EN
U izveštaju Centra za medijski pluralizam i slobodu medija za 2020. godinu neke od glavnih ocena su nedostatak transparentosti vlasništva medija, preveliki politički uticaj, nedovoljna zaštita novinara i nejednaka zastupljenost svih političkih aktera u javnom servisu.
Osam najvećih vlasnika u svim medijskim sektorima ima udeo u publici od gotovo 75 odsto, a među njima su najveći mediji koji snažno podržavaju vladajuću partiju, navodi se u izveštaju.
Na drugoj strani, dodaje se, nezavisni mediji se bore da prežive, a poslednjih godina su projekti budžetskog sufinansiranja lokalnih i regionalnih medija visoko politizovani.
Rizici po pluralizam medija procenjeni su na osnovu indikatora u četiri oblasti – osnovna zaštita, tržišni pluralizam, politika nezavisnosti i socijalna inkluzija. Rezultat do 33 odsto je niskog rizika, a iznad 67 odsto predstavlja visok rizik.
Po osnovnoj zaštiti, u šta spada zaštita slobode izražavanja, prava na informisanje, dosega medija, pristupa internetu, nezavisnosti regulatornih tela, Srbija spada u kategoriju srednjerizičnih zemalja (45 odsto).
Iako postoji solidan zakonodavni okvir, nedostaje njegovo sprovodjenje, a regulatorno telo je neefikasno i pod velikom političkom kontrolom, ocenjuje se u izveštaju koji je objavio Evropski univerzitetski institut.
U oblasti tržišnog pluralizma rizik u Srbiji je 69 odsto, pri čemu najveći rizik dolazi od koncentracije informativnih medija (83 odsto) i onlajn platformi (88 odsto), kao i od komercijalnog i vlasničkog uticaja na uredjivački sadržaj (73 odsto).
„Veliki uticaj vrši vladajuća elita, direktno (preko javnih nabavki i državnog oglašavanja) i indirektno (preko veza državnih i partijskih zvaničnika i određenih vlasnika medija i marketinških organizacija)“, navodi se u izveštaju.
Prosečan nivo rizika u oblasti političke nezavisnosti je u srednjem rangu (57 odsto), ali jedan od kriterijuma u toj oblasti – indikator političke nezavisnosti samih medija ima najviši nivo rizika, čak 92 odsto.
Indikatori koji se odnose na uređivačku autonomiju i državnu regulaciju resursa i podršku medijskom sektoru su srednjeg nivoa.
„Novinari i urednici su pod velikim političkim i ekonomskim pritiskom“, ocenjuje se u izveštaju i dodaje da su na početku pandemije kovida-19 profesionalna udruženja pozivala vlasti da garantuju bezbedno okruženje u kojem novinari mogu da rade svoj posao nezavisno, slobodno i u javnom interesu.
Što se tiče novinskih agencija, u izveštaju se navodi da je u periodu od 2014. do 2021. postojanje Tanjuga bilo „privilegovano i u velikoj meri bilo zavisno od državnog finansiranja, nasuprot drugim dvema nezavisnim agencijama Beti i Fonetu“.
„Ni javni serivis nisu bili nezavisni, što je dovelo do stalnih pritužbi opozicije na nejednak tretman, posebno tokom izborne kampanje“, dodaje se u izveštaju.
Po kriterijumu socijalne inkulizije Srbija je na granici visokog rizika (67 odsto).
Srbija potpada pod visok rizik po indikatorima pristup manjina medijima (69 odsto), zaštita od nezakonitog i štetnog govora (75 odsto) i politika medijske pismenosti (75 odsto).
Za pristup žena medijima Srbija je ocenjena kao kao srednjerizična (65 odsto).
„Mediji (posebno onlajn) često su zloupotrebljavani za širenje naučno neosnovanog i obmanjujućeg sadržaja o pandemiji, kao i lažnih vesti i dezinformacija o izborima i protestima, dok je politika medijske pismenosti nedovoljno razvijena“, navodi se u izveštaju.
Glavna preporuka izneta u Monitoringu je da postojeći zakonodavni okvir sve relevantne institucije počnu hitno da primenjuju i da treba da bude poboljšan u oblastima političkog i državnog oglašavanja, a da zakon o digitalnim medijima treba da bude unapredjen u skladu sa evropskim propisima.
„Političko oglašavanje treba da bude jednako dostupno svim političkim igračima pod istim uslovima. Javni servisi treba da ponude svim političkim akterima jednak tretman“, preporučuje se u izveštaju i dodaje da proces izbora članova upravnog odobra i direktora javnih servisa treba da bude oslobodjen političkog pritiska.
Istraživanje je sprovedeno u članicama EU i zemljama kandidatima Srbiji, Albaniji, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji i Turskoj, uz finansijsku podršku Evropske komisije.
Stanje u oblasti medijskog pluralizma i slobode medija stagnirao je ili se pogoršalo i u drugim zemljama regiona tokom 2020.
U oblasti osnovne zaštite, Severna Makedonija je jedina rangirana kao niskorizična zemlja (32 odsto), a najbolje je ocenjena i u oblastima političke nezavisnosti (50 odsto) i socijalne inkluzije (58 odsto).
U oblasti tržišnog pluralizma Crna Gora i Severna Makedonija su u kategoriji srednjeg rizika, dok je Albanija, kao i Hrvatska i Slovenija, ocenjena kao visokorizična.
Slovenija je i po političkoj nezavisnosti i socijalnoj inkluziji svrstana u visokorizične zemlje.
