EN
„Kada izveštavaju o nasilju prema ženama i devojčicama na društvenim mrežama, mediji u Srbiji u čak tri četvrtine postova otkrivaju identitet žrtve i češće izveštavaju o konkretnim slučajevima i ličnim pričama žena koje su preživele nasilje, nego što se bave fenomenom, uzrocima i posledicama nasilja, kao i društvenim kontekstom u kom se ono dešava“, navela je agencija u saopštenju.
Direktorka UN Women u Srbiji Milana Rikanović rekla je da diskriminaciji žena doprinosi i iznošenje privatnih informacija, jer se one na internetu „brzo šire i postaju viralne“, pa se žrtve mogu lakše pronaći, posebno ako žive u manjoj sredini.
Takođe je rekla da netabloidni mediji imaju tendenciju da češće osporavaju rodne stereotipe nego tabloidi, i da su u većini slučajeva pokazali nepristrasan pristup u izveštavanju, odgovarajući na ključna novinarska pitanja – ko, šta, kada, gde, zašto i koristeći jasan jezik, bez prideva.
„Karakteristike tabloidnog izveštavanja mogu se videti u stilu pisanja uz upotrebu prideva, interpunkcija, velikih slova, ‘bombastičnih’ naslova, kao i u odabiru fotografija i prisutnosti rodnih stereotipa“, rekla je ona.
Rikanović je ocenila da mediji u Srbiji treba da izveštavaju bez „senzacionalizma“ i otkrivanja identiteta žrtve i da „uznemirujuće“ komentare uklone sa njihovih društvenih mreža.
UN Women u saradnji sa organizacijom BeFem, uradila je istraživanje o diskriminaciji žena u okviru projekta „Unapređenje bezbednosti žena u Srbiji“, koji finansira Norveška ambasada u Beogradu, a pokriva period vanrednog stanja u Srbiji, koje je bilo uvedeno 2020. godine zbog pandemije korona virusa.
