Izazovi veštačke inteligencije u medijima

U sveprisutnom narativu uticaja veštačke inteligencije (VI) na različitim poljima brojne su nepoznanice i dileme u oblasti medija i kulture. Šta znamo o veštačkoj inteligenciji, koliko i kako je koristimo u svom radu, kakva nas budućnost čeka u suživotu sa njom? Na ova pitanja odgovaramo kroz istraživanja  na temu Mogućnosti i izazovi veštačke inteligencije (VI) u kulturi i medijima, kroz medijski projekat Possibilities and Challenges of Artificial Intelligence in Culture and Media, koji realizujemo tokom 2024. godine.

 

Kroz serijal medijskih priloga istražujemo pozitivne i negativne uticaje VI medije, kreativni sektor, etiku i društvene interakcije, sa akcentom na autorska prava i poštovanje etičkih principa u njenom korišćenju. Naš cilj su informisanje o i razumevanje uticaja VI na kulturu i medije, ali i jačanje drugih medija i kulturnih poslenika da se nose sa izazovima koje VI donosi.

 

 

 

 

Pred vama je analiza ankete istraživanja magazina Kaleidoskop media čiji je cilj bio prikupljanje pouzdanih i relevantnih podataka o izazovima, novinarskim praksama i etičkim dilemama vezanim za upotrebu veštačke inteligencije (VI) u medijima.

 

Tim Kaleidoskop media je u periodu od 21. februara do 20. marta 2024. godine prikupio odgovore ukupno 109 medijskih radnika.

 

 

Zanimanje anketiranih

 

Najveći broj anketiranih su medijski radnici zaposlenih kao novinari i urednici, tek manji broj nekim drugim medijskim zanimanjima (vidi tabelu dole).

 

 

Starosna dob anketiranih

 

Najveći broj anketiranih starosti su od 46 do 55 godina.

 

 

Upotreba veštačke inteligencije (VI) u profesionalnom radu

 

 

Preko pedeset odsto medijskih radnika u Srbiji nikad nije koristilo veštačku inteligenciju u svom profesionalnom radu.

 

 

Veštačku inteligenciju u svom profesionalnom radu najmanje koriste novinari, urednici i fotografi. Međutim, kod prevodioca i radnika u marketingu to je drugi slučaj.

 

 

 

Rezultati nam ukazuju (videti tabelu dole) da veštačku inteligenciju u svom profesionalnom radu u najvećoj meri koriste medijski radnici starosne dobi do 35 godina. Što su medijski radnici stariji, to oni manje koriste VI.

 

 

 

Na pitanje: da li se u vašoj redakciji na bilo koji način koristi VI preko trećine medijskih radnika u Srbiji potvrdilo je da u svojim redakcijama koriste veštačku inteligenciju.

 

 

 

 

Etičke dileme upotrebe veštačke inteligencije u medijima

 

Preko šezdeset odsto medijskih radnika u Srbiji ne može sa sigurnošću odgovoriti da može da prepozna tekst/medijski sadržaj koji je napravljen uz pomoć VI.

 

 

Tekst/medijski sadržaj koji je napravljen uz pomoć VI u najvećem broju slučajeva prepoznaju radnici onih medijskih zanimanja koji je i najviše koriste – prevodioci, administrativni radnici i radnici u marketingu.

 

 

 

Slično kao i u slučaju medijskih zanimanja, medijske sadržaje napravljene uz pomoć VI, prepoznaju upravo oni koji ih u najvećem broju i koriste – mlađi od 25 godina.

 

 

 

 

Analizom odgovora anketiranih na otvoreno pitanje na osnovu čega bi se mogla izvršiti procena šta je autorski rad, a šta sadržaji koji su nastali upotrebom veštačke inteligencije izdvajamo sledeća tri trenda u proceni autorskog rada nasuprot sadržaja proizvedenog veštačkom inteligencijom:

 

1. Analiza stila i autentičnosti: Većina ispitanika naglašava razlike u stilu i autentičnosti između autorskog rada i sadržaja generisanog veštačkom inteligencijom. Pominju se faktori poput kreativnosti, originalnosti, emocionalnosti, i uopštenog “osećaja” prisutnog u autorskom radu, koji često nedostaje u tekstovima koje generiše veštačka inteligencija.

