EN
Kaže da je važno to što je Milorad Ulemek Legija ostao pri izjavi koju je dao tužiocu i objašnjava značaj svedočenja pripadnika tzv. zemunskog klana. Podseća koliko je nelogično to što su dokazi prihvaćeni tokom suđenja optuženima za ubistvo premijera Zorana Đinđića odbačeni pred tim istim, Specijalnim sudom, u procesu zbog ubistva Ćuruvije.
Otkriva i kako je smenjen sa mesta načelnika Uprave kriminalističke policije, kako ga je novinarka zbog čijeg se praćenja pobunio posle toga „oplela” po novinama…
Cenzolovka: Kako tumačite to da Vam je tri godine bilo zabranjeno svedočenje u procesu za ubistvo Slavka Ćuruvije, iako ste ga jedini istraživali od prvog dana i obezbedili najvažnije dokaze? Odbrana optuženih se tome nije protivila – najavljivali su pitanja za Vas…
Kecman: Pitali su oni mene. Predsednica veća je dozvolila pitanja odbrane, ali nisu imali šta da kažu. Kad barataš istinom, činjenicama – što više pitaju sve se dublje ukopavaju.
Predsednica veća meni nije dozvolila da iznesem jako bitne stvari za slučaj, da ostanu negde zapisane. Ta moja izjava nije ni ušla u dokazni materijal. A potpisao sam krivičnu prijavu za ubistvo Slavka Ćuruvije!
Imamo još jednu stvar koju su oni izdvojili iz sudskih spisa. Da li imamo osuđujuću presudu za ubistvo Zorana Đinđića? Da li tu imamo svedoke saradnike, na osnovu čijih verodostojnih izjava i iskaza su se poklopile činjenice i osuđeni su izvršioci na 40 godina? Da li imamo iste te svedoke u procesu za ubistvo Ćuruvije, koji pričaju gde su i šta čuli o tom ubistvu, koga su pratili, koga je trebalo da ubiju (pripadnici zemunskog klana su angažovani da ubiju Miroslava Kuraka, prim. nov.)…
Nemamo jednog, nego trojicu koji pričaju o tim stvarima. Sudsko veće nije prihvatilo dokaze koje je ranije već prihvatio kao verodostojnie taj isti Specijalni sud. Meni je to neshvatljivo (tokom suđenja za ubistvo Đinđića)? Meni je to neprihvatljivo, neshvatljivo.
Cenzolovka: Mislite na izjave nekadašnjih „zemunaca“, koji su svedočili o tome kako su čuli od Legije da su Kurak i Romić ubili Ćuruviju? Pa su kasnije pratili Kuraka s namerom da ga ubiju?
Kecman: Da, Bagzi (Dejan Milenković), Đura Mutavi (Miladin Suvajdžić), braća Simović (Miloš i Aleksandar)… Oni su pratili Kuraka da ga liše života, po Legijinom naređenju. A sad, ko je njemu naredio? Vidite tu vezu? Rade Marković poziva Legiju da izvrši to što on Markoviću kaže da ne može (da ubije Ćuruviju, prim.nov.). Posle je isto tako bilo sa Kurakom.
Pa nema ko drugi da naredi da se eliminišu svedoci neprijatni za suđenje! Imate i svedočenja koje predsednica sudskog veća izdvaja iz spisa…
Cenzolovka: Sve je to jako čudno.
Kecman: Pa i nju bih voleo da poligrafski testiram na motive – zašto je tako sve uradila? Poligraf nije dokaz, opet kažem, ali je indikativan.
Cenzolovka: Apelacioni sud je Vaše dokaze ipak vratio, pošto je prvostepeni dva puta pokušavao da ih izbaci na predlog odbrane.
Kecman: Da nije Apelacioni sud vratio bazne stanice, koje su ključni dokaz, sad ne bismo pričali o ovome, niti bi ovaj predmet bio na apelaciji. Pre toga je prvostepeni sud odbacio pojedine važne izjave svedoka.
Predmet su izneli hrabri pojedinci
Cenzolovka: Čitav slučaj ne bi postojao bez ljudi koji su bili savesni i spremni da rizikuju da bi se suprotstavili sistemu.
