#IFJBlog: REM, noćna mora za srpske medije

„Onaj ko kontroliše medije, kontroliše um“, citat je Noama Čomskog, američkog profesora i intelektualca, poznatog lingviste i društvenog kritičara, koji dobro opisuje današnji život u Srbiji. U Srbiji je danas dovedena u pitanje nezavisnost Regulatornog tela za elektronske medije (REM), odnosno njegovog Saveta, koji je u procesu ponovnog imenovanja i čije članove bira Skupština.

Istraživanja pokazuju da se više od 60% građana Srbije informiše putem televizije, a da emiteri sa nacionalnom pokrivenošću imaju veliki uticaj na oblikovanje javnog mnjenja. 

To je razlog zašto je nezavisno i profesionalno Regulatorno telo za elektronske medije toliko vitalno za slobodu informisanja u Srbiji. I upravo u tome je problem: Regulatorno telo za elektronske medije (REM) nije ni politički nezavisno, ni stručno kompetentno.

Sa najnovijim i tekućim dešavanjima u skupštinskom Odboru za kulturu i informisanje, od sredine decembra 2024. godine, skoro da nema nade da će se stvari popraviti. 

„Logično je da ćemo mi [Srpska napredna stranka] imati presudan uticaj. Jednog dana kada osvojite vlast, ponovo ćete imati presudan uticaj na članove Saveta REM-a“, rekao je Dušan Marić, član vladajuće Srpske napredne stranke, na sednici skupštinskog Odbora za kulturu i informisanje, 21. decembra 2024. godine. Na ovom sastanku razgovaralo se o predloženim kandidatima za sastav Saveta REM-a.

Šta REM treba da predstavlja?

Regulatorno telo treba da bude nezavisno i da obezbeđuje usklađenost sa medijskim zakonima i podržava kvalitet, integritet i raznolikost usluga elektronskih medija u zemlji. Savet REM-a dodeljuje frekvencije za nacionalnu pokrivenost, ali, što je možda još važnije, prati i sprovodi usaglašenost elektronskih medija sa važećim zakonodavstvom – konkretno, Zakonom o elektronskim medijima.

U stvarnosti, REM je institucija koja ne ispunjava svoj mandat da reguliše. Nezavisnost REM-a kritikovana je u više međunarodnih i nacionalnih izveštaja, kao i u godišnjim izveštajima Evropske komisije za Srbiju. Štaviše, Kancelarija OEBS-a za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) je u dva nedavna izveštaja o posmatranju izbora istakla potrebu da se REM reformiše i da bude politički nezavisan.

Daleko izvan medijskog prostora, REM se smatra jednim od ključnih problema za demokratske izbore u Srbiji. Imenovanje novih članova Saveta REM-a dogovoreno je Vladinom Strategijom za reformu medija, a nedavno i revidiranim Zakonom o elektronskim medijima koji je usvojen u oktobru 2023. Ovi koraci su takođe bili deo obaveze vlade da uskladi medijsko zakonodavstvo sa evropskim standardima i ispuniti preporuke ODIHR izborne posmatračke misije.

Međutim, tokom druge polovine decembra 2024. godine svedoci smo kako ovim opredeljenjima manipuliše vladajuća politička stranka – Srpska napredna stranka, koja ima većinu u parlamentu.

Nominacije su bile travestija

Članove Saveta REM-a predlažu organizacije iz devet značajnih društvenih sfera, koje obuhvataju elektronske medije, novinarska udruženja, univerzitete, verske zajednice, nacionalne manjine, film, scenu i dramu i nezavisne institucije. Kandidature se zatim iznose pred Skupštinu Srbije, koja ima konačnu reč i iz redova nominovanih imenuje devet osoba.

I pored svog osnovanog skepticizma, kredibilne novinarske i medijske organizacije su konstruktivno učestvovale u procesu izrade novog medijskog zakonodavstva i aktuelnom procesu imenovanja kredibilnih ličnosti za Savet REM-a.