2. Korišćenje alata za proveru veštačke inteligencije: Neki ispitanici pominju upotrebu alata ili softvera koji mogu prepoznati da li je određeni sadržaj kreiran pomoću veštačke inteligencije.

3. Razlikovanje grešaka i karakteristika veštačke inteligencije: Ispitanici ističu specifične obrasce grešaka ili stilskih karakteristika koje su svojstvene za sadržaj generisan veštačkom inteligencijom, poput ponavljanja fraza, pravopisnih grešaka ili formalnosti u tekstu.

 

Nažalost, najveći broj anketiranih nema poverenje u medijske sadržaje bez obzira da li su oni nastali u tradicionalnim medijima ili veštačkom inteligencijom. Svega 45 odsto medijskih radnika ima poverenje u sadržaje tradicionalnih medija, dok oko osam odsto njih ima jednako poverenje u njih kao i u one koji nastaju veštačkom inteligencijom.

 

 

Posebno zabrinjava situacija da mladi, mlađi od 25 godina generalno nemaju poverenje u medijske sadržaje objavljivane u medijima u Srbiji, bez razlike da li su oni nastali u tradicionalnim medijima ili upotrebom veštačke inteligencije.

 

 

 

Najveći broj medijskih radnika (oko 47 odsto) mišljenja je da će upotreba veštačke inteligencije u kreiranju medijskih sadržaja smanjiti poverenja u medije.

 

 

 

 

Ne postoje značajna odstupanja po starosnoj dobi medjiskih radnika koji su mišljenja da će upotreba veštačke inteligencije u kreiranju medijskih sadržaja smanjiti poverenja u medije.

 

 

 

Sedamdeset odsto anketiranih smatra da veštačka inteligencija NE MOŽE da zameni medijskog radnika (novinara, fotografa, urednika, snimatelja, montažera…) i određene tradicionalne novinarske zadatke.

 

 

 

Analizom odgovora anketiranih na pitanje da li veštačka inteligencija može zameniti medijske radnike, i to odgovora anektiranih razvrstanih po starosnoj dobi, vidimo da su sve starosne dobi u skoro jednakoj meri mišljenja da mogu i ne. Iako svi anketirani razvrsani po starosnoj dobi jednako ne upotrebljavaju VI, njihovo mišljenje da će VI uticati na medije, skoro je jednako.

 

 

 

Analizom otvorenih odgovora na pitanje gde bi veštačka inteligencija mogla da zameni medijskog radnika, možemo izdvojiti sledeća tri trenda koji ukazuju na oblasti u kojima veštačka inteligencija može zameniti medijskog radnika:

 

1. Automatizacija procesa prikupljanja informacija: Veštačka inteligencija se vidi kao zamena u procesu prikupljanja informacija. To uključuje analizu izvora, prikupljanje podataka i generisanje osnovnih informacija potrebnih za kreiranje medijskih sadržaja. Ovo može značajno ubrzati proces prikupljanja informacija i olakšati pristup širokom spektru izvora.

2. Automatizacija lektorisanja i prevoda: Veštačka inteligencija može značajno olakšati procese lektorisanja i prevoda. Kroz upotrebu algoritama za analizu gramatike i pravopisa, kao i prevodilačkih softvera, veštačka inteligencija može brzo i efikasno obraditi velike količine teksta na različitim jezicima, čime se oslobađaju resursi medijskih radnika za druge zadatke.

3. Obrada medijskog sadržaja: Veštačka inteligencija se koristi i za obradu medijskog sadržaja poput fotografija, montaže i dizajna zvuka. Kroz upotrebu algoritama za prepoznavanje oblika, obradu slike i zvuka, veštačka inteligencija može automatski generisati ili optimizovati medijski sadržaj bez potrebe za intervencijom ljudi.

