Hrvatski pregovarači: Izaberite najstručnije ljude za pregovore

[box align=’box-center’ id=’2061′]

Srbija treba da odabere najstručnije ljude za pregovaračke timove a ne nužno političare budući da proces pregovora zahteva stručno znanje i višegodišnju posvećenost, a odlazak samo jednog člana pregovaračkog tima unazađuje pregovore za nekoliko meseci. Direktni učesnici pregovora Hrvatske u vezi sa poglavljima 23. i 24. kazali su grupi srpskih novinara koja je posetila Zagreb da Hrvatska nakon svog iskustva sa Slovenijom neće ucenjivati Srbiju u toku pregovora eventualnim nerešenim bilateralnim pitanjima. Predstavnici nevladinog sektora Hrvatske istakli su da je proces pregovora za njih bio dobrim delom tajan, i da je najveća greška civilnog sektora što od samog početka nije pratio pregovore u što široj koaliciji organizacija koje bi Komisiji slale „izveštaje iz senke“ o procesu reformi u Hrvatskoj.
 
Desetak novinara iz cele Srbije boravilo je u Zagrebu od 20. do 22. marta u organizaciji Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) i Nemačke organizacije za tehničku saradnju (GIZ). Studijsko putovanje bilo je posvećeno iskustvima Hrvatske u pregovorima o pravosuđu.

Kristian Turkalj, pregovarač za poglavlja 23. i 24. kazao je da je proces pregovora dosta frustritajuć i da zavisi od brojnih unutrašnjih i spoljnih faktora. On je ocenio da je Hrvatska ostvarila ogroman pomak u reformi pravosuđa iako je bilo dosta otpora.
 
“Često proces stoji iako vam se čini da ste sve uradili”, kazao je Turkalj.Poglavlje 23. čine pravosuđe, borba protiv korupcije, osnovna prava i prava državljana EU.
 
Glavna pitanja za reformu pravosuđa bila su nezavisnost, nepristrasnost, profesionalnost, efikasnost i suđenje za ratne zločine. Od Hrvatske se tražilo ii uspostavljanje pravosudne akademije koja omogućava obuku sudija, kao i praktičnu obuku mladih sudijama kako da pišu presudu, drže disciplinu u sudnici isl.
 
EU je takođe inistirala da se suci šalju u druge gradove u toku službe, ali to je prema oceni Turkalja, bio problematičan zahtev. Kako je rekao, to je francuski model rada sudija, ali sudije u toj zemlji mogu da priušte da putuju i plate smeštaj u drugom gradu.
 
On je naglasio da se na praksu vraćanja predmeta sa više na nižu instancu stalo tako što se propisalo da se samo jednom predmet može vratiti na nižu instancu, a onda ga sudija mora rešiti. Kako je rekao, otpori u pravosuđu bili su veliki, naročito u višim sudovima. Sudije su se protivile i racionalizaciji sudova iako je u nekim sudovima radila samo dvojica sudija.
 
Turkalj je ocenio da je nivo informatizacije pravosuđa u Hrvatskoj “vrlo loš” navodeći primer Austrije  u kojoj su troškovi smanjeni na minimalni nivo jer se sve radi elektronski.
 
Za Turkalja su u toku pregovora najteža bila pitanja iz oblasti ratnih zločina, dok je oblast antikorupcijske politike bila “nešto lakša”.
 
Državna uprava u celoj zemlji dobila je etičke poverenike iako su se u početku ministarstva opirala ideji da ima korupcije, naveo je hrvatski pregovarač. Kako je naveo, merila za otvaranje poglavlja 23. bila su Akcijski plan za reformu pravosuđa, revidirani nacionalni program suzbijanja korupcije s Akcionim planovima, sprovođenje Ustavnog zakona o pravima nacionalnih manjina i ubrzano sprovođenje odredbe o stambenom zbrinjavanju izbeglica koje su nosioci stanarskog prava.
 
Kad je reč o zatvaranju poglavlja 23. bilo je formalno 10 merila, a realno 75.  U oblasti regrutovanja sudija tražilo se objektivno regrutovanje sudija u praksi, jačanje nezavisnosti sudija, značajno smanjivanje nerešenih slučajeva, više ulaganja u infrastrukturu i informatizaciju sudova, racionalizacija mreže sudova i procesuiranje ratnih zločina.
 
Glavni izazovi za Hrvatsku u toku pregovora za poglavlje 23. bili su širok krug pitanja, relativno mala pravna tekovina što znači prihvatanje najboljih praksi  i dostizanje standarda EU, kao i saradnja sa Međunarodnim sudom pravde u Hagu.
 
Izazovi u poglavlju 24.
 
Kad je reč o poglavlju 24. koje pokriva pitanja pravde, slobode i sigurnosti, Hrvatska se suočila sa puno evropskih zakona sa koji se trebalo uskladiti.
 
Merila za zatvaranje poglavlja bila su sistem izdavanja viza usklađen sa evropskim zakonodavstvom, jedinstveni format viza, biometrijska dokumenta i akcioni plan za integrisano upravljanje granicama. Tražila se i policijska saradnja, borba protiv organizovanog kriminala kao i usklađivanje sa definicijom terorizma EU.
 
Glavni izazovi u ovom poglavlju bili su područje Neume, Metkovića i Poloča u BiH zbog fitosanitarnih standarda i promena Ustava u pogledu izručenja državljana Hrvatske državama EU.
 
Savetnica ministarke spoljnih poslova i evropskih poslova Mirna Vlašić-Feketija istakla je da je proces pregovora dug i izahtevan za sve koje u njemu učestvuju. Merila za otvaranje pregovora zahtevaju priprema institucija i ljudi, a u nekim slučajevima EU zahteva imena konkretnih ljudi koji će biti  zaduženi za pojedina pitanja, kazala je ona.
 
