EN
Televizije Pink i Hepi otpisale su Srpskoj radikalnoj stranci dug od ukupno oko 100 miliona dinara. Dugovi koje stranke ostavljaju iza sebe u kampanjama nisu retkost, a istraživanje CINS-a pokazuje da uspostavljeni sistem finansiranja ne sprečava moguće zloupotrebe.
Godinu i po dana nakon što se vratio iz Haga, lider radikala Vojislav Šešelj poveo je ovu stranku na još jedne parlamentarne izbore. Bila je 2016. godina i Šešelj je pretendovao na mesto premijera. Izborni spot koji se emitovao na Pinku i Hepiju je poručivao – Glasajte za Šešelja, vratimo Srbiju u sigurne ruke.
Ukupan ceh za reklamiranje na ove dve televizije bio je veći od 62 miliona dinara. Srpska radikalna stranka gotovo ništa od ovog nije platila.
I ne samo to, ni oglašavanje na Pinku za predsedničke 2017. i beogradske izbore 2018. godine nisu platili, pa je ceo dug porastao na skoro 100 miliona.
Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) otkriva da ovaj dug nikada nije plaćen, već su ga Pink i Hepi otpisali čime su praktično donirali novac radikalima. Nakon toga Agencija za sprečavanje korupcije je protiv televizija pokrenula postupak.
Na ovaj način, radikali su u poslednjih osam godina, tokom parlamentarnih, predsedničkih i beogradskih izbornih kampanja „potrošili“ više od 173 miliona više od onoga što su imali.
Vojislav Šešelj kaže za CINS da ako novca bude na računu, oni plate dug.
„Pošto nismo imali od čega da platimo, nek čekaju da im bog plati.“
Istraživanje CINS-a pokazuje kako postojeći sistem finansiranja političkih aktivnosti dovodi do netransparentnosti, skrivenih donacija i favorizovanja stranaka. Izmene koje predlaže vlast mogu da stanje još više pogoršaju i naprave milionsku štetu po budžet.
Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbija kaže da predložene izmene ne uključuju neke od bitnijih problema iz oblasti finansiranja stranaka.
„Ove izmene zakona s jedne strane ne rešavaju problem finansijske nejednakosti učesnika u izbornoj kampanji, a s druge strane otvaraju širom prostor za nastanak štete za budžet“.
Izborna lutrija
Svi učesnici izbora dobijaju novac iz budžeta za finansiranje svojih kampanja. Prvo polože jemstvo odnosno garanciju, a zatim jedan deo – 40% – dobijaju nakon što Republička izborna komisija proglasi njihovu listu. Ukoliko pređu cenzus, dobijaju ostatak novca u skladu sa brojem osvojenih mandata. Ako ne osvoje ni 1% glasova (manjinske liste 0,2%), onda i onih 40% što su dobili moraju da vrate.
Zbog toga je većina učesnika izbora prinuđena da se „kocka“ svaki put jer ne znaju koliko će novca na kraju dobiti, kaže pravnik Vladimir Tupanjac.
„To je zapravo kod nas problem, što je to jedna lutrija“.
Ako je sudeći po dugovima koje ostavljaju iza sebe, neke stranke to prevazilaze trošenjem više od onoga što imaju jer posledice takvog ponašanja skoro da i ne postoje.
Dugovi za oglašavanje na televizijama recimo nisu retkost.
Na primer, koalicija okupljena oko Borisa Tadića je 2022. godine ostala dužna Pinku skoro devet miliona, a Hepiju oko četiri i po miliona dinara. Neizmirene račune imala je i prema Nina medija klipingu, koji su potraživali oko 100 hiljada dinara.
Iz Socijaldemokratske stranke kažu za CINS da još uvek postoje određeni dugovi i da će biti izmireni „čim to bude moguće“.
Vojislav Šešelj sa druge strane kaže da svi zajedno dele rizik da stranka možda neće preći cenzus.
„Mi i oni (televizije) kad smo sklapali ugovor računali smo da sigurno prolazimo cenzus. Međutim kad nismo prošli cenzus – kako da platimo? To je nemoguće“.
Poseban problem je što trošak za finansiranje kampanje može da se plati samo sa posebnog računa koji se otvara u tu svrhu, ali on ne sme da se koristi posle izbora. Rešenje u takvim situacijama je da onaj ko učesniku izbora pruža uslugu pokuša da prinudno naplati ovaj dug pa se novac onda skida sa računa za redovan rad. Ako ga ima.
Tako je koalicija Marinika Tepić – Ujedinjeni za pobedu Srbije za zakup oglasnog prostora 2022. godine ostala dužna firmi Pramac advertising oko 4,7 miliona dinara. Kako su nam iz ove firme rekli, ovaj dug je prinudno naplaćen.
