ENIzbor javnih glasila
Da se čovek danas upozna sa svim, ogromnim brojem raznih informacija nejednake vrednosti, i fizički i teorijski je nemoguće. Trebalo bi mu, verovatno, više dana i noći neprekidnog čitanja (novina i časopisa), slušanja (radio-stanica), gledanja (TV programa). Za čitanje lepe književnosti i muzike, što je, takođe, izvor svojevrsnog informisanja, ne bi ostalo vremena.
Proizilazi da čovek mora sam da vrši izbor informacija i sam da sebi stvara sliku okruženja i sveta. Ali, prema kom kriterijumu? To, naravno, zavisi, pre svega, od nivoa obrazovanja svakog građanina ali i po sklonostima ka određenim vrednostima, idejama, ideologijama i, svakako, interesu. I tu nastaju problemi.
S obzirom na to da malo koji građanin može sebi da priušti da svakodnevno kupuje više listova i časopisa, obično se opredeljuje za jedan list. Tu se javljaju i druga pitanja: da li jedan list, ili jedno sredstvo javnog informisanja može da zadovolji potrebe i interesovanje svakog građanina. Neki listovi su usmereni ka samo jednoj kategoriji obrazovnog nivoa čitalaca. Na primer, prema intelektualcima. Drugi, obrnuto, prema čitaocima s najnižim obrazovanjem. Ali, da li je takva orijentacija najbolja? I zar takve novine ne sužavaju sebi krug čitalaca? Ili, da li je funkcija javnog glasila sveobuhvatna ako se ograničava na samo određeni sloj čitalaca?
Narod je najveći filozof
Druga opcija je da svaki list bude koncipiran tako da u njemu sve kategorije građana mogu da nađu i razumeju informaciju koju žele. To praktično znači da se i čisto filozofska rasprava može u napisu da prikaže, filozofskim jezikom, ali će zato u jednom od narednih brojeva ista problematika biti prikazana jezikom koji bi razumeo i čobanin. Jer filozofi nisu samo filozofi, najveći filozof je, naravno, sam narod. Isti pristup bi mogao da se odnosi i na sve druge oblasti čovekovog i društvenog života: na privredu, finansije, kulturu, nauku, obrazovanje itd.
Sa ovakvom koncepcijom svaki list bi mogao da računa na sve građane, bez obzira na nivo obrazovanja. Razlike između listova bi se ogledale u različitim pogledima na vrednosti, politiku i interese. U pitanju je, dakle, dvosmerni proces: javna glasila nude čitaocu svoj izbora informacija i svoju sliku okruženja i sveta, a čitalac će izabrati onu sliku koju želi i koju razume.
Rat informacijama
Ako se ima u vidu da se danas u svetu vodi pravi rat informacijama i dezinformacijama, vrednost jednog glasila će biti u kojoj meri raspoznaje informaciju od dezinformacije, što nije jednostavno jer u mnogim zemljama na fabrikovanju dezinformacija rade timovi visokokvalifikovanih i visokonemoralnih stručnjaka.
Tema je veoma složena i jedva da se mogu jednostavno formulisati zaključci i pravila. Na ovu temu u svetu su napisane brojne doktorske disertacije i rasprave. Sa uživanjem bih čitao feljton u kome bi bili prikazani razni pristupi problemu odnosa javnih glasila prema čitaocu i obrnuto. A pitanje je veoma važno jer je informacija oduvek bila najmoćnije oružje u jednom ili drugom smeru.
Branko Božanić, Petrovoradin