 

Iz analize otvorenih odgovora na pitanje kakve dalekosežne posledice može da ostavi upotreba VI, možemo izdvojiti tri glavna trenda koji ukazuju šta medijski radnici u Srbiji misle kada se radi o dalekosežnim posledica upotrebe veštačke inteligencije u medijima:

 

1. Širenje dezinformacija i gubitak poverenja u medije: Upotreba veštačke inteligencije može dovesti do plasiranja neproverenih i lažnih informacija koje mogu brzo dospevati u javnost. To može rezultirati širenjem dezinformacija, gubitkom poverenja u medije i destabilizacijom društva. Takođe, postoji rizik od manipulacije javnim mnjenjem putem algoritamski generisanih sadržaja, što može dovesti do indoktrinacije široke publike.

2. Automatizacija i gubitak radnih mesta: Veštačka inteligencija može znatno ubrzati procese rada i smanjiti potrebu za ljudskom radnom snagom, posebno u sektorima poput medija i novinarstva. To može dovesti do gubitka radnih mesta za medijske radnike i novinare, što dovodi do povećanja nezaposlenosti i smanjenja ekonomske sigurnosti.

3. Nedostatak kreativnosti i kritičkog mišljenja: Preveliko oslanjanje na veštačku inteligenciju može dovesti do manjka kreativnosti i kritičkog mišljenja u procesu stvaranja medijskih sadržaja. Takođe, postoji rizik od uniformnosti sadržaja i smanjenja autentičnosti, budući da veštačka inteligencija može generisati masovno iste ili slične sadržaje bez dubljeg razmišljanja ili originalnosti.

 

Iz odgovora anketiranih na pitanje ko je vlasnik autorskih prava sadržaja nastalih upotrebom veštačke inteligencije, može se zaključiti da postoji značajna konfuzija i nedoumica u vezi sa vlasništvom autorskih prava medijskih sadržaja koji su nastali upotrebom veštačke inteligencije.

 

Većina ispitanika nije sigurna ili ne zna ko je vlasnik autorskih prava. Ovo ukazuje na nedostatak jasnoće ili nedostatak informacija o tome kako se autorska prava primenjuju na sadržaje generisane veštačkom inteligencijom. Iako manji broj ispitanika pominje novinare kao potencijalne vlasnike autorskih prava, ova ideja nije prevladavajuća.

To sugeriše da postoji različito shvatanje uloge novinara u stvaranju sadržaja u odnosu na ulogu algoritama veštačke inteligencije.

 

Najčešći odgovori sugerišu da se većina ispitanika sklona verovanju da su kompanije koje razvijaju algoritme veštačke inteligencije vlasnici autorskih prava nad generisanim medijskim sadržajima. Ovo odražava percepciju da je tehnološka infrastruktura ključna za generisanje sadržaja.

 

 

 

Sve starosne dobi anketiranih jednako su konfuzne oko pitanja ko je vlasnik autorskih prava nastalih upotrebom veštačke inteligencije.

 

 

 

Analizom odgovora anketiranih na pitanje ko je vlasnik autorskih prava medijskih sadržaja nastalih upotrebom veštačke inteligencije uzimajući u obzir njihova zanimanja u medijima, zapažamo da najmanje konfuzije oko ovog pitanja imaju prevodioci, lektori, marketinški radnici i medijski radnici kojima je posao uređivanje društvenih mreža medija.

 

 

 

Analizom otvorenih odgovora anketiranih na pitanje koje su pozitive strane upotrebe veštačke inteligencije u medijskoj sferi, možemo izvući nekoliko zaključaka o pozitivnim stranama upotrebe VI u medijskoj sferi:

 

1. Brzina i efikasnost: Većina ispitanika ističe brzinu kao ključnu prednost. VI omogućava brže prikupljanje informacija, obradu podataka i izradu sadržaja, što doprinosi efikasnosti rada u medijskoj industriji.

2. Automatizacija procesa: Ispitanici primećuju da VI može automatizovati određene procese rada, što dovodi do smanjenja potrebe za ručnim radom i oslobađanja vremena za druge zadatke.

3. Olakšavanje dosadnih poslova: Neki ističu da VI može olakšati dosadne ili monotonije poslove, poput lektorisanja, prevođenja i pretrage informacija, čime se poboljšava radno iskustvo novinara i drugih medijskih profesionalaca.

4. Širina i dostupnost informacija: VI može omogućiti brži pristup velikoj količini informacija iz različitih izvora, što olakšava istraživanje i prikupljanje podataka za novinarske priče ili analize.

