Na sajtovima pojedinih medija prošle srede pojavila se vest da je aktiviran sistem „Pronađi me“ i da se traga za devetogodišnjim detetom. Ministar policije Ivica Dačić rekao je za N1 da je u pitanju dezinformacija i da sistem nije pokretan. U novom Kodeksu, koji uskoro treba da počne da se primenjuje, nalaze se smernice o tome kako novinari treba da izveštavaju o nestalim licima. Važno je da sve informacije koje se objave u medijima budu proverene.
Prema pisanju portala N1 prvo je na sajtu Telegrafa objavljena vest, a nedugo zatim i na sajtu Alo-a.
U tekstu je navedeno ime i prezime dečaka, opisan je njegov izgled i kako je bio odeven. Pored toga, objavljena je i njegova fotografija.
Ministar policije Ivica Dačić ubrzo je demantovao da je sistem “Pronađi me” aktiviran.
„Nije bilo aktiviranja alarma, to je dezinformacija. Policija nije dala nikakav alarm. Dete je pronađeno i predato policiji“, kazao je ministar i apelovao na medije da se pridržavaju zvaničnih saopštenja policije.
Nakon toga, vest o nestanku dečaka na sajtovima Telegrafa i Alo-a je izmenjena, odnosno, obrisano je da je sistem „Pronađi me“ aktiviran.
Glavni i odgovorni urednik Telegrafa Igor Ćuzović u odgovoru za NUNS naveo je da su novinari tog medija vest preneli iz drugih medija.
„U najboljoj želji da dečak V. M. bude što pre pronađen, naši novinari su, posle objava u nekoliko drugih medija, napravili grešku i u naslov i tekst stavili da je aktiviran sistem Pronađi me”, pojasnio je Ćuzović i dodao da se redakcija portala Telegraf trudi da poštuje smernice Kodeksa novinara Srbije i državne zakone.
Informacije o nestaloj osobi mogu se objaviti bez prethodne dozvole, ali ne bez prethodne provere
Nismo uspeli da potvrdimo odakle je potekla (dez)informacija da je sistem aktiviran. Da li su u pitanju „nezvanična saznanja“ i anonimni izvori ili prosto greška novinara?
Generalna sekretarka Saveta za štampu Gordana Novaković kaže da se takva „nezvanična saznanja“ bez provere ne smeju objavljivati.
„Kad je reč o sistemu ’Pronađi me’, koliko razumem, on je osmišljen upravo da bismo svi saznali da je dete nestalo i zaista ne razumem kakva su to ‘nezvanična saznanja’ da je sistem pokrenut. Kao da je reč o nekoj ekskluzivnoj informiciji, pa su samo neki mediji došli do nje“, navodi generalna sekretarka Saveta za štampu.
„Ne sumnjam u dobre namere kolega koje su to objavile, ali ponoviću, ne mogu se, posebno ne u ovakvim slučajevima, bez provere, objavljivati nezvanična saznanja“, dodaje je ona.
Dete je vrlo brzo pronađeno i njegove fotografije u medijima koji su objavili vest su zamagljene, međutim, ostali podaci su i dalje dostupni.
Novi Kodeks novinara i novinarki Srbije koji je Nezavisno udruženje novinara Srbije usvojilo na poslednjoj skupštini prepoznaje ovaj problem.
„U novom Kodeksu (koji će stupiti na snagu kad ga usvoji i UNS) će postojati smernica: ’U slučaju nestanka ili otmice deteta novinari, u skladu sa zakonom, mogu objaviti identitet i sliku deteta. Po prestanku potrebe za jasnom identifikacijom, potrebno je da mediji odmah uklone objavljene podatke i fotografije’. Dakle, tako bi trebalo (mediji, prim. aut) da postupe kad dete bude pronađeno. I tako bi trebalo da postupaju i sada, bez obzira što, kao što sam rekla, novi kodeks još nije stupio na snagu“, objašnjava Novaković.
Budući da mediji prenose objave o nestalim licima sa društvenih mreža, postavlja se pitanje da li je za objavljivanje tih informacija potrebna dozvola?
U Zakonu o javnom informisanju i medijima nevedeno je da se informacija o nestalim licima može objaviti bez prethodnog pristanka.
Gordana Novaković dodaje da se informacije sa društvenih mreža svakako moraju proveriti pre objavljivanja.
„U principu za sadžaje koji su objavljeni na privatnim profilima treba tražiti saglasnost da bi bili objavljeni u medijima“, kaže Gordana Novaković za NUNS.
Kako funcioniše sistem „Pronađi me“
Reč je o sistemu obaveštenja o prijavi nestanka maloletne osobe posredstvom elektronske komunikacione mreže, s ciljem hitnog preduzimanja mera i radnji na njenom pronalaženju, piše Insajder. Nastao je po modelu „Amber Alerta“.
Srpska verzija „Amber Alerta“, platforma „Pronađi me„, podrazumeva da, u slučajevima nestale dece, objave putem različitih medija – televizijskih i radio emisija, interneta, SMS poruka, ekrana na bankomatima, autoputevima itd – mogu da dopru do građana koji će zapamtiti lice deteta i potencijalno ga uočiti ili imati valjane informacije koje policiji mogu da pomognu u potrazi.
Ukoliko je u pitanju dete koje je pobeglo od kuće, mehanizam se ne aktivira, osim u specifičnim okolnostima. |
Ovaj tekst je deo regionalnog projekta „Jačanje medijskih sloboda u Bosni i Hercegovini, Severnoj Makedoniji i Srbiji“, koji finansira Kraljevina Holandija, a sprovode holandski Helsinški komitet i Free Press Unlimited u partnerstvu sa Nezavisnim udruženjem novinara Srbije. Stavovi, mišljenja i zaključci autora izneti u ovom tekstu ne odražavaju nužno stavove Kraljevine Holandije, niti stavove organizacija koje sprovode projekat ili stavove njihovog lokalnog partnera.