Međutim, Pink i Hepi nisu pokrenuli prinudnu naplatu u slučaju dugova Srpske radikalne stranke, već su ih otpisali, pa je Agencija za sprečavanje korupcije protiv njih podnela prekršajnu prijavu. Protiv Hepija zbog nedozvoljene donacije, a Pinka jer uopšte nije dostavio dokaze o otpisu duga.
Hepi se branio da im je logika bila ta da neće uspeti da naplate dug, a da će iniciranje sudskog postupka da znači samo dodatna ulaganja – sudske takse, advokati, izvršitelji.
Iz Pinka i Hepija nisu odgovorili na pitanje novinarke CINS-a u vezi sa otpisom ovih dugovanja.
I pored dugovanja koja radikali godinama nisu plaćali, i Pink i Hepi su ovoj stranci u narednim kampanjama davali oglasni prostor, a oni su im opet ostajali dužni. Tako je, na primer, na poslednjim izborima u decembru 2023. Hepi izdao oglasni prostor radikalima vredan gotovo 500 hiljada dinara, ali im ni to nije plaćeno.
Vladimir Tupanjac kaže da to pokazuje da iza takvih odnosa ne postoji tržišna logika.
„Zbog čega bi medij koji već ima potraživanja prema stranci, a otpisivao je dugovanja i slično, ulazio konstantno u jednu istu situaciju, osim ako ne postoji neki dogovor iza toga ili neka korist koju pribavlja na drugi način“.
Sa njim se slaže i profesorka i šefica odseka za medijske studije Filozofskog fakulteta u Novom Sadu Smiljana Milinkov koja kaže za CINS da je reč o jednoj vrsti naklonjenosti određenim političkim opcijama.
„Reč je o zloupotrebi u smislu da se to plaćanje ni ne očekuje.“
Nemanja Nenadić iz organizacije Transparentnost Srbija smatra da bi bilo protivzakonito da mediji odbiju oglašavanje neke grupe zbog ranije neizvršenih obaveza, jer mediji moraju da omoguće potpuno iste uslove oglašavanja svim političkim subjektima.
„Pri postojećim zakonskim normama jedini siguran način da mediji naplate svoje potraživanje prema strankama je avansno plaćanje.“
Prostor za zloupotrebe
Ovakav sistem omogućava da se učesnici izbora dogovore sa nekim da im besplatno pruži uslugu odnosno da je donira, ali da se ona u papirima vodi kao dugovanje. Javnost nema uvid u to da li se ona na kraju plate i na koji način, a za to eventualno saznaje samo ako Agencija odluči da ih naknadno proverava.
Dugovi na taj način ne samo da ostanu netransparentni, nego i omogućavaju favorizovanje pojedinih učesnika izbora, objašnjava Nenadić.
„Sporno je što su od nekih učesnika u kampanji troškovi naplaćeni odmah, dok se drugima omogućava da to učine naknadno“.
Dodatno stvar komplikuju i grupe građana koje nemaju status pravnog lica. Tako je recimo 2018. godina grupa građana okupljena oko Dragana Đilasa, ostala dužna više od 20 miliona dinara firmi Pramac advertajzing.
Iz ove firme su rekli da to dugovanje nisu uspeli da naplate jer se račun otvara na fizičko lice i onda ne može da se prinudno izvrši.
Međutim, predložene izmene Zakona o finansiranju političkih aktivnosti prete da ovaj problem i prošire. Omogućiće i grupama građana da ne daju jemstvo koje je sada obavezno da bi se dobio novac iz budžeta za kampanju.
Izmene su predložene od strane Radne grupe Vlade za saradnju sa OEBS-om, a na osnovu preporuka ODIHR-a kako bi se unapredili izborni uslovi.
Grupe građana ili manje stranke bi na taj način mogle da se prijavljuju za izbore samo da bi dobile novac iz budžeta, a ne da bi stvarno učestvovale u izbornoj trci. Za to će im put biti olakšan jer neće morati da polažu jemstvo, a ako ne dostignu prag, od njih će biti teško da se novac naplati.
Transparentnost Srbija procenjuje da šteta po budžet može biti veća od milion evra za svake izbore, odnosno više od 200 hiljada evra po grupi građana, koaliciji ili stranci koja ne pređe cenzus, a nema svoju imovinu kojom bi taj novac nadoknadila.
„Naime, novoformirane grupe građana po prirodi stvari, a ni mnoge političke stranke ne raspolažu imovinom iz koje bi se mogla izvršiti prinudna naplata.“
Vladimir Tupanjac kaže da problem ne može da se reši još restriktivnijim propisima jer oni dovode do toga da novac samo ode u sive ili crne tokove.
„Jako je teško sprečiti da novac uđe u kampanju, to nisu uspele ni mnogo razvijenije zemlje. To je više stvar političke kulture nego nekih propisa“.
Izvor: CINS