5. Kvalitetniji sadržaj: Automatizacija procesa može dovesti do kvalitetnijeg sadržaja ako se VI koristi optimalno. Takođe, VI može pomoći u ispravljanju tehničkih grešaka i poboljšanju pismenosti tekstova.

6. Podrška novinarima: VI može poslužiti kao pomoćni alat novinarima u izradi ili prevodu tekstova, što doprinosi efikasnosti novinarskog procesa.

7. Inovacija i modernizacija: Neki vide upotrebu VI kao inovativan korak u medijskoj industriji koji može modernizovati radne procese i unaprediti kreativne mogućnosti.

 

Uprkos ovim pozitivnim aspektima, neki ispitanici izražavaju rezerve ili nedoumice u vezi sa korišćenjem VI, ističući važnost provere i dorade sadržaja generisanog ovom tehnologijom. Takođe, postoji svest o potrebi poštovanja etičkih standarda i profesionalnih kodeksa u korišćenju VI u medijskoj sferi.

 

Analizom otvorenih odgovora anketiranih na pitanje koje su negativne strane upotrebe veštačke inteligencije u medijskoj sferi, možemo izvući nekoliko zaključaka o negativnim stranama upotrebe VI u medijskoj sferi:

 

1. Neproverenost informacija: Postoji zabrinutost zbog neproverenosti informacija koje dolaze od chat bota ili koje su generisane korišćenjem VI. Neproverene ili netačne informacije mogu dovesti do dezinformacija i zabluda javnosti.

2. Gubitak autentičnosti i kvaliteta sadržaja: Kritike se odnose na šablonizaciju, uniformnost i nedostatak originalnosti u medijskim sadržajima koji su generisani korišćenjem VI. Nedostatak ljudskog faktora može dovesti do manjka kreativnosti i finesa koji su karakteristični za ljudski rad.

3. Manipulacija informacijama: Postoji zabrinutost zbog mogućnosti manipulacije sadržajem od strane kompanija koje stoje iza VI. Neproverene informacije i manipulacija sadržajem mogu dovesti do zloupotrebe i dezinformacija javnosti.

4. Gubitak radnih mesta: Upotreba VI može rezultirati smanjenjem potrebe za ljudskim radom u medijskoj industriji, što može dovesti do otpuštanja radnika i gubitka radnih mesta.

5. Nepouzdanost i urušavanje profesionalnosti: Neprovereni podaci, nepouzdani izvori i nedostatak provere informacija mogu dovesti do neprofesionalnog izveštavanja i gubitka poverenja publike u medijske sadržaje.

6. Ograničenost kreativnosti i ljudske interakcije: Kritike se odnose na nedostatak kreativnosti, finesa i ljudskog učešća u kreiranju medijskih sadržaja kada se koristi VI. Odsustvo ljudske interakcije može dovesti do gubitka autentičnosti i empatije u pričama.

7. Zavisnost od tehnoloških kompanija: Prevelika zavisnost od kompanija koje razvijaju VI alate može dovesti do gubitka kontrole nad informacijama i sadržajem, kao i do smanjenja konkurencije i inovacija u medijskoj industriji.

 

Ukupno gledano, negativne strane upotrebe veštačke inteligencije u medijskoj sferi, po odgovorima anketiranih, obuhvataju probleme kao što su neproverenost informacija, gubitak autentičnosti i kvaliteta sadržaja, manipulacija informacijama, gubitak radnih mesta, urušavanje profesionalnosti, ograničenost kreativnosti i ljudske interakcije, kao i zavisnost od tehnoloških kompanija.

 

Podeljena su mišljenja anketiranih o tome da li upotreba veštačke inteligencije u medijskoj sferi ima potencijal za unapređenje kvaliteta novinarskog izveštavanja.

 

Ipak najveći broj ispitanika (52 odsto) smatra da upotreba veštačke inteligencije može doprineti unapređenju kvaliteta novinarskog izveštavanja. Oni veruju da tehnološka podrška može olakšati proces istraživanja, prikupljanja informacija, analize podataka i bržeg donošenja odluka, što može doprineti boljim i kvalitetnijim novinarskim sadržajem.

