EN
Pravna zaštita
Kada su u pitanju pravne garancije, pravni okviri koji uređuju zaštitu osnovnih prava, slobodu izražavanja i slobodu medija su uspostavljeni, međutim realizacija ovih prava u praksi nije ni blizu željenog nivoa. Procesi donošenja odluka nisu transparentni i inkluzivni, REM nije nezavisan, a zloupotrebe prilikom dodele državnog novca medijima vidljive su u korist medija koji podržavaju vlast.
Zakoni i propisi ne predviđaju odredbe koje posebno štite ugled i čast državnih službenika i drugih imenovanih i postavljenih lica. Praksa međutim i dalje prepoznaje presude u kojima sudije u svojim obrazloženjima ukazuju na potrebu veće zaštite određenih čelnika u odnosu na građane.
Privatni emiteri moraju obezbeđivati slobodno, istinito, objektivno, potpuno i blagovremeno informisanje, i u periodu izvan predizborne kampanje moraju da poštuju zabranu političkog oglašavanja. Regulatorno telo za elektronske medije ima zakonom propisanu opštu obavezu da vrši nadzor nad radom emitera, ali ono ne štiti politički pluralizam.
Novinari u Srbiji ne moraju da imaju dozvolu za obavljanje novinarskog posla. Novinarke i novinari su u nekoliko navrata ometani ili im je zabranjivan pristup i izveštavanje sa određenih događaja. NUNS je u svojoj bazi zabeležio 9 takvih slučajeva, uglavnom na štetu novinara koji kritički izveštavaju o radu predstavnika vlasti i institucija.
Novinarski izvori zaštićeni su Zakonom. Novinar nije dužan da otkrije izvor informacije. Zaštita novinarskih izvora se u najvećoj meri poštuje. U posmatranom periodu nisu uočene direktne sankcije protiv novinara koji nisu odali svoje izvore, međutim protiv njih su primenjeni drugi pritisci.
Posle izmena Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i dalje je moguće uskraćivanje informacija zbog tajnih podataka. Postojeći osnovi ograničenja su prošireni ili precizirani. U odnosu na prava novinara, zakon je ostao neizmenjen.
Položaj novinara u redakcijama
Socijalni i ekonomski položaj novinarki i novinara u Srbiji je i dalje veoma nepovoljan. U Srbiji ne postoje precizni podaci o tome koliko novinara ima potpisane ugovore o radu i odgovarajuće socijalno osiguranje. Prosečna novinarska plata u Srbiji kreće se od 300 do 400 evra, tako da su primorani da rade u više redakcija ili čak potpuno druge poslove koji nisu u vezi sa novinarskim poslom.
Privatni mediji u većini nemaju pravila kojima štite uređivačku nezavisnost od vlasnika medija. Uglavnom nemaju etičke kodekse, te prihvataju etička pravila uređena Kodeksom novinara Srbije. Novinari u privatnim medijima svakodnevno trpe različite vrste unutrašnjih pritisaka. Razlozi za ove pritiske su pre svega političke i finansijske prirode i direktno se vezuju za ostvarivanje profita kod privatnih medija.
Zakonom o Javnom medijskom servisu (JMS) propisana je uređivačka nezavisnost javnih medijskih servisa. Javni medijski servisi su u grupi zarobljenih medija koji su pod kontrolom države ili u njenom vlasništvu. Potvrda tome je da medijski servisi u svom izveštavanju uglavnom stoje uz vlast, izostaje ozbiljnija kritika i pitanja o radu predstavnika vlasti.
Neprofitni mediji strateški i uređivački poseduju više kapaciteta za postizanje optimalne uređivačke nezavisnosti. Neprofitni mediji su predmet najvećeg broja pritisaka, kao na primer istraživački portali čiji su novinari zbog svog kritičkog odnosa i najčešće mete targetiranja, pritisaka i brutalnih napada od strane uglavnom provladinih medija i tabloida.
Sloboda kod odabira tema na kojima će novinari raditi u velikoj meri zavisi od medija u kojem su novinari angažovani. U javnim medijskim servisima osetljive društveno-političke teme su vesti samo u onoj meri u kojoj drže bezbednu distancu od kritičkog stava prema nosiocima vlasti. Tabloidi krše gotovo sve etičke standarde. Autocenzura je gotovo trend i najčešći oblik cenzure u Srbiji.
Položaj novinarki u radnom okruženju je pogoršan. U gotovo većini redakcija u kojima ima mnogo više žena, na uređivačkim pozicijama ipak preovlađuju muškarci. Novinarke su mnogo više izložene rodno zasnovanim pritiscima u odnosu na kolege novinare. Posebno su teški pritisci na internetu i društvenim mrežama (Instagramu i Tviteru), gde neretko bivaju uznemirene samo zbog toga to su žene, često bez bilo kakvog drugog povoda koji bi se vezao za njihov novinarski rad.
Bezbednost novinara/ki
Odlika 2021. godine je povećanje broja pretnji i uznemiravanje novinara praćenjem i agresivnim izjavama predstavnika vlasti. Zabeleženo je 20 slučajeva različitih oblika verbalnih pretnji i uznemiravanja, najčešće putem društvenih mreža. Ubeleženo 26 ozbiljnih verbalnih pretnji. Zabeleženo je osam fizičkih napada i 12 napada i pretnji medijskim kućama. Žestoke napade trpeli su i lokalni mediji i to nakon izveštavanja o posebnim temama.
Krivični zakonik prepoznaje tri krivična dela koja se u svojim posebnim delovima direktno odnose na ugrožavanje ili oštećivanje novinara. Prepoznato je 27 novih posebnih krivičnih dela nadležni organi mogu posmatrati kao dela koja se čine na štetu novinara. Državne institucije sarađuju sa novinarskim udruženjima.
Istrage prijavljenih incidentnih događaja na štetu novinara se pokreću brzo i efektivno, međutim u narednim fazama postupaka, značajno se usporavaju. i dalje je osnovni problem shvatanje bića pojedinih krivičnih dela od strane sudija, posebno krivičnog dela ugrožavanja sigurnosti ili proganjanja kao najčešćeg oblika napada na novinare.
Preporuke koje je NUNS izneo na osnovu istraživanja tiču se unapređenja legislative, a odnose se na doslednu primena Akcionog plana za implementaciju Strategije razvoja sistema javnog informisanja; Obezbeđivanje inkluzivnog i transparentnog rada na izmenama i dopunama relevantnih zakona; Unapređenje rada Regulatornog tela za elektronske medije; Izmenu zakonskih i podzakonskih propisa u svrhu unapređenja procesa projektnog sufinansiranja medijskih sadržaja od javnog interesa; Državno oglašavanje; Političko oglašavanje; Utvrđivanje odgovornosti sredstava javnog obaveštavanja; Uređenje upotrebe podataka o ličnosti od strane političkih partija u svrhe izborne kampanje; Obezbediti veću nezavisnost javnih medijskih servisa (JMS); Raditi na razvoju anti-SLAPP propisa; Unaprediti pristup informacijama; Obezbeđivanje boljeg radnopravnog statusa novinara i drugih medijskih profesionalaca i Osiguranje veće bezbednost novinara i drugih medijskih profesionalaca;
