ENU Srbiji od 1997. do 2008. nezavisno novinarstvo, kao i svaki drugi častan posao, najčešće je ličilo na sizifovsko mučenje. Sećajući se Srbije od pre četiri hiljade dana i gledajući današnju, ne osećamo se kao Sizifi. Nije bilo besmisleno praviti ovakve novine i zalagati se za demokratsku i evropsku Srbiju.
Danas je nastao iz želje grupe novinara da rade svoj posao po pravilima zanata i da od toga žive. U ovoj zemlji dosad nije bilo vlasti i opozicije koja bi bila odviše blagonaklona prema takvom naumu. I danas se svakodnevno borimo za opstanak. Da je bilo besmisleno, odustali bismo pred svakom od brojnih prepreka. Da je bilo unosno, bilo bi više istinski nezavisnih novina. Bilo je i mučno i tegobno, a bilo je i zadovoljstva, baš kao na svakom poslu kojim se hleb zarađuje čuvanjem ljudske i profesionalne časti.
Na slobodnom tržištu, za koje se i danas zalažemo, opstanka ima samo za one koji prihvataju njegove neumoljive zakone. Dok slobodan svet nije izmislio bolje, nema nam druge nego držati se njih.
Uvaženi čitaoci lista i njegovog elektronskog izdanja i danas se mogu uveriti koliko nam je stalo da im sutra budemo bliži. Novine ne žive od stare slave, već od čitalaca i oglašivača, koji za svoj novac zahtevaju svakog dana bolji proizvod.
Nudimo upravo to: reč više, vest više, komentar više.
Danas za sutra!
Mihal Ramač