 

Sa druge strane, postoji i značajan broj ispitanika koji ne veruju da upotreba veštačke inteligencije može unaprediti kvalitet novinarskog izveštavanja (24 odsto). Oni smatraju da tehnološka podrška ne može nadomestiti ljudsku kreativnost, empatiju, sposobnost analize i donošenja odluka, koje su ključne za kvalitetno novinarstvo.

 

Postoji i značajan broj ispitanika koji nisu sigurni u to da li upotreba veštačke inteligencije može unaprediti kvalitet novinarskog izveštavanja. Njihova nesigurnost može proisteći iz nedovoljne informisanosti o mogućnostima veštačke inteligencije u medijskoj sferi ili iz nedostatka praktičnog iskustva u radu sa ovim tehnologijama.

 

 

 

Analizom otvorenih odgovora anketiranih na pitanje da navedu alate veštačke inteligencije koje mogu biti od koristi i doprineti medijskom sektoru najviše se govori o:

 

1. ChatGPT se ističe kao jedan od najkorisnijih alata veštačke inteligencije u medijskom sektoru. Ispitanici ga navode kao sredstvo za generisanje teksta, ideja, naslova, i uopšteno kao alat koji olakšava proces kreiranja sadržaja.

2. Alati za prevođenje i lekturu teksta takođe su istaknuti kao korisni doprinosi veštačke inteligencije medijskom sektoru. Oni omogućavaju brže i efikasnije prevodjenje, čime olakšavaju komunikaciju i dostupnost informacija na više jezika.

3. Alati za obradu audio i vizuelnog sadržaja, kao što su generatori slika i videa, takođe se pominju kao korisni doprinosi veštačke inteligencije. Oni mogu olakšati procese kreiranja i editovanja multimedijalnih sadržaja.

4. Automatizacija radnji, kao što su pretraživanje podataka, analiza prikupljenih podataka i generisanje izveštaja takođe se navodi kao koristan doprinos veštačke inteligencije medijskom sektoru.

5. Postoji i značajan broj ispitanika koji izražavaju nedoumice ili nedostatak informacija o alatima veštačke inteligencije u medijskom sektoru. Ovo ukazuje na potrebu za daljim obrazovanjem i informisanjem o mogućnostima koje ovi alati pružaju.

 

Različita su mišljenja anketiranih o tome da li veštačka inteligencija može doprineti stvaranju novih formi medijskih sadržaja.

 

Veliki broj ispitanika nije siguran u to da li veštačka inteligencija može doprineti stvaranju novih formi medijskih sadržaja. To nam ukazuje na nedostatak informacija ili razumevanja o mogućnostima koje veštačka inteligencija pruža u kreiranju novih medijskih formi.

 

Neki smatraju da veštačka inteligencija može doprineti stvaranju novih formi medijskih sadržaja, dok drugi nisu uvereni u to. Iako veći broj ispitanika nije siguran u to da veštačka inteligencija može doneti nove forme medijskih sadržaja, postoje i oni koji u to veruju, što sugeriše da postoji prepoznata mogućnost da se alati veštačke inteligencije iskoriste za kreiranje inovativnih medijskih formi.

 

Ispitanici su takođe izneli zabrinutost u vezi s mogućim negativnim posledicama koje veštačka inteligencija može imati na medijski sektor, kao što su nakaradne forme sadržaja ili pogrešna percepcija influensera kao izvora vesti.

 

Najveći broj anketiranih (75 odsto) smatra da medijskih profesionalci u Srbiji nisu obučeni za rad sa veštačkom inteligencijom.

 

 

 

Većina ispitanika smatra da su sve vrste edukacija dobrodošle za novinare i medijske radnike u vezi sa korišćenjem veštačke inteligencije (VI). To ukazuje na širok spektar potrebnih veština i znanja koje novinari treba da steknu kako bi efikasno koristili VI u svom radu.

