ENOd usvajanja Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja trebalo je da prođe osam meseci, da poverenik za informacije kao samostalno i nezavisno telo bude izabran, a onda dobije i svoje prostorije, u kojim je za sada jedini zaposleni. Posao povereništva je da kontroliše primenu zakona, razmatra žalbe građana i štiti njihova zakonom zajamčena prava.
Dugo se u Srbiji čekalo na zakon, pa na vaše imenovanje, zatim na prostorije za rad. Kako to tumačite?
U većini tranzicionih zamalja ima problema sa primenom novih zakona koje demokratske zemlje imaju, a tranzicine mnogo lakše usvajaju nego što obezbeđuju njegovu primenu. Tako se desilo i kod nas.
Upravo izlazimo iz faze u kojoj odgovorni u državi nisu reagovali na pravi način prema obavezama u vezi sa implemenatacijom zakona. Kasnilo sa sa obezbeđivanjem elementarnih uslova za rad, ali i sa stvaranjem normativnih pretpostavki za rad. Nadam se ipak, da se primetilo da je poverenik u odsustvu službe i prostorija, ipak radio, ali da je i faza relativno loše saradnje sa organima vlasti, prošla.
Ko je od državnih organa usporio proces osnivanja kancelarije i početak rada povereništva?
Obezbeđivanje materijalnih i logističkih sredstava, što je nadležnost Vlade Srbije, bila su osnovna pitanja i to je trajalo nepotrebno dugo. Isto važi i za obezbeđivanje normativnih pretpostavki za rad službe, što je bila nadležnost skupštine, ali nikad nisam naišao na nerazumevanje same skupštine. Odbor za informisanje i administrativni odbor jednoglasno su podržali akta koje je poverenik poslao, a onda su oni dugo čekali da ih na dnevni red stavi predsednik Narodne Skupštine, Predrag Marković. I tako je potrošeno četiri, pet meseci.
Problem je ipak veći, jer sve i da sam imao uslove koje je vlada trebala da obezbedi, šta bi to vredelo kada nisam mogao da angažujem niti jednog saradnika bez akata o nadležnosti službe.
Da li su postojali politički motivi za odugovlačenje?
Vidljivo je odsustvo spremnosti na nivou vlasti, jer nisu samo u pitanju skupština i vlada, ali je teško govoriti bez egzaktnih dokaza. Moguće je da takvi motivi postoje i o tome se može razmišljati.
Činjenica je da u svim društvima, a pogotovo u mutnim i tranzicionim uslovima, u kojima i Srbija danas živi, postoje grupe ljudi koje imaju interes da se suprostave primeni takvih akata kakve sadrži Zakon o slobodnom pristupu informacijama.
Teškoće, čini se postoje na svakom koraku?
Nije problem što je bilo teškoća, problem je što su one bile neočekivano velike. A najveća teškoća, koja je ujedno naš zadatak je borba protiv neznanja. Tu bi trebalo pomenuti i da podaci koje sam dobio zahvaljujući saradnji sa nevladinim sektorom, govore o veoma niskom procentu pripremljenosti organa vlasti da odgovore obavezama zakona. Ovo važi za najamnje polovinu nosilaca vlasti na republičkom nivou i daleko više na lokalnom nivou, što je obeshrabrujuće. To je jedan od važnih momenta primene zakona.
Pristigao je veliki broj žalbi građana kojima u državnim ustanovama nije odgovoreno na zahtev da nesto saznaju. Postoji li razlog za sumnju da korupcije ima baš u tim organima vlasti koji su zahteve građana ili medija ignorisali?
Svakako da postoji. I bez toga, mi smo društvo izloženo toj abnormalnoj društvenoj pojavi i to u razmerama koje su dramatične. Sila koja može da pojača antikorupcijski potencijal ovog zakona – javnost. Treba žigosati svaki slučaj povrede prava, jer se korupcionaši boje javnosti.
Gospodine Šabiću, kakvo je Vaše mišljenje, da li ćete moći adekvatno da reagujete na toliki broj žalbi?
To je sada, sticajem okolnosti, pitanje dana. Nadam se da će od 1. jula. poverenik već obavljati i taj deo posla – razmatranja i postupanja na osnovu žalbi građana.
Šta to konkretno znači?
Ukoliko subjekt, neko državno telo ili ustanova građaninu ili mediju ne pruži tražene podatke ili informacije i on se žali Povereništvu, tada reaguje ja. Nakon toga postupa se po žalbi poverenika, a predviđene su prekršajne i novčane kazne, koje međutim nisu dobro odmerene. Mislim da je paradoks da funkcioner, svesno prekrši zakonom predviđeno pravo građanina i bude kažnjen novčano – od pet do 50 hiljada dinara (od 0,6 eura do 63 eura), a da recimo vlasnik ne izda fiskalni račun, bude kažnjen od 100 hiljada do milion dinara. (od 1.250 do 12.500 eura). Prava mera kršenja ljudskih prava, nije dobro odmerena.
Čini se da predstoji puno posla i za povereništvo i građane, ali i državu, kako bi ovaj zakon bio zaista primenjen?
Vlada Srbije će morati da da svoj doprinos u uspostavljanju autoriteta zakona i poverenika, odnosno kada je njena obaveza da izvršava rešenja poverenika.
Pored toga organi vlasti dužni su da do kraja godine pripreme organizovane baze podataka, koje će sadržavati materiju za koju se pretpostavlja da je po logici stvari širi predmet interesovanja građana i medija. To će olakšati stvari, jer ne morate direktno komunicirati sa organom vlasti, ako to možete da učinite preko dobro organizovanog veb sajta. To je zakonska obaveza, za koju sa takođe predviđene sankcije.
Da li planirate izradu priručnika, kako bi se građani upoznali sa pravima koja imaju?
Nema potrebe. Sa finansijskim sredstvima koje mi je vlada stavila na raspolaganje, povećaću tiraž priručnika koji su uradile nevladine organizacije iz Kolacije za slobodan pristup informacijama (http://www.spikoalicija.fošerbia.org). Tekst je zaista kvalitetno pripremljen i na njemu je bila angažovana ekipa eksperata koja predstavlja nauži krug najboljih poznavalaca te materije kod nas. Potrudiću se da se određen broj primeraka objavi na jezicima nacionalnih manjina.
Istovremeno, radimo na promovisanju zakona i prava građana. Obišli smo nekoliko gradova u Srbiji i biće ih još, a onda u saradnji sa CESID-om i Transparentnošću Srbije, počinje nova kampanja.
Rodoljub Šabić je jedan od osnivača Socijaldemokratske partije, bio je član predsedništva i predsednik pravnog saveta stranke. U prethodnoj vladi bio je jedno vreme na mestu ministra za državnu upravu i lokalnu samoupravu, a kasnije je podneo ostavku nezadovoljan rekacijom vlade na tadašnje, učestale afere. Čim je nominovan za mesto poverenika za informacije od javnog značaja podneo je ostavku na sve stranačke funkcije.
Vuk Perović
