ENVujošević je izjavio da je on, principijelno, uvek bio protiv vređanja bilo koga, ali da je i sâm bio hiljadu puta veđan i da se bavi javnim poslom, pa mora da istrpi određene stvari. Za svoje igrače, koji su se pridružili navijačima u vređanju naše novinarke, opravdanje izgleda nalazi u tome što su primili samo jednu platu za celu sezonu.
B92 je podsetio Vujoševića da on svoj, kako navodi, principijelni stav protiv vređanja, nije dokazao delom. Naprotiv, u svojim izjavama nastavlja da stvari predstavlja drugačijim i benignijim nego što one jesu. On ostaje, principijelno, protiv vređanja, iako je čitava Srbija i videla i čula da se naši novinari na tribinama više ne vređaju, nego im se preti smrću. Vujošević ne kaže ni da li su i pretnje smrću nešto što naši naši novinari takođe moraju da istrpe, budući da se bave javnim poslom. Za njega, pretnje smrću ne postoje. Ne postoji ni granica nakon koje novinari, možda, više ne moraju da trpe.
Za Vujoševića postoji samo strah od toga da će sponzori otići. Ako sponzori zaista i odu, uvereni smo da će otići, ne zbog nas, već zbog onih koji za incidente uvek nalaze opravdanja i stvari ne nazivaju pravim imenima. Uvereni smo da će otići zato što ne žele da se njihove kompanije dovode u vezu sa pretnjama smrću. Otići će zato što nisu principijelni samo na rečima, već principijelnost žele da pokažu i na delu.
Sa druge strane, Vujošević se vara ako smatra da su građani Srbije toliko naivni da bi nakon svega što su poslednjih dana videli i čuli, mogli da poveruju da se na tribinama i oko njih zapravo ništa neobično ne dešava, da nema nasilja, da nema ekstremnih navijačkih grupa, te da se čitava prašina digla oko pokušaja medija da preotmu sponzorske ugovore klubova.
Od svih zamena teza koje su se mogle čuti ovih dana, ova Vujoševićeva je verovatno najdrskija.
