Osnivanje
Nakon Skupštine Udruženja novinara Srbije (UNS), održanoj na Tari jula 1992, kada je režim Slobodana Miloševića preuzeo upravljanje organizacijom, velika grupa članova počela je prvo da se okuplja oko Saveza nezavisnih sindikata novinara (SNSN), spontano stvarajući Odbor za slobodu medija, a potom i Predsedništvo vanredne skupštine Udruženja novinara u stalnom zasedanju, sa idejom da se stvori nova profesionalna novinarska organizacija.
Savez nezavisnih sindikata novinara (SNSN), Koordinacioni odbor za slobodu medija i Predsedništvo vanredne skupštine Udruženja novinara u stalnom zasedanju osnovali su 19. januara 1993. godine Fond solidarnost, a za predsednika je izabran Hari Štajner.
„Svako od nas bi morao – i zbog sebe i zbog obraza – da se kako može i ume suprotstavlja ovom pogubnom talasu koji je zahvatio i Univerzitet, Narodno pozorište, Muzej savremene umetnosti, Klinički centar, škole. Ako se ne suprotstavimo, ako se predamo, ni mi, ni naša deca nećemo imati nikakvu budućnost“, rekao je Štajner prilikom izbora.
Iz Fonda solidarnosti je godinu dana kasnije nastalo Nezavisno udruženje novinara Srbije – NUNS. Osnovano je 25. marta 1994. godine, a na Osnivačkoj skupštini u beogradskom Domu omladine prisustvovalo je 350 novinara iz cele Srbije.
Osnivačka Skupština usvojila je Statut i Pismo o namerama i ciljevima. Predsedavao je Rade Veljanovski, a u radnom Predsedništvu bili su Mile Isakov, Stevan Nikšić, Hari Štajner i Miodrag Stoilović.
Dva meseca po osnivanju, 19. maja 1994. godine, NUNS je zvanično registrovan kao društvena organizacija, a kao osnivači su upisani Velimir Ćurguz Kazimir, Gordana Logar, Sena Todorović, Zoran Radosavljević, Rade Veljanovski, Lila Radonjić, Branka Mihailović, Ljubica Marković, Milan Vlajčić i Ivana Živkov.
Osnivači
Za prvog predsednika izabran je na dvogodišnji mandat Dragoljub Nikitović Nikita. Prvi član NUNS-a, sa članskom kartom broj 1, bio je Predrag Milojević, veteran i legenda srpskog novinarstva između dva rata, urednik i dopisnik Politike iz sveta.
Prvi Izvršni odbor NUNS-a činili su pored Nikitovića i Hari Štajner, Stevan Nikšić, Aleksandar Timofejev, Verica Rupar, Dimitrije Boarov, Ofelija Backović, Cvijetin Milivojević, Isidora Sekulić, Olivija Rusovac, Gordana Suša i Dušan Mašić.
Milan Vlajčić je izabran za prvog predsednika Suda časti NUNS-a, a članovi su bili Aleksandar Nenadović, Slavoljub Đukić, Milan Milošević i Jan Briza.
U prvi Nadzorni odbor NUNS-a ušli su Dragoš Ivanović (predsednik), Milutin Mitrović, Margita Cvetković, Mario Brudar i Nebojša Vuković.
Prva Komisija NUNS-a za prijem novih članova radila je u sastavu: Vladan Radosavljević (predsednik), Zoran Mamula, Tanja Jordović, Živoslav Miloradović i Nadežda Gaće.
Nekoliko meseci kasnije Nezavisno udruženje novinara Srbije je postalo član Međunarodne federacije novinara (IFJ) sa sedištem u Briselu, a potom i Evropske federacije novinara (EFJ).
Udruženje se finansira od članarine i iz donacija.
