EN
Direktor N1 televizije Igor Božić izrazio je zadovoljstvo kada se timu N1 pridružuju novi, kvalitetni ljudi, novinari koji su godinama gradili svoju karijeru i ime i koji sada vide da je N1 pravo mesto za njih.
„Ivanino iskustvo, poznavanje društvenih i političkih prilika i profesionalnost će doprineti u proizvodnji još kvalitetnijeg programa na N1 kojim ćemo u ovim zahtevnim vremenima odgovoriti na potrebe gledalaca i opravdati poverenje koje nam ukazuju“, kazao je Božić.
Ivana Momčilović Odobašić je na N1 došla sa Al DŽazira Balkans. Kao šefica beogradskog dopisništva učestvovala je u stvaranju srpske redakcije te televizije. Neku godinu kasnije život seli u Sarajevo, gde radi kao voditeljka političkih emisija i intervjua, a kasnije kao izvršni producent preuzima redakciju Current Affairsa.
Karijeru je počela 2000. u Studiju B, u koji je došla na prvom zvaničnom konkursu posle 5. oktobra. Prva snimanja beleži tamo gde i treba – na beogradskim pijacama, imala je omiljene prodavce na svakoj od njih. Kasnije se opredelila za vođenje Vesti i poneki dokumentarni format.
Sa Studija B odlazi na televiziju B92 gde je radila u informativnom programu i kao reporter pokrivala sve najvažnije političke događaje u zemlji. Kroz serijale istraživačkih priloga beležila je koruptivna ponašanja nedodirljivih i stalno postavljala pitanja u ime onih koji ne mogu do mikrofona. Postavljanje tih pitanja i dalje vidi kao novinarski imperativ.
U razgovoru za TV Danas Ivana govori o novim projektima koje će raditi na N1. Ali i o izazovima bavljenja novinarstvom i budućnosti ove profesije.
* Na televiziji N1 ste se gledaocima predstavili emisijama N1 Direktno, za kraj leta planirate novi format.
– Dve emisije N1 Direktno koje sam uradila na N1 zagrevanje su za ono što spremamo u novoj programskoj šemi. N1 pokreće novi format, već smo počeli sa pripremama. U večernjem terminu, kraj dana završićemo rekapitulacijom vesti. Dugo nisam bila u dnevnom novinarstvu, radila sam dijaloške emisije. Sada se vraćam dnevnim sadržajima i spajam ih sa tematskim analizama, uz goste, uključenja reportera. Radujem se ovom početku.
* Na N1 dolazite sa Al DŽazire, kakvo je bilo iskustvo rada u ovoj uglednoj medijskoj kući i koliko se sistem rada razlikuje od onoga na N1? Reč je o dve ozbiljne medijske kuće. Možete li povući paralele?
– Sve televizije na kojima sam radila birala sam zbog visoko postavljenih profesionalnih standarda. U tom smislu se ne razlikuju. Al DŽazira, kao deo svetske medijske mreže, više pažnje poklanja svetskim i regionalnim dešavanjima stavljajući one „domaće vesti“ u taj kontekst, N1 se profilisala kao jedna od najboljih domaćih televizija. I u jednom i u drugom mediju rade vrsni profesionalci, dobri ljudi. Lako je raditi sa takvima.
* Kako vidite situaciju u medijima u Srbiji danas?
– Živimo godine potpunog odsustva sramote. Nikoga ni za šta nije stid. Izgovaraju se teške reči, prostiru se kontroverzna mišljenja, izriču se klevete bez ikakve posledice. Delimo se na podobne i nepodobne novinare. U Srbiji ministarka, koja je u prolazu zastala i dala izjavu mediju koji nije po meri vlasti, naiđe na neverovatnu kritiku premijerke. Ona se iščuđava kako se neko usudio da pređe tu crvenu liniju. U tom istom danu, ministarka potom postaje meta svih tabloida. I nikom ništa. Nekoliko dana to je tema, pristojni mediji protestuju i priča prođe. To je slika našeg medijskog neba na kojem na pozive novinara koji nisu dobili prolaznu ocenu vladajućih struktura niko ne odgovara. Kada bih ušla u svoj ili listing svojih kolega, verovatno bih nabrojala na hiljade poslatih poruka, poziva. Ni na jedno nije odgovoreno. U isto vreme, članovi vladajućih pevaju po porodičnim slavljima tabloidnih novinara ili ih nazivaju čestitim. One koje upućuju psovke i kletve sa naslovnih strana onima koji se usude da kritikuju vlast.
* Pritisak vlasti na medije sve je veći, ima li prostora za profesionalno i istraživačko novinarstvo?
– Možda novinarstvo bojim bojama koje je odavno izgubilo, ali i dalje mislim da upravo u društvima koje su pod takvim pritiskom vlasti novinari moraju da kopaju još dublje. Političari pod svoju kontrolu mogu da stave sve poluge vlasti, ali šta ako se to desi i svim medijima. Plašim se i da zamislim kako bi to izgledalo. To ne sme da se dogodi. Nema uzmicanja.
* Imate uvid u medijski scenu u regionu, kakvi su mediji u drugim državama bivše Jugoslavije, a kakvi u Srbiji, ima li sličnosti i razlika?
– Nisam sigurna da u bilo kojoj državi u našem okruženju novinari oživljavaju ovakve pritiske i prozivke vlasti. U Srbiji je spaljena kuća novinaru, neke naše medije ranije je istraživala Uprava za sprečavanje pranja novca kako bi utvrdili finansiraju li terorizam, „peru“ li novac. Nekada su novinari i ubijani, proganjani. I kolege iz ostalih zemalja se žale na pritiske, politika, ma koja da je, uvek ima spremne poluge za disciplinovanje novinara. Bahatih političara ima svuda, ali ne znam da je i u jednoj zemlji na snazi skoro pa zvanična odluka Vlade da se ne pojavljuju u određenim medijima.
* Kako vidite ulogu društvenih mreža u novinarstvu?
– Jednim klikom mogu da pošaljem vest koju u jednoj sekundi može da vidi i čuje na hiljade ljudi. Da izvestim sa mesta na kome kamere nemaju pristup. Ili običan građanin koji nema drugog kanala da informiše o nečemu što se desilo, dovoljno je da ima nalog na bilo kojoj društvenoj mreži. To su dobre vesti. Loše su one koje odlaze u domen „fake newsa“. Upravo ove prednosti može da iskoristi bilo koji zlonamerni korisnik mreža i da neistinu plasira kao potpuno proverenu vest. To su izazovi sa kojima ćemo se u budućnosti još suočavati.
* Kako vidite budućnost novinarstva kao profesije?
– Utopistički, plašim se. Volela bih da novinarstvo ponovo bude časna profesija, da se njome bave najbolji među nama a ne kadrovi iz rijaliti programa. Ipak, bila bih zadovoljna da oni koji su sada časni to i ostanu u godinama koje dolaze, malobrojni su, ali dobro im ide.