Kecman: To je suština, to je ključ svih tih stvari. Oni nisu bili svesni da tamo postoji neki savestan radnik Mobtela, da je postojao neki savestan inspektor, koji je na zakonit način uzeo te trake sa podacima sa baznih stanica.
Ovaj slučaj je izguran zahvaljujući naporu više ljudi, njihovom znanju i umeću, i velikoj podršci Komisije za istraživanje ubistava novinara, na prvom mestu. Kao i požrtvovanju tužilaštva.
Miljku Radisavljeviću (tužilac za organizovani kriminal u vreme podizanja optužnice za ubistvo Ćuruvije, prim.nov.), skidam kapu. Kad god nam je bilo nešto potrebno, istog momenta je nalazio vreme za nas. Svaka mu čast, takvog tužioca nisam upoznao, on je rukovodio ozbiljnom institucijom.
Velika zahvalnost i zameniku tužioca Milenku Mandiću koji je znalački izneo ovaj predmet, bio je uporan i insistirao na svakom detalju.
Uspeli smo da ovaj predmet iznesemo i stekli veliko iskustvo: razvili smo metodologiju za tako kompleksan slučaj i specifičan način rada, eliminisali pogrešne informacije… I sve to na zakonit način.
SMENJEN ZBOG SUKOBA SA HRKALOVIĆ I STEFANOVIĆEM
Cenzolovka: Zašto ste 2016. godine smenjeni sa pozicije načelnika Uprave kriminalističke policije za Beograd?
Kecman: I ranije su se dešavali ti usponi i padovi. Nisam smenjen, kao što su neki pisali, zbog Savamale, to je samo prelilo čašu. Smenjen sam zbog podrške kolegi, koji je podneo krivičnu prijavu protiv Dijane Hrkalović i Nebojše Stefanovića. Bio je u pravu 100 posto.
Bilo mi je nepojmljivo da se prati novinarka – bez obzira na to ko je ona – a ja član Vladine komisije i rukovodilac radne grupe za rešavanje ubistava novinara.
Video sam izveštaj u kome je bilo sve o toj novinarki: kad je izašla, gde je išla, video njenu sliku, gde se kretala…
I, pazite, tada sam stao u zaštitu novinarke koju su pratili, Svetlane Vojinović, a ona me posle „oplela” po novinama. Tužio sam je i sad treba apelacija da odluči.
Bio je decembar, zvao me je taj kolega. Pita šta da radi. Pitam ga da li je siguran da je to tako, kaže da jeste. Kažem mu da preda prijavu Tužilaštvu za organizovani kriminal. On ode i preda.
Radim samo po zakonu. Mogao sam da kažem: „Pusti me tih budalaština.” Šta je trebalo? Da kao ovi iz Devetog odeljenja, što su pratili Ćuruviju, stavim glavu u pesak i da me boli briga, da gledam sebe, gradim sebi karijeru, budem načelnik UKP-a…?
Ne! Iz dobre namere, kao patriota kome je stalo do ove zemlje, reći ću: „Nemojte to da radite, to nije dobro.” Kao što sam rekao i za Savamalu, tražio da izađe ekipa, da napišemo šta se desilo – zaštitili bismo tako pravnu državu. Kad imaš proceduru i pravnu državu, zaštitio si zemlju Srbiju, a ne pojedinca.
Legija se sam ponudio da nam pomogne
Cenzolovka: Kako ste uopšte saznali da Milorad Ulemek Legija želi da svedoči o ubistvu Ćuruvije?
Kecman: Goran Nenadović, načelnik Posebnog odeljenja u KPZ Zabela, bio je ključan čovek. Bio je u kontaktu sa nama, kao član Komisije za istraživanje ubistava novinara. Stupio je u kontakt sa Legijom i, tokom tih razgovora, Legija je rekao da želi da razgovara sa tužiocem i da može da nam pomogne u ovom slučaju.
Nenadović se obratio meni, ja sam tada video da imamo svedoka koji hoće da potvrdi sve ove naše dotadašnje dokaze i da taj mozaik poveže, da doda deo koji je nedostajao.
