EN
Prema istraživanju Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV) građani Srbije intenzivno prate vesti, više od 90 odsto ispitanika konzumira vesti najmanje jednom dnevno, dok dve trećine to čine više od jednom dnevno, ali manje od 30 odsto ispitanika potpuno veruje vestima.
Najveće interesovanje vlada za lokalne vesti – kod 64 odsto ispitanih i vesti iz sveta – 63 odsto, a potom i za političke vesti -54 odsto i vesti o zdravlju – 52 odsto, navodi se u rezultatima istraživanja koji su objavljeni u publikaciji „Izveštaj o digitalnim vestima – Srbija“.
Kako se navodi u istraživanju, oko 65 odsto ispitanika je navelo da često i povremeno namerno izbegavaju pojedine vesti zbog njihovog negativnog uticaja na raspoloženje, zatim zbog previše vesti o politici i pandemiji kovida, kao i zbog iscrpljujuće količine vesti.
Prema učestalosti upotrebe, društvene mreže sa 83 odsto odgovora prevazilaze upotrebu TV dnevnika – 72 odsto kao izvora vesti, ali kada ispitanici biraju svoj glavni izvor informisanja, televizija sa 34 odsto ima primat nad društvenim mrežama odakle se informiše 25 odsto ispitanih i sajtovima i aplikacijama dnevnih novina – 22 odsto ispitanih.
Dodaje se da je istraživanje pokazalo da postoje izražene generacijske razlike pa je tako više od 40 odsto mlađih ispitanika između 18 i 34 godine navelo da su im društvene mreže glavni izvor vesti, dok je za 52 odsto starijih od 55 godina televizija i dalje najvažniji izvor informacija.
Istraživanje je pokazalo da se društvene mreže vrlo intenzivno koriste, pa se tako 95 odsto ispitanika izjasnilo da ih koristi u bilo koje svrhe bar na nedeljnom nivou, a tri mreže koje dominiraju tržištem u Srbiji koristi više od 70 odsto građana – Vajber – 75 odsto, Jutjub – 72 odsto i Fejsbuk 71 odsto ispitanih.
„Vesti ne uživaju poverenje građana, samo 29 odsto ispitanika koji veruju da se većini vesti može verovati većinu vremena. Manje od polovine građana nema poverenje u vesti koje prati (43 odsto), a ne veruje se ni vestima koje potiču sa društvenih mreža (28 odsto)“, piše u glavnim nalazima istraživanja.
Dodaje se da je medijski brend čijim vestima se najviše veruje N1 – 39 odsto, a relativno je visoko poverenje u javne medijske servise – RTS sa 37 odsto ispitanika koji mu veruju i RTV sa 29 odsto, dok ispitanici najniže poverenje imaju u medije koje odlikuje tabloidna uređivačka politika – Informer, Alo, Kurir, Pink.
Navodi se da je 62 odsto ispitanika izrazito zabrinuto za istinitost vesti na internetu, dok se 85 odsto njih susrelo sa lažnim i obmanjujućim informacijama.
Dodaje se da 14 odsto građana misli da su mediji politički i 16 odsto da su ekonomski nezavisni, a samo je pet odsto građana na neki način platilo za vesti tokom protekle godine, što je najmanje od svih evropskih zemalja obuhvaćenih Rojtersovim globalnim istraživanjem, čiji je deo i istraživanje NDNV-a.
Pametni mobilni telefoni su glavni uređaji za pristup vestima za više od dve trećine građana, njuzleter kao izvor vesti koristi osam odsto građana, ali je podkast popularan i koristi ga 49 odsto ispitanika.
Istraživanje je pokazalo da 70 odsto ispitanika preovlađujuće prati vesti u formi teksta, prednost video formi daje šest odsto, dok 17 odsto jednako prati onlajn vesti u formi teksta i u video formi, ali je među najmlađom publikom najveći deo onih prate vesti u formi videa.
Istraživanje, koje je podržala Misija OEBS-a u Srbiji, je rađeno prema metodologiji Izveštaja o digitalnim vestima koje je 2022. godine sproveo Rojtersov institut za studije novinarstva Univerziteta u Oksfordu.
Uzorak je činilo 2.027 ispitanika selektovanih iz onlajn panela, koji su samostalno popunjavali anketu, u periodu od 21. oktobra do 2. novembra 2022. godine.
