EN
Na Evropskoj konferenciji o samoregulaciji i regulaciji u medijskom sektoru koja je održana u ponedeljak, 14. oktobra u organizaciji EFJ-a, medijska zajednica je postigla konsenzus o potrebi za dijalogom sa više zainteresovanih strana dok zemlje primenjuju nedavno usvojene medijske zakone EU.
Preko 90 ljudi prisustvovalo je konferenciji na kojoj je ULB ugostio medijske regulatore, samoregulatore, profesionalne predstavnike novinara, profesionalne predstavnike izdavača, studente novinarstva ULB-a, kreatore politike EU, istraživače i civilno društvo na jednodnevnom događaju na kojem se raspravljalo o regulaciji medija i uticaju na novinare i građane.
„Ova konferencija govori o značaju sistema samoregulacije, ali i o tome kako takav sistem može da funkcioniše samo uz poverenje i angažovanje javnosti, svih građana i svih starosnih grupa. Da bismo izgradili ili povratili poverenje, mi novinari moramo da se angažujemo u dijalogu sa publikom i javnošću. Izgradnja dijaloga i poverenja u medije posebno je ključno u borbi protiv dezinformacija. – Maja Sever, predsednica EFJ.
Studenti ULB-a su izrazili zabrinutost u vezi sa značajem različitosti u redakcijama, ukazujući prisutnim medijskim stručnjacima da mediji ne mogu da dopru do raznovrsne publike, a da sami ne zagovaraju predstavljanje marginalizovanih grupa. Takođe su komentarisali kako mladi novinari ulaze na tržište rada već očekujući loše uslove rada u većini evropskih zemalja.
Razgovor o poverenju u novinarstvo i digitalne medije bio je fokusiran na etičku upotrebu veštačke inteligencije (AI) u redakcijama. Upotrebu veštačke inteligencije treba regulisati u skladu sa tim, kako bi se novinari osnažili da budu brži, efikasniji i inovativniji, umesto da zamenjuju njihovo odsustvo. Zbog toga su mediji i saveti za štampu uveli kodekse i smernice o veštačkoj inteligenciji. Debata se takođe fokusirala na neophodnost etičkog kodeksa prakse za osobe koje utiču na vesti.
„EFJ se zalaže za čvršće propise u domenu veštačke inteligencije, posebno u vezi sa autorskim pravima. Ova konferencija je dokaz konsenzusa o ovoj temi u medijskom sektoru: novinarima i izdavačima je potrebna EU da zaštiti intelektualnu svojinu. Dispariteti uočeni u Evropi, u smislu prakse i percepcije, pokazuju ključnu potrebu za obukom za veštačku inteligenciju pored propisa.” – Renate Schroeder, direktorka EFJ.
Iva Nenadić, istraživačica u Centru za medijski pluralizam i slobodu medija (CMPF), održala je radionicu o Zakonu o digitalnim uslugama (DSA) i Evropskom zakonu o slobodi medija (EMFA) u okviru medija i velikih onlajn platformi. Ona je objasnila potrebu da se EMFA i DSA zajedno razmotre kada se razgovara o moderiranju sadržaja i takođe se pozabavila pitanjem sistematskih rizika po slobodu medija, koji se u DSA pominju u članovima 14(4), 34 i 35. Ona je predstavila delikatni balans koji medijski sadržaj mora poštovati između pružanja pluraliteta publici i ekonomske stabilnosti oglašivačima.
Iskusniji novinari i medijski stručnjaci u sali su primetili kako mladi ne čitaju novine, kao što su navikli. „Sa porastom digitalnih medija, došlo je do ogromne krize poverenja u medije i dezinformacija“, rekla je Adelin Hulin, šefica Odeljenja za medijsku i informatičku pismenost i digitalne kompetencije pri Unesku. Ona je objasnila njihov rad na uspostavljanju školskog programa širom Evrope na ovu temu i njihov angažman sa omladinskim organizacijama kako bi se posvetili medijskoj pismenosti.
„Koristili smo rezultate projekta Saveta za medije u digitalnom dobu u našoj proceni uticaja. Moramo da otvorimo kanal komunikacije da počnemo da radimo sa samoregulatorima i da uspostavimo sistem samoregulacije u svim zemljama EU. Ovo će takođe zahtevati pomoć regulatora i biće važna stvar za nastavak ovog događaja. – Ana Herold, šefica odeljenja za politiku audiovizuelnih i medijskih usluga Evropske komisije u Generalnom direktoratu za komunikacione mreže, sadržaj i tehnologiju (DG CONNECT).
Predsedavajući Evropske regulatorne grupe za audiovizuelne medije (ERGA) za podgrupu EMFA Frederik Bokobza objasnio je da prioriteti grupe uključuju rad sa štampom i novinarima i borbu protiv koncentracije medijskog tržišta. Herold je naveo da su prioritet Evropske komisije mediji kao deo vladavine prava i demokratije, kao i medijske inovacije.
Dan je završen tako što su se samoregulatori i regulatori složili da dele zajednički cilj: da rade na negovanju medijskog pejzaža koji podržava etičke i pravne standarde koji su u skladu sa vladavinom prava i evropskim demokratskim vrednostima.
„Sada gledamo u sivu zonu novog medijskog zakonodavstva [u vezi sa Evropskim zakonom o slobodi medija i Zakonom o digitalnim uslugama]. Deo ovog procesa biće postizanje novog nivoa saradnje između regulatora i samoregulatora.” – Karlos Agilar Paredes, potpredsednik ERGA-e.
Oslanjajući se na najnovije istraživanje o razvoju uloge evropskih samoregulatornih tela, istraživačica ULB-a Simone Benaco održala je radionicu o strateškim tužbama protiv učešća javnosti (SLAPP) i samoregulaciji. On je predstavio SLAPP kao oblik zarobljavanja medija i angažovao prisutne da raspravljaju o novoj ulozi samoregulatora u slučajevima zarobljavanja medija.
U svojoj završnoj reči, ULB-ov magistar novinarstva koordinator Dejvid Domingo je istakao važnost posedovanja pravih zakonskih alata koji osnažuju novinare i štampu. Iako im još treba vremena da se uobliče, on je prokomentarisao da se mediji i novinari već mogu fokusirati na transparentnost i pridržavanje etičkih standarda kako bi izgradili poverenje kod svoje publike. Oni takođe imaju odgovornost da predstavljaju različitost društva, otvarajući redakcije za radnike svih uzrasta, pola i kulturnog porekla.
