Istraživačica Novosadske novinarske škole Darija Stjepić izjavila je danas, nakon sprovedenog istraživanja te škole i Biroa za društvena istraživanja (BIRODI), da je medijski pluralizam u Srbiji izuzetno narušen, te da postoji ozbiljan medijski monopol.
Stjepić je objasnila da je analiza istraživanja na temu monitoringa o pluralizmu u medijima bazirana i na utvrđivanju i aktivnosti nadležnog regulatornog tela i nadležnog ministarstva sprovedena u periodu od 1. novembra do 31. decembra prošle godine.
Istraživanjem su obuhvaćena oba javna servisa – Radio-televizija Srbije (RTS) i Radio-televizija Vojvodine (RTV), zatim sve televizije sa nacionalnom pokrivenošću – TV Prva, B92, Pink i Hepi, kao i dve kablovske televizije – Nova i N1.
Stjepić je kao prvi kriterijum istraživanja istakla povod događaja izveštavanja navodeći da je to najčešće bio aktulni događaj kao i da je to očekivani nalaz, jer je reč o informativnim emisijama.
Prema njenim rečima, razlika je u tome koliko su bili zastupljeni pseudodogađaji tačnije oni čiji je cilj promocija i podizanje pozitivnih imidža glavnih aktera, a dominantno vrha vlasti.
Naredna kategorija je tema, gde se, kako Stjepić navodi, očekivalo da će najaktuelnije biti pad nastrešnice, što ipak nije bio slučaj za većinu medija.
„Pad nadstrešnice i svi događaji u vezi sa tim bili su uglavnom tema u informativnim programima tri emisije – N1, Nova S I RTV“, rekla je Stjepić, dodajući da je za sve ostale, prioritet bila spoljašnja i unutrašnja politika, a posebno aktivnosti predsednika Aleksandra Vučića.
Stjepić je navela da je tema nadstrešnice na tim medijima, kako je pokazalo istraživanje, bila druga, treća ili čak peta tema po zastupljenosti, ali i da kada je bila u fokusu – to je činjeno radi afirmacije stavova predsednika, ne radi informisanja javnosti.
Stjepić je dodala da je RTS postepeno menjao način izveštavanja, gde su blokade i protesti dobili veću minutažu u informativnim emisijama, ali da je i to bilo povremeno praćeno Vučićevim odgovorima kojima se urušavao legitimitet protesta.
Kada je reč o akterima koji su analizirani u medijima, Stjepić je ukazala da se u svim posmatranim medijima kao najdominatniji subjekt izdvajaju Vučić, potom građani u različitim ulogama, predsednik ili predstavnici Vlade i predsednica Skupštine Ana Brnabić.
„Na televiziji B92, Vučić se nalazi u svakom četvrtom prilogu, a ta sveprisutnost zabeležena je i na RTS, gde je on prvi po zastupljenosti i citiran 44 puta, a i pružena mu je i najveća minutaža tokom perioda monitoringa”, rekla je Stjepić.
Ona je naglasila da se na javnim servisima i televizijama sa nacionalnom pokrivenošću ni jednog trenutka nije problematizovana nijedna Vučićeva manipulativna ili neistinita izjava.
Sa druge strane, kada je reč o medijskom tretmanu opozicije, Stjepić je navela da ona nije bila zastupljena u javnim servisima i televizijama sa nacionalnom pokrivenošću, ali i da kad su članovi opozicije govorili za te medije, prilozi su tendeciozno montirani.
„Primer za to je montaža televizije Prva, koja sumira nerede u Skupštini Srbije i gde je uloga vinovnika nasilja pripala opoziciji, a uloga pacifikatorke dodeljena je predsednici Ani Brnabić“, podsetila je Stjepić.
Ona se osvrnula na medijsku prisutnost opozicije, navodeći da je svoje stavove mogla da iznese samo u informativnim emisijama N1 i Nove S.
„Poslednja kategorija istraživanja je valentnost priloga, a prema rezulatima ona je kodirana kao neutralna“, rekla je Stjepić, objasnivši da je reč o prilozima gde se samo pasivno prenosi infomacija, bez analitičkog i kritičkog pristupa.
Najmanje je, kako navodi Stjepić, bilo izbalansiranih priloga, onih koji su predstavljali dubinsku analizu predočenog problema, a da su takvi uočeni samo na N1 i Nova S.
Stjepić kao zaključak ponovila da je „medijski pluralizam itetako narušen“, kao i da su njegovi osnovni generatori predstavnici vlasti, počev od predsednika, ostalih najviših funkcionera do nižih javnih funkcija.
Izvor: Danas
