ENUpravni odbor Radio-televizije Srbije (RTS) doneo je u utorak, 5. maja, odluku o raspisivanju javnog konkursa za izbor novog generalnog direktora te kuće, a Dragan Bujošević koji je na to mesto došao u maju 2015. ostaće do izbora novog generalnog direktora na funkciji vršioca dužnosti. Jedan od kandidata za ovo mesto biće i direktor fotografije RTS-a Vasko Vasović, mada, kako za Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) kaže, misli da će Bujošević na tom mestu ostati još dugo.
„Ja sam jedini koji može kuću da vrati na noge, jedini koji može da podigne sistem. Ko god dođe sa strane neće to znati da uradi i doći će isključivo po političkoj liniji. (…) Sve ono što je televizija nekada značila toga više nema, svodi se na informativni program, pritom znate na šta liči informativni program. To se ne radi tako”, rekao je Vasović.
Iako osim Vasovića nije poznato ko će sve učestvovati u trci za prvog čoveka RTS-a, medijski stručnjaci sa kojima je CINS razgovarao ističu da ne očekuju bitnije promene nakon što se izbor završi.
Predsednik Udruženja novinara Srbije (UNS) Vladimir Radomirović kaže da jedan od glavnih problema RTS-a način finansiranja, a rešenje da javni servis Srbije bude slobodan od političkog i ekonomskog pritiska vidi u potpunom prelasku na finansiranje od strane građana.
„Pre pet godina, sa iskustvom cenzure koju su Dragan Bujošević i njegov zamenik Dragan Janjić sprovodili u Politici, imao sam rezerve prema izboru Bujoševića za generalnog direktora RTS-a. On je svakako mogao bolje da radi svoj posao, ali se mora reći da nije samo generalni direktor odgovoran za izveštavanje RTS-a i da neće dolazak drugog direktora preko noći rešiti probleme koje RTS ima”, kaže on.
S druge strane, profesorka beogradskog Fakulteta političkih nauka (FPN) Snježana Milivojević smatra da je interna organizacija RTS-a takva da lični doprinos direktora, ali ni glavnog urednika, ne može ništa da promeni:
„To odlazeći direktor i sadašnji glavni urednik potvrđuju. Oni su došli sa visokim očekivanjima javnosti i solidnom profesionalnom reputacijom, a završavaju mandat sramoteći i sebe i kuću“.
Bez obzira na konkursnu proceduru, Milivojević izbor generalnog direktora RTS-a ocenjuje kao političko imenovanje i podseća na izbor novih članova Regulatornog tela za elektronske medije (REM), koji je pokazao da „vlast ne želi da odstupi ni milimetar iz oblasti radiodifuzije“.
Tada je, objašnjava, došlo do izigravanja javnog pritiska i želje da se REM pretvori u jedno kvalitetno telo izborom novih članova:
„Pošto je tu vlast pokazala da joj ne pada na pamet da se iz radiodifuzije povuče, čini mi se da će to još manje uraditi u RTS-u koji je direktni proizvođač programa“.
Rade Veljanovski, nekadašnji direktor Radio Beograda, profesor FPN-a u penziji i potpredsednik političke organizacije Građanski demokratski forum, stav da promenom generalnog direktora neće doći do poboljšanja u radu RTS-a bazira na činjenici da vlast utiče na izbor članova Saveta REM-a koji bira upravne odbore javnih servisa, a oni generalne direktore.
„Kad se ta nit nezakonitog i neprincipijalnog uticaja ima u vidu, onda stvarno ne možemo očekivati da će u ovom trenutku, pogotovo usred izbora pa čak i posle izbora, na to mesto doći osoba koja će unaprediti rad javnog servisa”, precizira Veljanovski.
Ukazuje i da se temeljna reforma koja je potrebna RTS-u ne može dogoditi samo izborom čoveka koji dolazi na čelo te kuće te da kompetentnu osobu na tom mestu nismo imali od demokratskih promena.
„Naravno da bi bilo jako važno da ta osoba bude sasvim drugačija, da bude kompetentna, da zna šta je javni servis i da je spremna da to ostvaruje, ali to se u ovom trenutku, bojim se, ne može očekivati”, zaključuje Veljanovski.
Podsetimo, u januaru prošle godine Bujošević je napunio 65 godina i na taj način stekao uslov za odlazak u starosnu penziju. Međutim, na njegov zahtev, a odlukom Upravnog odbora RTS-a mandat mu je produžen. Iako po Zakonu o javnim medijskim servisima jedna osoba ima pravo da dva puta bude izabrana za generalnog direktora, još uvek nije poznato da li će se Bujošević kandidovati za reizbor.