Svi predsednici NUNS-a
Slaviša Lekić
Kao novinar i urednik karijeru je započeo u Omladinskim novinama, a nastavio u Borbi/Našoj Borbi i u više srpskih i jugoslovenskih medija (Nedeljna Dalmacija, Mladina, Naši dani). Autor je nekoliko knjiga i publikacija, dokumentarnih emisija i filmova: "Zloupotreba političkog uticaja: političke stranke kao najveći poslodavci u Srbiji", "Mediji u Srbiji: hronika propadanja", "Zoran Đinđić: Hipoteka", "Medijski vrisak", "Silom na sedmu", "Vladalac"... Osnivač je i glavni urednik magazina Status, koji je izlazio od 2002. do 2013. godine, uređivao je i nedeljnik Reporter, a dugi niz godina bio je kolumnista lista Danas.
(2017- 2019)
(2010. - 2017.)
Vukašin Obradović
Tokom studija sarađivao je sa redakcijama omladinskih glasila Student, NON, Mladost i "Stav". Od 1989. do 1993. godine bio je zaposlen u Politici Ekspres. Nakon što je dao otkaz zbog neslaganja sa uređivačkom politikom, krajem 1994. godine pokrenuo je Vranjske, lokalni nedeljnik koji je sve do 2000. bio jedini nezavisni medij na jugu Srbije. Za uspešan novinarski i urednički rad dobio je nagrade "Dušan Bogavac", "Jug Grizelj" i "Stanislav Staša Marinković". Nakon gašenja Vranjskih radio je u agenciji Beta i Građanskim inicijativima.
Đorđe Vlajić
Novinarsku karijeru je počeo tokom studija, i to na TV Beograd, u Beogradskoj hronici. Na Studiju B je radio od 1980. do 1984. godine, a potom prelazi na Radio Beograd, izveštava iz Skupštine, prati Predsedništvo SFRJ i uređuje privredne rubrike. Kada je leta 1991. smenjen deo rukovodstva na tadašnjem Radiju i TV Beograd, podneo je ostavku na mesto urednika iz solidarnosti. Nakon otkaza 1993. dobija i poziv Radija BBC i od tada radi za najpoznatiju britansku medijsku kuću. Od 2010. do 2015. bio je glavni i odgovorni urednik Prvog programa Radio Beograda, a danas je urednik u agenciji Fonet.
(2010. - 2010.)
(2006. - 2010.)
Nadežda Gaće
Novinarstvom se bavi od 1974. godine kao urednik, dopisnik, komentator i novinar. Nakon čuvene 8. sednice CK SKS-a 1987. godine, Nadežda Gaće je suspendovana sa mesta urednika-komentatora TV Beograd. Posle suspenzije sama je dala otkaz, da bi novinarsku karijeru nastavila u Jutelu i ljubljanskom Delu. Posle raspada SFRJ radila je u Borbi, Našoj Borbi i Danasu. Bila je među osnivačima NUNS-a, a pre izbora za predsednicu bila je na čelu Suda časti. Pored novinarskog rada, bila je i koautor, priređivač ili autor više publicističkih knjiga. Osnivač je i glavna urednica nedeljnika Novi magazin.
Nebojša Bugarinović
Karijeru je započeo 1988. godine kao novinar, a kasnije urednik i voditelj emisije "Niko kao ja", na Drugom programu Radio Beograda. Emisija je tri godine za redom proglašavana za najbolju u elektronskim medijima u Srbiji. Tokom ratnih devedesetih na Radiju B92 uređivao i vodio Dnevnik, a kasnije je bio i spoljnopolitički urednik. Krajem 1999. godine postao je dopisnik Slobodne Evrope. Koautor je knjige “Potraži nemoguće”, o problemima sa kojima se suočavaju daroviti mladi ljudi u Srbiji. Radio je i na televiziji Avala, a poslednjih godina vodi svoju nezavisnu televizijsku produkciju u Kraljevu.
(2004. - 2006.)
(2002. - 2004.)