 

Pojedini odgovori anketiranih na pitanja koje vrste edukacije smatrate ključnim za novinare i medijske radnike u vezi sa korišćenjem sugerišu da bi posebne edukacije o tome kako koristiti veštačku inteligenciju u medijskom radu, kao i o alatima i tehnikama koji se mogu primeniti. Postoji svest anketiranih o važnosti upoznavanja sa zakonima o autorskim pravima, intelektualnoj svojini i srodnim zakonskim propisima koji potencijalno tretiraju VI. Razmena mišljenja o etičkoj upotrebi VI takođe se pominje kao ključna oblast edukacije.

 

Anketirani su zamoljeni da odgovore na pitanje kako VI utiče na procese istraživanja i prikupljanja informacija za novinarske priče, sumirajući njihove odgovore možemo izdvojiti sledeće grupe odgovora:

 

Pozitivni uticaji veštačke inteligencije (VI) na istraživanje i prikupljanje informacija:

 

• Većina ispitanika smatra da VI može ubrzati proces istraživanja i prikupljanja informacija.

• Neki ističu da VI može biti korisna prilikom pretrage i pronalaženja kontakata.

• Takođe se navodi da VI može pomoći istraživačima, ali se mora pažljivo koristiti i proveravati informacije koje ona pruža.

 

Negativni uticaji VI na istraživanje i prikupljanje informacija:

 

• Postoji zabrinutost da VI može dovesti do lenjosti novinara i smanjenja njihove sposobnosti samostalnog istraživanja.

• Ispitanici ističu da VI može pružiti neistinite informacije ili podsticati lenjost, zanemarujući važnost provere informacija.

 

Potreba za oprezom i proverom informacija:

 

• Mnogi ističu da je potrebno pažljivo koristiti VI i proveravati informacije koje pruža.

• Navodi se da VI može skratiti vreme, ali istovremeno postoji potencijalna opasnost od izrade plagijata ili korišćenja nepouzdanih izvora.

 

Potencijal VI za olakšavanje procesa istraživanja:

 

• Neki ispitanici smatraju da VI može olakšati proces istraživanja, ali ističu da treba biti oprezan i proveriti tačnost informacija.

 

Postoje različita mišljenja o uticaju VI na procese istraživanja i prikupljanja informacija u novinarstvu. Dok neki vide pozitivne aspekte u ubrzanju procesa i olakšavanju pristupa informacijama, drugi izražavaju zabrinutost zbog potencijalne lenjosti novinara i tačnosti informacija koje pruža VI. Oprezan pristup i provera informacija, po mišljenju anketiranih, ostaju ključni elementi u korišćenju VI u novinarstvu.

 

Najveći broj anektiranih (preko 48 odsto) ne primećuje nikakve konkretne promene u medijima u Srbiji koje su posledica upotrebe veštačke inteligencije.

 

 

Ukupno gledano, postoji opšta zabrinutost zbog mogućnosti narušavanja sigurnosti informacija i integriteta medijskih sadržaja unošenjem poverljivih informacija i korišćenja veštačke inteligencije.

 

Anketirani navode da kompanije koje poseduju algoritme VI mogu automatski pohraniti poverljive informacije, što predstavlja rizik. Postoji percepcija da unošenjem poverljivih informacija u sadržaj koji kreira VI, te informacije mogu postati javne, što može dovesti do kršenja zakona o zaštiti ličnosti ili odavanja poslovnih tajni. Međutim, postoje i druge različite perspektive i mišljenja o ovom pitanju, kao što je da bi politika privatnosti i zaštita podataka trebali da budu na visokom nivou bezbednosti, uz naglasak na odgovornosti najvećih kompanija koje pružaju usluge VI, uz istaknutu potrebu za regulativom, transparentnošću i edukacijom u vezi sa korišćenjem VI u medijskom okruženju.

 

Većina ispitanika izražava uverenje da postoji opasnost od manipulacije javnošću putem plasiranja dezinformacija i/ili filtriranih podataka od strane veštačke inteligencije, a istovremeno anketirani ističu i važnost edukacije kako bi se lakše prepoznale dezinformacije i manipulacije, kao i razmenu informacija i iskustava sa kolegama kako bi se odgovorilo na izazove koje donosi razvoj tehnologije, i to kroz lično angažovanje i obrazovanje.

