„Lokalna vlast ne čini ništa kada je u pitanju bezbednost novinara. Naprotiv, čini sve da im oteža rad”, upozorava Slaviša Milenković, glavni i odgovorni urednik portala KruševacPress, ističući da se pritisak na medije danas sprovodi kroz suptilne poruke, ali i ponižavajuće procedure koje stvaraju atmosferu stalne napetosti.
Iako fizičkih napadi na novinare u Kruševcu za sada nema, situacija na terenu daleko je od idealne. Prema rečima Slaviše Milenkovića, bezbednost medijskih radnika u gradu trenutno se meri nivoom neprijatnosti na društvenim mrežama i specifičnim pritiscima koji dolaze iz krugova bliskih moći.
„Treniranje strogoće” nad lokalnim medijima
Milenković, koji je u novinarstvu više od tri decenije, povlači jasnu paralelu između prošlih vremena i današnjih metoda kontrole. On ističe da se danas novinari i novinarke suočavaju sa nesvakidašnjim administrativnim i fizičkim barijerama koje direktno ometaju njihov rad.
–Radim ovaj posao 33 godine i nikada se nije desilo da novinari moraju posebno da se akredituju za svaku sednicu skupštine ili da prolaze kroz detektor metala, da ih pretresaju radnici obezbeđenja na ulazu u Gradsku upravu. To je tipičan primer “treniranja strogoće’” vlasti prema novinarima– kaže Milenković.
Iako ove mere ne ugrožavaju fizički integritet, one, prema njegovom mišljenju, kreiraju „napetu i nezdravu atmosferu” u kojoj se novinarska pitanja ignorišu, a novinari tretiraju kao strani elementi u sopstvenom gradu.
Da su predstavnici vlasti na ovaj način pronašli novi mehanizam pritisaka i odvraćanja novinara od izveštavanja sa događaja koji su od značaja za građane u lokalnoj sredini, kaže Rade Đurić, advokat NUNS-a.
– Na žalost, i za ovakve stvari i zloupotrebe bi trebalo da ima pravnog leka, međutim, izostanak primene propisa, nekažnjivost i neodgovornost je stvarno stanje u našoj zemlji. Ovi ljudi krše Ustav Republike Srbije, medijske zakone i zloupotrebljavaju propise koji uređuju rad lokalnih samouprava, i šalju poruku da stvarna javnost nije poželjna. Ovakvim pritiscima nadaju se da će nezavisni i objektivni lokalni mediji popustiti i odustati, jer uskraćivanje prisustva lokalnim događajima lokalnim novinarima i medijima pravi ogromnu štetu u radu. Zato je važno koristiti sve mogućnosti, dovoditi u pitanje njihov rad i postupke, i pozivati na odgovornost za obavljanje ovakvih funkcija, posebno u lokalnim sredinama.
Solidarnost kao jedini štit
Izveštaj NUNS-a za 2024. godinu, koji obuhvata podatke iz 2023., ukazuje na alarmantno stanje slobode medija i pad indeksa bezbednosti novinara u Srbiji, uz zabrinjavajući porast broja napada. Srbija se i dalje suočava sa dubokim društveno-političkim izazovima, a medijsko okruženje je ocenjeno kao zarobljeno, sa nesigurnim oblicima angažovanja novinara.
– Zaključili smo da su novinari, medijski radnici i mediji na lokalu najugroženija grupa izveštača o stanju u lokalnim sredinama. Napadi, pretnje, otvoreni i nešto suptilniji pritisci, teški oblici različitih viktimizacija i pritisci na njihove porodice ostavljaju ogromne posledice na njihov život i rad. Lična poznanstva, direktan uticaj moćnika i političara na živote novinara, pretnje i pritisci na ličnim osnovama uticajem na poslove ili život njihovih prijatelja ili rodbine, posebno dece, značajno otežava život i rad novinara. Zato je njima mnogo teže da normalno funkcionišu i rade u ovakvim uslovima-ocenjuje Đurić.
