Šta ako vas ratni huškači ubiju i zatim to predstave kao samoubistvo? Šta ako neka prljava mašinerija pokuša da obezvredi vaše istinite tekstove tvrdeći da sa vama „nešto nije u redu“? I to bi se primilo. Jer ste žena. Šta ako pakleni psi prošlosti, koji su i dalje među nama, insceniraju scenario u kojem je jedini ishod — vaša smrt?
Njeno puno ime bilo je Radislava Dada Vujasinović. Njeno prezime je bilo — hrabra novinarka.
Izveštavala je sa ratišta u Bosni i Hercegovini za magazin „Duga“ o ratu i organizovanom kriminalu kojem je svedočila. Imala je samo 30 godina kada je pronađena mrtva 8. aprila 1994. godine u svom stanu, u Ulici treći bulevar broj 118, na Novom Beogradu.
Njena porodica i prijatelji nikada nisu poverovali u zvaničnu verziju da je uperila lovačku pušku sebi u grudi i pucala. Stalno insistiranje na transparentnoj istrazi, otkrivanju počinilaca i nalogodavaca i podizanju optužnice vodilo je samo u ćorsokak. Usled protoka vremena i očiglednih opstrukcija, ove godine je potraga za istinom izgubila svaku pravnu šansu.
Zastarelost je konačna.
Iz crne kutije Srbije, u kojoj je od početka 2025. godine registrovano 128 napada i pritisaka na novinare, prema podacima Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS), i uz apsolutnu nekažnjivost za ubistva novinara između 1994. i 2001. godine — nada u istinu odavno je isparila.
Kriminalna hobotnica
„Tokom ratova devedesetih, gotovo cela medijska scena u Srbiji podržavala je verziju tadašnjeg predsednika Slobodana Miloševića: Srbija nije u ratu, krivi su uvek Hrvati i Bošnjaci“, priseća se Vesna Mališić, dugogodišnja urednica, novinarka i Dadina prijateljica.
„Dada je rođena u Bosni i savršeno je razumela sredinu u kojoj je izbio rat. Odmah se prijavila da izveštava sa ratišta, što je tada bilo vrlo neobično. Bila je veoma mlada.“
„Nije išla na front da izveštava o ratu, već da prikaže život.“
Iskusni novinari uvek ističu njenu tačnost, pripovedački stil i sposobnost da prikaže zlo, greh, podlost i surovost rata. Njeni tekstovi nisu bili jednostrani – njen pero svedočilo je o ljudskim sudbinama.
„Dada je otkrila kako rat proizvodi kriminal i kako se uspostavlja kriminalna hobotnica koja briše granice između ‘naših’ i ‘njihovih’. Ubrzo je pisala o prodaji ideala, a ključnu ulogu u svemu tome imale su tajne službe koje su stvarale paravojne i kriminalne grupe. Njihove pipke osećamo i danas, ali u mirnodopskoj verziji“, kaže Mališić.
„Pisala je o Erdutu, mestu gde su pripadnici Srpske dobrovoljačke garde činili zločine i imali obuku. Pisala je o generalima koji donose sulude odluke, o tome kako su Srbi sami sebi nanosili štetu. Prikazivala je celokupnu sliku.“
Kada je cenzura njenih tekstova počela, napustila je ratišta i počela da izveštava iz Sandžaka.
„Tamo je, po meni, naišla na ono što ju je koštalo života. Nije to bio klasičan šverc, već državna korupcija. Tajne službe su preprodavale oružje bez obzira na nacionalnost kupca. Dada je o tome pisala, ali mnogo toga nije uspela da objavi“, kaže Mališić.
Zelena fascikla
Dada je živela pod stalnim pretnjama. Danju su stizale u redakciju, noću na kućni telefon. Jednom prilikom je mrtva ptica ostavljena u njenom automobilu kao poruka. Pretio joj je i Željko Ražnatović Arkan, vođa Srpske dobrovoljačke garde.
„Dogovorile smo se da se vidimo, ali se nije pojavila. Uveče me pozvala njena mama u panici. Krenuli smo u potragu“, seća se Mališić.
Dadim dečko ju je pronašao na podu dnevne sobe, 20 cm od fotelje u kojoj je iskrvarila.
„Policija je došla bez istražnog sudije, što je nezamislivo. Tvrde da se ubila, ali položaj tela to nije dozvoljavao. Puška je bila dugačka, što znači da je pucala, krvarila u fotelji, pa se pomerila na pod? Nađena je i vlas iza fotelje. Bilo je mnogo tragova koji ukazuju na ubistvo, ali su slučaj brzo zatvorili“, kaže Mališić.
„Roditelji su se lavovski borili da se slučaj ponovo otvori, ali je bilo jasno da država to ne želi. Kada je njena majka ušla u stan, prva stvar koju je tražila bila je zelena fascikla sa dokumentima. Dada je snimala brojne razgovore, uključujući one sa pripadnicima službi. Mnogo toga je nestalo. Ona to sigurno nije bacila.“
Veran Matić, predsednik Komisije za istraživanje ubistava novinara, kaže da je slučaj Dade Vujasinović bio najteži:
„Policija i tužilaštvo su odmah zaključili da je reč o samoubistvu. Porodica je angažovala veštaka koji je to osporio i zaključio da je reč o ubistvu.“
„Tražili smo materijalne dokaze, ali su nadležni tvrdili da je dokumentacija nestala. Na naše insistiranje pronađena je torba sa dokazima. Država je platila veštačenje u Nacionalnom forenzičkom institutu u Holandiji. Zaključak: nema dovoljno dokaza da se utvrdi da li je smrt posledica ubistva, samoubistva ili nesreće.“
I tu je sve stalo.
„To je velika zavera ćutanja“, kaže Matić. „Njena smrt povezana je sa vrhuncem mračnih zločina u ime režima Slobodana Miloševića: državna bezbednost, paravojske koje je formirala, Arkan kao simbol i nesposobna vojna komanda. Svi su oni zajedno uticali na Dadinu smrt.“
„To je trijumf duboke države. Savest niko neće imati. Ti sistemi su toliko surovi da ih upravo ta surovost sprečava da ikada progovore. I mi i dalje živimo s tim“, zaključuje Vesna Mališić.
Dada je ubijena.
Nekažnjivost zločina iz prošlosti stvara teren za nasilje u sadašnjosti.
Matić danas primećuje da ga eskalacija nasilja i pretnji u Srbiji podseća na vreme kada su ubijeni Dada Vujasinović, Slavko Ćuruvija i Milan Pantić. Zabrinut je da bi se slični napadi mogli ponoviti.
Mi propovedamo — novinari moraju biti tačni, objektivni i nepristrasni.
Mi beležimo — dok izveštavaju o korupciji, novinari trpe pretnje i rizike.
Mi šapatom poručujemo — sagnite glavu. Novinar je ubijen.
Evropska federacija novinara (EFJ) je na svojoj skupštini 2025. usvojila rezoluciju o nekažnjivosti, sve većim pretnjama i napadima na novinare u Srbiji. Delegati iz cele Evrope izrazili su ozbiljnu zabrinutost zbog rasta fizičkog i psihološkog nasilja nad novinarima u Srbiji, uključujući ilegalni digitalni nadzor, dok policija često ostaje pasivna ili hapsi novinare umesto napadača.
U evropskoj Srbiji, njeno ime bilo je Radislava Dada Vujasinović.
Kako bi se danas prezivala?
Ne smemo zaboraviti. Moramo biti jedinstveni. Moramo delovati.
Izvor: IFJ