 

Ispitanici izražavaju nesigurnost i nedoumicu u vezi sa budućnošću medija u kontekstu sveprisutne upotrebe veštačke inteligencije, ističući da je situacija neizvesna i da je teško predvideti šta će se dogoditi. Postoji zabrinutost anketiranih da će upotreba veštačke inteligencije dovesti do haotične situacije u medijima, sa manje autentičnosti i većim nivoom dezinformacija.

 

Ispitanici smatraju da će se sa sveprisutnom upotrebom veštačke inteligencije teže dolaziti do verodostojnih podataka i informacija, što će zahtevati dodatno verifikovanje medijskih izvora. Postoji strah da će upotreba veštačke inteligencije dovesti do pada kvaliteta medijskog sadržaja i uniformisanosti, možda čak i do gubitka ličnih stavova novinara.

 

Velika je zabrinutost da će upotreba veštačke inteligencije povećati mogućnost manipulacije informacijama i širenja dezinformacija, pogotovo ako ne bude adekvatne zakonske regulative i edukacije.

 

Preko polovine anketiranih na pitanje da li imaju informacije o preporukama i zakonskim regulativama u ovoj oblasti u Srbiji, Evropi i svetu, odgovorilo je odrično.

 

 

 

Anketirani medijski radnici Srbije ističu važnost odgovornog i transparentnog korišćenja veštačke inteligencije u medijskoj industriji, uz istovremeno poštovanje etičkih principa i standarda novinarstva. Na otvoreno pitanje koje biste preporuke dali za efikasnu i etičku upotrebu veštačke inteligencije u medijima, oni preporučuje donošenje zakonskih regulativa koje će kontrolisati upotrebu VI u medijima, kao i obuka medijskih radnika o mogućim izazovima i etičkim pitanjima u vezi sa korišćenjem ove tehnologije.

 

Takođe, ističu i da je medijske sadržaje generisane uz pomoć VI potrebno isticati kao takve, kako bi čitaoci ili korisnici bili svesni procesa i mogli da ocene pouzdanost informacija. Ispitanici naglašavaju i da je bitno proveravati informacije koje VI pruža i primenjivati zdravorazumski pristup prilikom ocene njihove tačnosti i relevantnosti. Da je potrebna edukacija medijskih radnika o upotrebi VI, kao i uspostavljanje jasnih pravila i standarda za korišćenje ove tehnologije. Pojedini ukazuju i na to da bi bilo poželjno da se striktno ograniči i kontroliše upotreba VI, kako bi se sprečile moguće zloupotrebe i negativne posledice.

 

Na pitanje koje etičke izazove vidite u upotrebi veštačke inteligencije u medijima, anketirani su isticali da postoji rizik od manipulacije informacijama i širenja lažnih vesti putem VI, što može ugroziti objektivnost i verodostojnost medijskih sadržaja.

 

Da korišćenje VI može dovesti do ugrožavanja novinarske objektivnosti, posebno ako se neproverene informacije automatski plasiraju bez adekvatne verifikacije i analize. Da postoji bojazan od gubitka poverenja javnosti u medije zbog potencijalnog narušavanja autorskih prava i plagijata koji se može desiti korišćenjem VI.

 

Da postoji rizik od kompromitacije privatnosti zbog prikupljanja i obrade podataka od strane VI, što može dovesti do neželjenog otkrivanja ličnih informacija ili zloupotrebe podataka. Te da postoji zabrinutost da bi korišćenje VI moglo dovesti do redukcije misaonih procesa novinara i autora, kao i do smanjenja potrebe za ljudskom kreativnošću i intelektualnim angažmanom.

 

Anketirani ističu i da neproverene informacije i nedostatak verifikacije mogu dovesti do smanjenja verodostojnosti medijskih sadržaja, što može negativno uticati na poverenje javnosti u medije. Da postoji bojazan od gubitka kontrole nad informacijama i sadržajima koji se generišu pomoću VI, što može dovesti do neželjenih posledica i manipulacija kao i potreba za uspostavljanjem jasnih etičkih principa u vezi sa autorskim pravima, odgovornošću za sadržaje koji se generišu putem VI, kao i zaštite privatnosti korisnika.

 

Skoro 80 odsto anketiranih smatra da svako korišćenje VI u kreiranju medijskih sadržaja treba da bude transparentno označeno u medijskom sadržaju.

