IFJ: Gaza. Međunarodna zajednica mora preuzeti svoje odgovornosti

Godinu dana kasnije, od 7. oktobra 2023., generalni sekretar Međunarodne federacije novinara (IFJ), Entoni Belanger, žali zbog paralize Ujedinjenih nacija i osuđuje nedostatak akcije međunarodne zajednice.

Od 7. oktobra 2023. u Palestini su vidljive samo nijanse crne.

Za 12 meseci, Međunarodna federacija novinara (IFJ), svetska organizacija koja predstavlja 600.000 medijskih profesionalaca u 150 zemalja, zabeležila je najmanje 138 smrtnih slučajeva novinara tokom rata u Gazi. Od toga, 128 Palestinaca, pet Libanaca, četiri Izraelca i jedan Sirijac. Ovaj broj poginulih predstavlja najkrvaviji period u istoriji novinarstva.

Poređenja radi, drugi veliki sukob u svetu između Ukrajine i Rusije rezultirao je smrću 18 ukrajinskih novinara posle 32 meseca sukoba.

Istrage IFJ-a, uz pomoć palestinske podružnice, Palestinskog sindikata novinara (PJS), jasno pokazuju da su mnoge od ovih žrtava bile na meti izraelske vojske – praksa koju je Međunarodni sud pravde tražio da se prekine u oktobru 2023. onako kako međunarodno pravo zahteva.

Ovaj rat u Gazi – koji se sada proširio na Liban – volja je vlade jednog čoveka, izraelskog premijera Benjamina Netanjahua. On gazi međunarodne konvencije i čak je uzeo slobodu da se hvali svojim vojnim akcijama protiv civila na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija. Njegov izgovor je „borba protiv terorizma“. Ipak, od američkih sukoba u Iraku i Avganistanu, analiza pokazuje da su neselektivno ratovanje i samovoljni udari u cilju borbe protiv terorizma potpuno kontraproduktivni. Dokazi sugerišu da oni jačaju radikalne ideologije i pojačavaju akcije samih organizacija kojima treba da se suprotstave. I ne samo to, već ovi neselektivni napadi na civile stvaraju najmanje dve generacije mržnje i ogorčenosti prema njihovim agresorima i njihovim potomcima.

Od oktobra 2023. IFJ je više puta apelovao na Ujedinjene nacije. Zahtevali smo prekid vatre kako bismo omogućili civilima da napuste pojas Gaze (površinu od oko 365 km2, trećinu veličine Pariza). Zatražili smo da se humanitarna i logistička pomoć dostavi što bliže stanovništvu, uključujući zaštitnu opremu za novinare. I mi smo se pridružili pozivu da se strani novinari i medijski radnici puste u enklavu da dokumentuju rat.

Ništa se nije desilo. Netanjahuova vlada ostaje nepropusna, uprkos neprestanim akcijama generalnog sekretara UN Antonija Gutereša.

Uz drski prkos, Izrael je naredio nastavak udara svoje vojske, koju finansiraju uglavnom Sjedinjene Države (68%) i Nemačka (30%).

Dehumanizacija

Nakon smrtonosnog napada koji je Hamas izvršio u južnom Izraelu 7. oktobra, u kojem je više od 1.200 ljudi poginulo i 251 talac u zatočeništvu, IFJ je pozvao novinare širom sveta da poštuju istinu i provere činjenice – ne samo zbog publikacije jedne od najvećih ‘lažnih vesti’ poslednjih decenija o takozvanim obezglavljenim bebama.

Od tada su u uredničkim odeljenjima besnele debate. Neki se plaše da će biti označeni kao propalestinski; drugi da rade po nalogu Izraela.

Jedna od posledica ovog maloumnog profesionalizma bila je neka vrsta autocenzure, koja je rezultirala potpunom dehumanizacijom palestinskog naroda. Oni nemaju nikog osim sebe da ispričaju priču o svojoj dnevnoj noćnoj mori. Kada su internetske veze odobrene ili u ispravnom stanju, jedini način da svet bude informisan je putem publikacija na platformama društvenih mreža novinara iz Gaze.

Ogromna većina svetskih medija je praktično odsečena od vesti o svakodnevnim užasima. Jedini dostupni izvori su im novinari koji su članovi PJS i IFJ, koji preuzimaju sve rizike da snimaju i fotografišu svojim telefonima. Oni su jedini koji su u stanju da ispune svoju misiju, dajući informacije sa fronta, iako im nedostaje sve osim najnužnijih, i za šta moraju da plaćaju premijum cene na crnom tržištu.

Sa izraelske strane, dehumanizaciju palestinskih civila orkestriraju sami novinari. U intervjuu za AFP, jedan od izraelskih novinara Kanala 14, Halel Biton-Rozen, otvoreno je izjavila da se njen rad fokusira na „podršku borbenim snagama koje štite zemlju i njene građane od podlih terorista koji su izvršili „strašni masakr“.

Da li je ovo autocenzura ili propaganda?

Na sreću, mnogi novinari preuzimaju svoju misiju i prenose rad svojih kolega u Gazi, dok ukrštaju svoje izvore sa zvaničnim komunikacijama dve zaraćene strane.

Centri solidarnosti za medije

Sa svoje strane, Međunarodna federacija novinara i njeni sindikati su prikupili nekoliko stotina hiljada evra za novinare u Gazi preko svog Međunarodnog fonda za bezbednost. Krajem jula otvorili smo prvi centar medijske solidarnosti na jugu enklave, u regionu Khan Iounis. Broj centara se sada popeo na dva, uz pomoć posebno UNESCO-a, ali ni izbliza nije dovoljno. Novinari iz Gaze su odlučni da ispričaju svoju priču, a sve dok je to slučaj, dužnost IFJ-a je da ih podrži u tome na bilo koji način.

Nekoliko dana od prve godišnjice užasnog napada 7. oktobra, jasno je da ovaj rat ima potencijal da razotkrije tragične nedostatke Ujedinjenih nacija, baš kao što je Drugi svetski rat učinio za Ligu naroda. Savet bezbednosti UN je paralizovan, sklerotičan i nemoćan pred izraelskom vladom koja uživa skandaloznu nekažnjivost.

Kada se prašina slegne sa ruševina Gaze, istoričari 2030-ih će doneti oštre presude međunarodnoj zajednici, ako još uvek zaslužuje to ime, toliko je podeljen svet, a posebno velike svetske „sile“. Zapad i arapski svet su, u najboljem slučaju, izdavali slabe i nepovezane deklaracije, a u najgorem finansirali naoružavanje izraelske vlade. Međunarodna zajednica mora prihvatiti svoje odgovornosti – i što prije to bolje.

Ako međunarodna pravda ispuni svoje obaveze, lideri Izraela i Hamasa trebalo bi da se nađu na optuženičkoj klupi sa optužbama koje se kreću od ratnih zločina do zločina protiv čovečnosti. Mnogi drugi politički lideri bi trebalo da se pojave za saučesništvo u tim zločinima.

“Osim naših kolega iz IFJ, više ne očekujemo ništa ni od koga“, žalio se palestinski novinar u Gazi u septembru. „Bilo je toliko smrti da nemamo više šta da izgubimo, čak ni naše živote. Ako pakao postoji, mislim da trenutno živim u njemu. To je pravi masakr. To je izvan mašte bilo koga ko nije ovde.“

Izvor: IFJ