Predstavili smo to Tužilaštvu za organizovani kriminal da oni kažu da li ima dovoljno elemenata za procesuiranje. Par dana posle toga tužilac je razgovarao sa Legijom u Zabeli. Legija je tužiocu rekao šta mu je za Ćuruviju rekao Radomir Marković. Najpre je tražio od Legije da ubije Ćuruviju, ovaj je to tada izbegao, pa mu je Marković kasnije ukazao na to ko su izvršioci ubistva.
Nenadović je, dakle, tom mozaiku dodao jako bitnu kockicu, on je uz njegovu pomoć do kraja složen. I sve je izvedeno po zakonu.
Pretnje Legiji i braći Simović nisu nimalo naivne
Cenzolovka: Kako komentarišete to što je Milorad Ulemek Legija izašao pred prvostepeni sud, ali je odbio da odgovora na pitanja i rekao da mu prete?
Kecman: Od tužilaštva je stigla informacija da se preti Legijinoj porodici. Mi smo se, po zahtevu tužilaštva, uključili, obezbeđivali porodicu. Oni su odmah iseljeni i štićeni dosta dugo.
Cenzolovka: Ti detalji nisu izneti pred sudom. Na kraju je zaključeno da pretnji ipak nije bilo.
Kecman: Sud je tada dao nalog tužiocu da ispita pretnje i to je urađeno. Niko nije tražio da predstavi šta se s tim u stvari dogodilo. Ja sam dostavio izveštaj o tome. Da sam pozvao lica za koje se sumnjalo da prete, oni bi rekli: „Nismo pretili.” To se radi na suptilan način. Niko ne kaže „Ubiću te”, nego se kaže: „Vodite računa, pripazite se…”
Dovoljno je da su određene osobe pozvale bilo koga iz Legijine porodice i da su rekle: „Pozdravite Legiju.” To bi bio jasan signal, znak da oni traže od njega da promeni iskaz.
Mi imamo dokaze da je Legiji prećeno, ali o tome u ovom trenutku ne mogu više da kažem.
Cenzolovka: A kako ste videli nastup Milorada Ulemeka pred Apelacionim sudom, kada je rekao da ostaje pri onom što je izjavio tužiocu, ali je odbio da odgovara na pitanja?
Kecman: Sasvim je dovoljno što je ostao pri ranijoj izjavi. On je ostao dosledan – jednom kada se izjava da pred istražnim organima, to je validan dokaz i on nije hteo da to ponavlja.
Cenzolovka: Miloš i Aleksandar Simović su odbili da bilo šta kažu pred Apelacionim sudom. Kako to komentarišete?
Kecman: Mislim da su oni dobili jasne poruke. Ne mogu ni o tome sada mnogo da kažem, osim da sve to nije nimalo naivno.
Sedam dana su me pratili
Cenzolovka: Da li su i Vas pratili i prisluškivali?
Kecman: Pa mene su pratili sedam dana! Tada sam bio načelnik UKP-a, pa su me i pored toga sedam dana pratili. Nisu ništa našli. Rekli su mi: „Našli su da si vozio suprugu od kuće do posla, išao si jedan dan po dete u gimnaziju…”
Pratili su me samo zato što sam postupao po zakonu, nisam dao da se urušava sistem u kome sam radio. Hteo sam da napravim nešto, da podignem na jedan viši nivo.
A onda dođe osoba, koja ima 28 godina života, i meni, koji imam 26 godina službe, kaže da ja ne znam svoj posao. E, tad sam rekao, neko će završiti u zatvoru, što se na kraju i ispostavilo.
Cenzolovka: U čije je ime ona radila?
Kecman: Za nas, za mene je radila u ime Nebojše Stefanovića. E sad, šta se tu sve događalo, ne znam – ja sam dotle dobacio. Dve godine se priča u MUP-u da se igra fudbal glavama. Sve se znalo. Nemojte da smo deca.
Cenzolovka: Kako je to moguće?
Kecman: Lepo pitanje. Prosto – svi ćute, uhvatili se za fotelju. A ti u foteljama su nesposobni da iznesu tako ozbiljan posao.
KRAJ