Vlašić-Feketija je priznala da je Vlada dobijala kritike zbog transparentnosti pregovora budući da su prilikom otvaranja i zatvaranja poglavlja u pregovaračkim grupama učestvovali samo predstavnici države ali ne i nevladinog sektora koja je bio uključen u druge faze pregovora.
 
Prema njenim rečima, u pregovaračkim grupama trećina ljudi je bila van državne uprave, i to iz akademske zajednice ili privrede, kao i iz opozicionih stranaka.
 
Srpskim novinarima je rečeno da je odlazak svake osobe iz pregovaračkog tima bio nazadovanje u pregovorima tri meseca.

Prema njenim rečima 1.856 ljudi ucestvovalo je u radnim grupama za pregovore.Mirna Vlašić je naglasila da Srbija treba da  izabere sto kvalitetnije ljude za pregovore, a ne političare budući da je to proces koji dugo traje.
 
Nevladine organizacije kasno reagovale
 
Jelena Berković, član izvršnog odbora GONG-a, nevladine koja je pandan srpskom CESID-u, kazala je da su nevladine organizacije napravile zagovaračku mrežu koje su radile monitoring poglavlja 23. Takođe pripremale su izveštaje iz senke “koji su često bili kritičniji od izveštaja Evropske komisije”.
 
Cilj  takozvane Platforme 112 koju su formirale hrvatske nevladine organizacije bio je da preko Brisela utiče na reforme, budući da u mandatu Ive Sanadera nije bilo komunikacije Vlade i nevladinog sektora.
 
Od 112 zahteva koje su nevladine definisale, otuda i naziv platforme, rešena su u celosti tek tri, kazala je Berković.
 
Ona je naglasila da civilni sektor nije imao pristup podacima o pregovorima i hrvatskog prevoda pravne tekovine (Aqui), osim preko sajta crnogorske vlade kojoj je bivša premijerka Jadranka Kosor poklonila CD sa neautorizovanim prevodom Akija.
 
Preko Brisela su članice platforme pritiskale da se izmeni zakon o dostupnosti informacija, a ukazivale su i na propuste u reformi pravosuđa, rad upravnih sudova,  probleme u suočavanje sa prošlošću, kao i na neuređeno pitanje sukoba interesa.
 
Prestavnici GONG-a su naglasili da je zvaničnom Briselu ponekad dovoljno da se odrade minimalne stvari, a odluka zavisi od političkih okolnosti.
 
“Briselu je jasno da mi danas nemamo rešeno pitanje sukoba interesa. Sve je politička odluka, bez obzira na argumentaciju”, ocenio je istraživač u GONG-u Duje Prkut.
 
Na pitanje šta je bilo pogrešno u njihovoj strategiji komunikacije sa Vladom i Briselom i šta bi savetovali kolegama u Srbiji, predstanici GONG-a su naveli da su se kasno uključili u proces pregovora, tek 2010. godine.Takođe, nisu se bavili drugim poglavljima koja su se ponekad maltene preko noći zatvarala i otvarala.
 
Berković je navela da bi idealno bilo da srpski NVO sektor napravi što širu koaliciju organizacija, kao i da kvalitet izveštaja iz senke mora biti na visokom nivou. Odnosno, da izveštaj mora sadržati preporuke o mogućim reformskim koracima koje bi srpska Vlada trebalo da sprovede.

 
[box align=’box-left’ id=’2063′]

Mediji se malo bavili suštinom
 
Marinko Jurašić, pravosudni kolumnista Večernjeg lista kazao je da je u toku pregovora malo novinara pisalo o reformi pravosuđa i poglavlju 23.
 
“Sve se svodilo na opšte politička pitanja i koliko je poglavlja otvoreno, a manje su se novinari bavili time šta je zaista rađeno” naveo je Jurašić ističući da je tek nekoliko novinara i inače obrazovano da piše o pravosuđu.
 
Prema podacima koje je izneo, neposredno pre početka pregovora 2005. godine, u Hrvatskoj je bilo 1,5 miliona nerešenih sudskih slučajeva. Naredne 2006. taj broj je pao na nešto više od milion. Godine 2008. broj nerešenih slučajeva pao je na 886 hiljada, a tri godine kasnije na 781 hiljadu.
 
On je ocenio da je prava reforma pravosuđa zapravo izostala i da se nije izgradio sistem koji bi omogućio vansudsko rešavanje sporova. Kao pozitivne domete reforme Jurašić je naveo osnivanje radnih sudova.
 
Hrvatska će tek 2015. imati Visoki kazneni sud, rekao je kolumnista Večernjeg lista dodajući “tako da bi neke stvari trebalo vi  (Srbija) nama da govorite, a ne mi vama”.
 
Karakteristika hrvatskog pravosuđa je dominacija žena, ali na opštinskim sudovima gde ih je čak 70 odsto, dok su na višim nivoima su muškarci.
 
Kako ocenjuje Jurašić, trenutno aktuelna pitanja vezana za sudstvo su uvođenje trajnih mandata za sudije što javnost ne razume tumačeći to kao  da su “suci beli medvedi”.
 
Javnost takođe zahteva da se javno objave imovinske karte sudije čemu se suci protive pozivajući se na moguće ugrožavanje bezbednosti.
 
On je takođe ocenio da se naplata potraživanja na sudu odvija “dosta dobro” i da postoji disciplina dužnika. Komentarišući situaciju na hrvatskoj medijskoj sceni, Jurašić je naveo da je novi kazneni zakon koji je skoro stupio na snagu nepovoljniji za novinare jer se za slučajeve klevete predviđaju velike novčane kazne koje idu i do 5 miliona kuna.