Ove organizacije su predložile odgovarajuće kandidate, koji su ispunjavali kriterijume propisane Zakonom o elektronskim medijima i dostavili spiskove imena Skupštinskom odboru za kulturu i informisanje. Na sednici Odbora, održanoj 21. decembra, članovi vladajuće Srpske napredne stranke vređali su neke od predloženih kandidata, nazivajući ih „antisrbima“.

Na istoj sednici došlo je do prave poplave nominacija od strane „paralelnih predlagača“ iz nevladinih organizacija koje sponzoriše vlada, poznatih kao GONGO organizacije.

Među njima su bila i neka potpuno nepoznata novinarska udruženja, za koja niko nije čuo, organizacije bez sajtova, ili sajtovi koji nisu ažurirani godinama. Za mnoge se ništa nije moglo pronaći čak ni pretraživanjem na internetu. Njihovo učešće u procesu, pod izgovorom „inkluzije i demokratije“, je u najboljem slučaju licemerno, u najgorem farsično.

Fantomske organizacije, koje „inače imaju svrhu da izvlače novac u partijske svrhe, u ovom slučaju su organizacije kojima se uništava smisao“ čitavog procesa, navodi Zoran Lutovac, poslanik Demokratske stranke.

Ombudsman i Poverenik za informacije od javnog značaja su predložili kandidata, ali su dostavili dokumentaciju sa pogrešnim imenom.

Nekoliko predloženih kandidata je u jasnom sukobu interesa i ne ispunjava kriterijume propisane zakonom.

„Njihove kandidature i potencijalni izbor za Savet REM-a je ugrađena sistemska greška koja će konstantno da podriva legitimitet budućih odluka Saveta“, kaže Saša Mirković, medijski konsultant i kandidat za Savet REM-a koga je predložila Poverenica za Zaštitu ravnopravnosti.

„Imamo situaciju“, primećuje Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnosti Srbija, da je skupštinski odbor utvrdio listu kandidata koja je „potvrđivala veoma argumentovane sumnje da neki od kandidata ne ispunjavaju zakonske uslove“.

„Kandidati su ljudi koji slave vlast na svakom koraku, pa i oni koji su komponovali pesme u slavu Vučića (predsednika Srbije) i urednika glasila Srpske napredne stranke, oni kojima je Vučić davao nagrade, oni koji su slavili Miloševića u devedesetim. Doslovno ne nalaze eksperte koji pokazuju barem iluziju neke objektivnosti. Sa takvim stručnjacima, ceo medijski sistem će se urušiti na javnost Srbije i nastaviti njihovo trovanje“, kaže Perica Gunjić, glavni i odgovorni urednik Cenzolovke, onlajn medija koji se bavi pitanjima slobode medija i deo je Fondacije Slavko Ćuruvija.

Frekvencije paralelne realnosti

REM je 2022. dodelio četiri nacionalne frekvencije sa nacionalnom pokrivenošću na osam godina isključivo medijima koji podržavaju politiku Vlade Srbije. Neke od ovih televizija emituju rijaliti programe koji obiluju nasiljem. U nekima, sve prisutniji gosti su osobe osuđene za ratne zločine, koje u svojim „prezentacijama“ relativizuju prošlost i neprestano napadaju demokratske vrednosti.

Generalna sekretarka Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) Tamara Filipović Stevanović ukazala je na to da se više od 60 odsto građana Srbije informiše putem televizije. To znači da emiteri sa nacionalnom pokrivenošću imaju veliki uticaj na oblikovanje javnog mnjenja.

Građani Srbije godinama traže ukidanje rijalitija koji promovišu nasilje. Pre svega, upire se prst u privatnu nacionalnu radio stanicu i TV kanal Pink. Inicijativa civilnog društva „U ime kulture“ pre šest godina uputila je parlamentu zahtev sa 113.459 potpisa kojim se traži regulisanje ovako problematičnih rijaliti programa.

