HRW: Novinari u Srbiji i dalje izloženi pretnjama i nasilju

U delu novog godišnjeg izveštaja koji se odnosi na Srbiju navodi se i da se tokom 2021. većina procesuiranih predmeta ratnih zločina odnosila  na nižerangirane počinioce, da je postignut mali napredak u osiguranju samostalnog života osoba sa invaliditetom u zajednici kao i da su LGBT osobe i dalje izložene napadima i pretnjama koji ostaju nekažnjeni.

Kada je reč o slobodi medija HRW navodi da se novinari i dalje suočavaju sa pretnjama, uz slabe reakcije srpskih vlasti.

Navodi se da je Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) od januara do kraja avgusta zabeležilo jedan fizički napad i 20 pretnji novinarima.

HRW podseća na slučajeve novinara Daška Milinovića koga su u aprilu dvojica muškaraca u Novom Sadu napala suzavcem dok je išao na posao, novinara portala Nova.rs Vojislava Milovančevića koji je u januaru je dobio preteće poruke, uključujući i pretnje smrću, kao i na pretnje smrću koje je u martu nakon onlajn kolumne u kojoj se kritikuje prisustvo osuđenih ratnih zločinaca u popularnoj kulturi u Srbiji, novinar i profesor Dinko Gruhonjić dobio putem Fejsbuka.

HRW ukazuje i da su provladini mediji u Srbiji nastavili sa kampanjama klevetanja nezavisnih novinara i medija.

Klevetnička kampanja protiv nezavisne Mreže za istraživanje kriminala i korupcije (KRIK) dovela je novinare ove mreže u opasnost. U martu je provladin kanal TV Pink objavio da je KRIK povezan sa kriminalnom bandom. Nekoliko provladinih tabloida ponovilo je tu izjavu. Poslanici vladajuće SNS i drugih stranaka javno su diskreditovali mrežu KRIK, optužujući ih da nisu platili porez i da predstavljaju kriminalnu organizaciju.

Dodaje se i da je ponovljeno suđenje četvorici koji su 1999. godine optuženi za ubistvo istaknutog novinara i urednika Slavka Ćuruvije, koje je počelo u oktobru 2020. godine, obeležilo nekoliko odlaganja.

U izveštaju se takođe konstatuje da je društvena mreža Tviter u avgustu naloge nekih vodećih srpskih medija označila kao naloge koji sarađuju s vladom zbog toga što država, putem direktnog ili indirektnog političkog pritiska, vrši uređivačku i finansijsku kontrolu nad njima.

Kada je u pitanju odgovornost za ratne zločine, HRW prenosi da je u periodu od januara do avgusta, Tužilaštvo za ratne zločine pokrenulo devet novih istraga protiv 11 lica i podiglo tri optužnice protiv ukupno četiri lica.

Nabrajaju se presude izrečene na sudovima u Srbiji kao i da je Međunarodni rezidualni mehanizam za krivične sudove u Hagu u junu osudio bivšeg načelnika Državne bezbednosti Srbije Jovicu Stanišića i njegovog zamenika Franka Simatovića na po 12 godina zatvora zbog pomaganja i podržavanja ratnih zločina koje je počinila specijalna jedinica Službe državne bezbednosti Srbije tokom rata u Bosni 1992. godine.

HRW u izveštaju navodi i da je od januara do avgusta 2021, 987 osoba izrazilo nameru da zatraži azil u Srbiji, što je veliki pad u odnosu na 2.084 koliko ih je tu nameru izrazilo u istom periodu 2020. godine.

Ocenjuje se, međutim, da je sistem azila i dalje je manjkav, a karakterišu ga poteškoće u pristupanju tražilaca azila procedurama, nizak stepen priznavanja statusa i velika odlaganja.

U periodu od januara do avgusta, Srbija je zvanično registrovala 107 zahteva za azil, pri čemu je status izbjeglice dodelila za tri, a supsidijarnu zaštitu za šest osoba. Sredinom oktobra nijedan od pet zvaničnih kampova nije bio prenaseljen.

Do kraja septembra, srpske vlasti su registrovale 20 dece bez pratnje, u poređenju sa 37 u istom periodu 2020. godine. Srbija još nema formalne procedure za procenu uzrasta dece bez pratnje odraslih, što stariju decu izlaže riziku da se prema njima postupa kao prema odraslim osobama umesto da dobiju posebnu zaštitu, ukazuje HRW.

U poglavlju o pravima LGBT osoba HRW konstatuje da se one i dalje suočavaju sa nasiljem i diskriminacijom.

Dodaje se da je u decembru 2020. obećana izmena zakona kojom bi se istospolnim parovima dozvolilo da sklapaju građanska partnerstva, ali da nije napravljen napredak na tom planu tokom 2021, kao i da je Parada ponosa održana u Beogradu u septembru bez incidenata.

HRW u izveštaju ukazuje da su deca sa invaliditetom i dalje prezastupljena u ustanovama socijalne zaštite (73,9 odsto dece u ustanovama su deca sa invaliditetom) i nemaju pristup inkluzivnom obrazovanju i da vlada tek treba da usvoji vremenski određenu strategiju deinstitucionalizacije kako bi osobe sa invaliditetom izmestila iz ustanova i obezbedila im samostalan život u zajednici.

Posebno poglavlje izveštaja odnosi se na međuanrodne aktere i u njem se podseća da je u februaru, predstavnica OEBS-a za slobodu medija, Tereza ​​Ribeiro zvaničnicima Ministarstva spoljnih poslova Srbije istakla značaj pitanja bezbednosti za novinare, nezavisnog javnog servisa i medijskog pluralizma i da je oktobarski izveštaj Komisije EU o napretku ukazao na konstantnu zabrinutost u vezi sa slobodom medija u Srbiji i naglasio potrebu za poboljšanjem opšteg ambijenta za slobodu izražavanja i rad novinara.

Dodaje se još da je predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, u septembru insistiranje Evropske unije na snažnim demokratskim institucijama u zemljama kandidatima za članstvo u EU ​​i državama članicama opisao kao „džihad vladavine prava“.