Sve to, kako ističe, utiče na povlačenje i autocenzuru i tera ih da odustaju od novinarstva. I pravila nema:
– Na posebnom udaru su novinarke, što je još vidljivije u patrijarhalnim i zatvorenijim sredinama gde je tretman žene i novinarke potpuno drugačiji nego u velikim sredinama poput Beograda ili Novog Sada. Zato je novinarkama potrebna veća pomoć i podrška, i zato moramo česće da odlazimo u te sredine i pokažemo i novinarima i lokalnim političarima da udruženja i organizacije stoje kao podrška lokalnim izvestačima i istraživačima– poručuje Đurić.
Kroz rad Centra za istraživačko novinarstvo Kruševac (CINK), Milenković je učestvovao u brojnim projektima posvećenim bezbednosti, ne samo u Rasinskom, već i u okolnim okruzima. Fokus je bio na digitalnoj i fizičkoj bezbednosti, ali i na sve učestalijim SLAPP tužbama koje služe za ekonomsko iscrpljivanje redakcija. Ipak, odziv kolega je, kako navodi, prosečan.
– U svakodnevnoj borbi sa egzistencijalnim problemima kolege i koleginice često pitanje bezbednosti guraju u drugi plan. Sami kažu da su već “oguglali” na razne verbalne uvrede, na napade i pretnje na društvenim mrežama– objašnjava on, dodajući da je upravo zato neophodno formiranje neformalne mreže podrške za novinare u manjim sredinama.
Javnost podeljena na „naše” i „njihove”
O tome koliko je opasne kampanje blaćenja novinara u tabloidima, svedoči i nedavno targetiranje NUNS-a od strane „Informera“ (mart 2026. godine), kroz direktnu kampanju u listu i na portalu ovog medija.
Objavljene fotografije ljudi koji čine organe NUNS-a, pratio je narativ o “stranim plaćenicima” i “neprijateljima države”. Medijska zajednica i međunarodne organizacije su ove objave ocenile kao direktno ugrožavanje bezbednosti novinara i pokušaj zastrašivanja kroz javno izlaganje lica i imena ljudi koji vode udruženje.
Da je uspon tabolida srušio ugled profesije do te mere da publika više ne pravi razliku između profesionalnih novinara i internet manipulatora, mišljenja je Milenković. U takvom ambijentu, kako kaže, reakcija na napade postaje selektivna i kratkotrajna.
–Javnost deli novinare na “naše” i “njihove” i reaguje u skladu sa tim ko je meta napada. Reakcija javnosti bi, verovatno, bila mlaka. Reakcija političara bi zavisilia od toga ko je žrtva napada, ali bi je svakako bilo, jer su takve situacije uvek prilika da se ubere neki “poenčić”.
Podseća na slučaj kolege Antonija Stefanovića, dugogodišnjeg dopisnika “Politike Ekspres” iz Kruševca , koji je pre tri decenije brutalno pretučen na 200 metara od svoje kuće, a na šta je reagovala tek nekolicina kolega.
–Reagovalo je nekoliko nas, ostali su ćutali. Verovatno bi i sada bilo nešto slično. Zato nam je potrebna esnafska solidarnost, naročito u manjim sredinama – poručuje novinar Slaviša Milenković.
A kako građani vide bezbednost novinara/ki?
Anketa koju je portal Odjek sproveo među građanima/kama Kruševca potvrđuje zabrinutost koja je primetna kod novinara i novinarki u lokalnim sredinama– poverenje u institucije je na nuli, a svest o rizicima raste.
Više od polovine ispitanika smatra da novinari u Srbiji nisu bezbedni, a u samom Kruševcu, prema mišljenju 43 odsto građana/ki, rad novinara uglavnom nije bezbedan, dok ih trećine njih ocenjuje kao veoma nebezbedan.
Čak 77 odsto ispitanika smatra da bezbednost novinara najviše ugrožavaju političari. Sledi strah od anonimnih onlajn pretnji (11,5%), dok su ostali faktori poput kriminalnih grupa zastupljeni u manjem procentu.
Kada je u pitanju poverenje u institucije, stav građana je poražavajući- skoro 60 odsto njih uopšte ne veruje institucijama koje bi trebalo da štite medijske radnike. Zanimljivo je da nijedan jedini ispitanik nije izjavio da u potpunosti veruje policiji i tužilaštvu po ovom pitanju.
Na kraju, skoro polovina ispitanika veruje da su novinari u lokalnim medijima pod znatno većim rizikom od onih koji rade u nacionalnim redakcijama.
Izvor: Odjek