Milica Lučić-Čavić
Poznata novinarka TV Beograd i dugogodišnja saradnica, a jedno vreme i šefica beogradskog biroa Slobodne Evrope, Milica Lučić Čavić (1938 - 2013), bila je prepoznatljiva po svojim britkim ekonomskim komentarima, kao voditeljka TV Dnevnika, Beogradske hronike i kontakt emisije Porota. Uvrštena je 1990. u "WHO is WHO" (Kembridž) za vrhunska dostignuća u profesiji. Jedna je od novinarki koja nije pristala da učestvuje u propagadnoj mašineriji Miloševićevog režima, po cenu dobijanja otkaza. Bila je angažovana u svim antiratnim akcijama i osnivač je nezavisnih profesionalnih, sindikalnih i drugih udruženja, koja su bili centri otpora tokom devedesetih godina 20. veka. Za to je 2013. godine dobila visoko priznanje - "Vitez poziva".
Gordana Suša
Uspešnu novinarsku karijeru započela je na talasima Radio Beograda, da bi nakon osam godina prešla na TV Beograd, gde je radila kao skupštinski izveštač, a potom kao urednica TV Dnevnika. Početkom devedesetih prešla je na TV Jutel, a zatim u Borbu/Našu Borbu. Takođe, 1993. godine je pokrenula nezavisnu TV produkciju VIN (Video nedeljnik). U maju 2004. godine imenovana je za glavnu urednicu Informatvnog programa RTS-a, ali je zbog stalnih pritisaka bila prisiljena na ostavku nakon svega šest meseci. Od 2011. do 2016. bila je članica Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM). Bila je redovna kolumnistkinja lista Danas.
(1999. - 2002.)
(1997. - 1999.)
Miloš Vasić
Poznati jugoslovenski i srpski novinar, jedan od osnivača nedeljnika Vreme. Novinarstvom se profesionalno bavio od 1969. godine, a sarađivao je sa nizom uglednih domaćih i stranih medija. Dobitnik Aprilske (bivše Oktobarske) nagrade grada Beograda za novinarstvo, 2003. godine. Dobitnik nagrade "Staša Marinković" za novinarsku hrabrost 2003. i nagrade "Jug Grizelj" za istraživačko novinarstvo za 2004. Dobitnik nagrade "Novinar godine 2007" magazina Status. Bio je i redovni kolumnista lista Danas. Najpoznatije mu je delo "Atentat na Zorana Đinđića" (2005), a izdao je i knjige "Svi pištolji revolveri sveta" (sa Aleksandrom Borisovičem, 1985) i "Moj muški život" (2015).
Gordana Logar
Jedna od naših najuglednijih novinarki i urednica, dobitnica je prestižne nagrade "Jug Grizelj" za 1994. godinu, zajedno sa redakcijom Naše Borbe. Novinarsku karijeru je započela 1961. u listu Mladost, a nastavila u Večernjim novostima i Borbi u spoljnopolitičkoj rubrici. Jedna od osnivača i urednica dnevnog lista Danas, gde je publikovala veliki broj analitičkih tekstova o našoj političkoj i društvenoj svakodnevici i stalna saradnica Republike, glasila građanskog samooslobađanja, koje je uređivao jedan od osnivača NUNS-a, dr Nebojša Popov.
(1995. - 1997.)
(1994. - 1995.)
Dragan Nikitović
Velikan našeg novinarstva, Dragoljub Dragan Nikitović (1930 - 1997) bio je dugogodišnji sportski novinar, komentator i urednik u Televiziji Beograd. Mnogi veliki sportski događaji, pre svega bokserski, košarkaški i atletski, ostali su upamćeni po Nikitom glasu i komentarima. Bio je među nekoliko stotina zaposlenih u RTS-u, koji su zbog privrženosti novinarskom profesionalizmu, integritetu i kodeksu, dobili otkaze početkom devedesetih. Na Osnivačkoj skupštini, 26. marta 1994. godine u Beogradu, izabran je za prvog predsednika NUNS-a.