Uprava REM-a, upravo zbog pritiska javnosti, pripremila je pravilnik kojim bi se ograničilo trajanje rijaliti programa uživo. Ipak, Savet REM-a je odbacio pravilnik, bez ikakvog obrazloženja.

U maju 2023. godine u Srbiji su se dogodila dva masovna streljanja u kojima je ubijeno 19 ljudi, uglavnom dece. Širom zemlje izbili su masovni protesti pod motom „Srbija protiv nasilja“. Od prvih demonstracija građani su zahtevali promenu Saveta REM-a, kao i zabranu rijalitija koji promovišu kulturu nasilja, a na kraju i normalizuju nasilje, ne samo nad ženama.

Rijaliti programi u Srbiji često uključuju osuđene kriminalce i nasilnike i emituju scene verbalnog i fizičkog nasilja, posebno nad učesnicama. 

„Ako se Savet REM-a ne promeni, građani će nastaviti da žive u paralelnoj realnosti, biće izloženi nasilju, dezinformacijama i obmanuti da donose odluke na osnovu laži koje im se prezentuju“, napominje generalna sekretarka NUNS-a Tamara Filipović Stevanović.

„Na primer, neće vakcinisati svoju decu, pa će ona dobiti male boginje. Deca će biti izložena nasilnim sadržajima, a rizikovaće da razviju i takve obrasce ponašanja. Građani su shvatili koliko je to važno i kako su jasno rekli, prepoznali su Savet REM-a kao krivca za tragedije koje su nam se dogodile u maju 2023.“, dodaje ona.

Značenje medijskih sloboda

Prilikom donošenja Zakona o elektronskim medijima u Srbiji, koji je donet 26. oktobra 2023. godine, Vlada je odolela zahtevima medijskih udruženja i nevladinih organizacija nezadovoljnih radom REM-a.

Koalicija za slobodu medija, koju čine novinarska i medijska udruženja i organizacije za slobodu štampe, pokušala je da u zakon unese odredbu kojom bi se obezbedili građanski i sudski postupci po pritužbama građana i organizacija protiv REM-a. Međutim, predlog nije ni uzet u razmatranje.

I sada, u Parlamentu, svedoci smo potpunog demaskiranja koje pokazuje pravu prirodu vlasti.

Perica Gunjić, glavni urednik onlajn medija Cenzolovka, jasno kaže. „Nikakve suštinske promene ili preporuke ODIHR-a, OEBS-a i drugih međunarodnih organizacija neće biti ispunjene. I pored toga što postoji nekoliko kvalitetnih kandidata koje predlažu ugledna udruženja i organizacije, a koji mogu garantovati njihovu stručnost, ne vidim da će bilo koji od njih proći, čak i pod pritiskom međunarodne zajednice. Oni [Srpska napredna stranka] mogu da imaju većinu u Savetu REM-a“.

Čekanje da sednica Skupštine Srbije odluči o konačnom sastavu Saveta REM-a je kao da gledamo našu najgoru noćnu moru. Privodimo kraju dugu borbu za stvaranje kredibilnog i nezavisnog regulatornog organa za elektronske medije u Srbiji. 

Medijska zajednica je konstruktivno učestvovala, samo da bi videla da je proces zarobljen i potkopan.

„Gubim veru“, pevala je američka muzička grupa R.E.M, objašnjavajući stanje očajnika. U Srbiji gubimo našu veru. Sa našim REM-om, na nama svojstven način.

Ovaj članak je napisala istraživačka novinarka Jelena L. Petković. Ona se dugi niz godina borila protiv nekažnjivosti za zločine nad novinarima i više godina je sprovodila istraživanja o ubistvima i nestancima novinara na Kosovu. Obavila je intervjue sa više od 200 sagovornika: rođacima, kolegama, poznanicima i članovima međunarodnih misija, otkrivajući nove informacije o nestancima i ubistvima.

Izvor: IFJ; prevod: NUNS