Tako je nedavno redakciji „Politike” stigao i-mejl izvesnog Dejana, koji nudi po ceni od 1.999 dinara ce-de sa 1.372.124 i-mejl adresa. Ovaj virtuelni trgovac uverava da je reč o elektronskim adresama iz Srbije i regiona i da se iza njih „kriju” potencijalni kupci. Naravno, da bi neko dobio pošiljku, dotičnom Dejanu treba da pošalje ime i prezime, adresu, kao i broj telefona. I sve to, bez garancija da se njegovi podaci neće pojaviti na nekom narednom ce-deu.
Pokušali smo da uzvratnim i-mejlom kontaktirimo Dejana ili osobu koja se tako predstavila, ali nismo dobili. Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka, rekao je za „Politiku” da je u nedostatku svih potrebnih činjenica teško biti kategoričan. Ipak, ukoliko ova ponuda pored i-mejl adrese sadrži i imena njenog vlasnika ili neke druge lične podatke, onda je reč o obradi podataka o ličnosti.
– Ta obrada podataka je, načelno, dopuštena samo ukoliko je predviđena zakonom ili ako postoji pristanak lica o čijim je podacima reč. U konkretnom slučaju, hipotetički je moguće da su osobe, čije se adrese nalaze na disku, dale pristanak. Ako nisu, onda bi to bio prekršaj koji je predviđen Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti – ističe Šabić i dodaje da je za taj prekršaj predviđena novčana kazna od 50.000 do 1.000.000 dinara ako je u pitanju pravno lice, odnosno od 20.000 do 500.000 dinara ako je reč o preduzetniku.
Pored odgovornosti u skladu sa pomenutim zakonom, moguće je i sankcionisanje po odredbama drugih propisa. Na primer, kako objašnjava naš sagovornik, u Zakonu o elektronskoj trgovini član 8. predviđa „da je korišćenje elektronske pošte u svrhu slanja netražene komercijalne poruke, dozvoljeno samo uz prethodni pristanak lica kome je takva vrsta poruke namenjena”. Ako se to ne poštuje, zakon predviđa prekršaj sa kaznom od 100.000 do 1.000.000 dinara.
– Konačno, mogla bi biti relevantna i odredba člana 146. Krivičnog zakonika koja za neovlašćeno prikupljanje ličnih podataka predviđa i novčanu i zatvorsku kaznu. Naravno, i pored odredbi koje sam naveo, realnost je bitno drugačija i slučajevi odgovornosti za nezakonitu obradu podataka o ličnosti su izuzetno retki. Tu realnost moramo što pre menjati – naglasio je Šabić. Naš sagovornik je objasnio da i-mejl adresa ne mora, ali može da bude lični podatak i to u zavisnosti od same sadržine adrese, odnosno od domena i korisničkog imena koje je neko lice izabralo.
– Internet je medij gde je anonimnost moguća, bar još u izvesnoj meri, tako da i-mejl adresa ne mora da otkriva identitet osobe. Na primer, korisnik i-mejl adrese na Jahuu (yahoo.com) ili Guglu (gmail.com) može da se registruje pod lažnim ili bilo kojim imenom koji sa njegovim nema veze – rekao je Šabić.
Sa službenim elektronskim adresama situacija je drugačija. Iz njih se često može saznati ime, prezime, firma u kojoj neko radi, pa čak i mesto gde određena osoba živi ako se ima u vidu sedište firme.
– Iz tih informacije možda nećete moći da saznate koju funkciju taj čovek obavlja, ali uz pomoć pretraživača, saznali biste i to i još štošta drugo – upozorio je naš sagovornik.
Autor: Višnja Dugalić
