EN
U utorak na konsultacijama u Misiji OEBS medijskih i novinarskih udruženja i predstavnika vlasti postignut je kompromis oko mnogih spornih stavova u izmenama medijskih zakona, ali je ostala stavka koja omogućava Telekomu da preko drugih firmi osniva medije. Kakav je Vaš stav po tom pitanju?
– Moj lični stav je da je to veoma tanak led, pogotovo na ovim našim prostorima. Uplitanje države u medije, na bilo koji način, nije se pokazalo kao dobro rešenje. Drago mi je da su predstavnici države na tom sastanku poslušali medijske stručnjake za mnoga pitanja, ali čitav proces izmene medijskih zakona dva meseca pred izbore, unošenje nekih stavova preko noći, jedna je velika zbrka. Što se tiče omogućavanja Telekomu koji je u većinskom vlasništvu države da osniva medija, tu se postavlja pitanje namera zašto se to radi. Javlja se sumnja da će se otvoriti put da osnivaju nove medije u vlasništvu Telekoma, za koje niko ne zna čime bi se mogli baviti.
Argumenti vlasti tokom javne rasprave bili su da postoji takva praksa u Evropi. Kako je to zaista u drugim državama?
– Pozivanje na evropske modele ne može biti znak jednakosti. Zemlje u našem regionu ne mogu se porediti, na primer, sa Švedskom koja je spasila lokalne medije u vreme krize. Njihova demokratska kultura i poštovanje nezavisnosti rada medija daleko su od naših. Pominjali su se, koliko sam čula, primeri iz Nemačke, Austrije i Belgije. U Nemačkoj postoji model javnih medijskih servisa – nekoliko državnih i lokalnih, ali tamo postoji sistem kontrole rada koji je različit od naših. Vlasništvo države i lokalnih samouprava je izuzetno problematično. Na primeru Hrvatske, ispostavilo se da vlasništvo jedinica lokalne samouprave u medijima izuzetno ugrožava njihov rad i ti mediji postaju oglasne table službenika tih lokalnih samouprava, više nisu novinarski mediji. Većina država u Evropi nema državno vlasništvo medija. Ima primera gde telekomunikacioni provajderi imaju, ali u praksi vlade ne igraju nikakvu ulogu u tim kompanijama. Bitan je kontekst i zato se ne može porediti sa evropskim zemljama.
Zašto predstavnici evropskih organizacija i institucija u Srbiji ne reaguju na to, imajući u vidu da su učestvovali u čitavom procesu?
– Verovatno zato što u Evropi ima takvih medija, ali, kao što sam rekla, to ne može da se poredi sa tržištima u našem regionu.
Može li se očekivati da će EU zvanično reagovati ako se usvoji takav medijski zakon?
– Čini mi se da je i sastanak u utorak bio zbog pritiska iz Evrope. Evropska federacija novinara uvek, u skladu sa informacijama koje dobija od novinarskih udruženja iz Srbije, alarmira i to stiže do Evropske komisije, a onda evropske institucije pitaju šta se dešava.
