Tezu
koju je započeo u tekstu za koju je dobio nagradu NUNS-a za istraživačko
novinarstvo, a kasnije, posle Betinog protesta NUNS-u, razvio je, pustivši
zloćudnoj mašti na volju, u dva napisa u vašem listu. Ignorišući mogućnost da
se odista bavi istraživanjem, Janić je propustio priliku da se obavesti da
Ljiljanu Buhu, onda kada je Beta ODBILA da prenese njeno pismo, nije „tražila
policija cele države“, pa nikakvog razloga Beta nije imala da o njenoj poseti
„odmah i bez odlaganja obavesti nadležne organe“. Buha se kasnije na sudu
pojavila SAMO kao svedok protiv svog supruga Ljubiše Buhe, i nije bila ni
optužena, ni osumnjičena.
Nekadašnjeg
direktora Bete Radomira Diklića imenovala je za ambasadora u prvom mandatu
država čiji je predsednik bio Koštunica, a u drugom Boris Tadić; Koštunica je u
drugom slučaju bio u opoziciji, pa teško da je na tu odluku mogao da utiče. I
tako dalje, ne ulazeći u ostale konstrukcije ovog kvazinovinara, čija bolesna
mašta može samo da proizvodi nove zavere. Tačnost, pouzdanost, proverljivost,
odlike su dobrog novinarstva. Ignorantsko piskaranje i proizvoljno blaćenje
radi sopstvene promocije spadaju u domen koji sa novinarstvom nema nikakve
veze.
Ljubica
Marković, direktorka Bete