 

 

U najvećem broju slučajeva medijski radnici pravilno rezonuju kada je u pitanju odgovornost za greške koje proizlaze iz upotrebe veštačke inteligencije u medijskom izveštavanju.

 

 

Anketirani su kao mere koje bi mogle doprineti efikasnijoj borbi protiv zloupotrebe veštačke inteligencije u medijima i zaštiti javnosti od širenja dezinformacija i manipulacije, istakli sledeće:

 

1. Edukaciju medijskih radnika i šire javnosti o veštačkoj inteligenciji, njenim mogućnostima i ograničenjima, kao i o metodama prepoznavanja sadržaja generisanog uz pomoć VI.

2. Uvođenje stroge zakonske regulative koja bi kontrolisala upotrebu VI u medijima, propisivala obavezno označavanje sadržaja koji je generisan uz pomoć VI, kao i definisale sankcije za njegovu zloupotrebu.

3. Zahtevanje transparentnosti u vezi sa korišćenjem alata koji koriste veštačku inteligenciju u medijima, kako bi javnost bila obaveštena o tome kada je sadržaj generisan uz pomoć VI.

4. Uvođenje kontrolnih mehanizama i procedura za proveru informacija koje su generisane uz pomoć VI pre nego što budu objavljene, kao i stroža kontrola samih medijskih sadržaja.

5. Razmatranje ograničenja upotrebe VI u određenim kontekstima ili za određene vrste medijskih sadržaja, posebno onih koji su podložni manipulaciji ili zloupotrebi.

6. Propisivanje sankcija za kršenje zakona i propisa koji regulišu korišćenje VI u medijima, kako bi se osiguralo poštovanje etičkih standarda i integriteta novinarske profesije.

 

Najveći broj anketiranih smatra da bi imali najviše poverenja da nezavisni stručnjaci koji poznaju zakone vrše edukaciju medijskih profesionalaca o etičkim aspektima korišćenja veštačke inteligencije.

 

 

 

Zaključci

 

Anketa medijskih radnika o upotrebi i izazovima veštačke intelegencije u medijskoj industriji u Srbiji obuhvatila je odgovore 109 medijskih radnika koji su anketirani zahvaljući magazinu Kaleidoskop media u periodu od 21. februara 2024. do 20. marta 2024. godine.

 

Glavni rezultati

• Preko 50 odsto medijskih radnika u Srbiji nikad nije koristilo veštačku inteligenciju u svom profesionalnom radu, posebno novinari, urednici i fotografi.

• Preko trećine medijskih radnika u Srbiji koristi veštačku inteligenciju u svojim redakcijama.

• Većina medijskih radnika smatra da veštačka inteligencija ne može zameniti medijske radnike i tradicionalne novinarske zadatke.

• Postoji zabrinutost zbog širenja dezinformacija i gubitka poverenja u medije usled korišćenja veštačke inteligencije.

• Većina anketiranih nije sigurna ko je vlasnik autorskih prava nad medijskim sadržajima generisanim veštačkom inteligencijom.

• Postoji opšta zabrinutost zbog gubitka radnih mesta i negativnih posledica po medijsku industriju usled upotrebe veštačke inteligencije.

• Većina anketiranih smatra da medijski profesionalci nisu dovoljno obučeni za rad sa veštačkom inteligencijom.

• Postoje pozitivni aspekti korišćenja veštačke inteligencije u medijskoj sferi, kao što su brzina, efikasnost, automatizacija procesa, olakšavanje dosadnih poslova i podrška novinarima.

• Takođe postoje i negativni aspekti, kao što su neproverenost informacija, gubitak autentičnosti i kvaliteta sadržaja, manipulacija informacijama, gubitak radnih mesta i nedostatak kreativnosti.

• Postoji podeljeno mišljenje o tome da li veštačka inteligencija može doprineti stvaranju novih formi medijskih sadržaja.

• Većina anketiranih ne primećuje konkretne promene u medijima koje su posledica upotrebe veštačke inteligencije.

• Opšta zabrinutost postoji zbog narušavanja sigurnosti informacija i integriteta medijskih sadržaja zbog upotrebe veštačke inteligencije.

 

Izvor: Kaleidoskop