[box align=’box-left’ id=’2293′]
Rođen je u Pađanima kod Bileće, gde je proveo detinjstvo i završio osnovnu školu. Gimnaziju je pohađao u Zemunu a psihologiju je studirao na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Veoma rano se posvetio fotografiji a kasnije i novinarstvu i stasao u veoma poznatog fotoreportera. Kao slobodni novinar-reporter, od prvih studentskih dana sarađivao je s brojnim redakcijama novina, časopisa, revija; njegovo ime moglo se naći u impresumima ili uz hiljade fotografija ili tekstova.
Iako odavno važi za doajena među fotoreporterima, svoju prvu samostalnu tematsku izložbu imao je tek 2006. u opštini Savski venac „Bilo, ne ponovilo se”, povodom katastrofalnih poplava u Srbiji te godine.
Drugu svoju izložbu „SVURF – teatarski virus 07-13”, s pedeset umetničkih fotografija, u okviru manifestacije „Bolje Art nego Škart”, otvorenu 27. marta ove godine u Galeriji Teatra 78, nije mogao da vidi; već je bio na samrtničkoj postelji.
Radoznao i uporan da svaki važan događaj zabeleži svojom kamerom, Đ. Vukoje je stizao gotovo svuda, i na vreme, od ratišta i svratišta, do svečanosti i manifestacija, iako je od rane mladosti bio narušenog zdravlja. Snimao je i ono što se vlastima u raznim režimima nije sviđalo, pa je budući hrabar, radoznao i istinoljubiv, veoma rano „evidentiran” kao disident, neko na koga treba stalno motriti.
To je režim i činio sedamdesetih i osamdesetih godina, te ga je stalno pratio, privodio i pritvarao, čak i premlaćivao, a često je ostajao i bez opreme i snimljenog materijala koji su mu plenjeni ili lomljeni.
Uprkos tome, Đorđo Vukoje ostaće upamćen kod brojnih prijatelja i poznanika kao čovek koji se nikome u svom inače osetljivom poslu nije zamerio. I po tome što je svoju zavičajnu, kršnu i krševitu Hercegovinu koju je često posećivao uvek nosio u duši gde god da je bio, nastojeći da njene osobenosti i svoje uspomene na njih ovekoveči svojim fotoaparatom.
Bio je član UNS-a trideset godina, a NUNS-a od osnivanja.
Mesto i datum sahrane Đorđa Vukoja biće naknadno objavljeni.
