Urednike medija interesovalo je šta se dešava sa beskućnicima čiji su životi ovih dana posebno ugroženi i kako im Ministarstvo može pomoći ako se ima u vidu da u Beogradu postoji samo jedno prihvatilište za odrasle kapaciteta 100 ljudi i da u njemu već boravi duplo više beskućnika. Državni sekretar Martinović je objasnio da su prihvatilišta u nadležnosti lokalnih samouprava, dok je nadležnost Republike podrška iniciranju takvih usluga. Naime, Ministarstvo raspisuje konkurs za pružanje usluga na koji mogu da konkurišu lokalne samouprave koje su po formiranju usluga dužne da ih finansiraju. Viša savetnica u Ministarstvu rada i socijalne zaštite Jasmina Ivanović istakla je da su beskućnici jedna od teških tema s kojima se suočava sistem socijalne zaštite i navela primer Svratišta za decu ulice koje veoma teško prelazi u ingerenciju grada Beograda što je, prema njenim rečima, pokazatelj kako teško lokalne zajednice preuzimaju nove ingerencije. „Međutim, pitanje beskućnika pokazuje i kako mediji mogu izvršiti dodatni pritisak na državu i inicirati realizaciju nekih društvenih projekata od značaja za zajednicu“, rekla je Ivanović. Urednike je interesovalo i koliko narodnih kuhinja finansira Ministarstvo i da li se broj korisnika usluga narodnih kuhinja povećao. Martinović je rekao da iako narodne kuhinje spadaju u nadležnost Crvenog krsta i lokalnih samouprava, Ministarstvo podržava rad narodnih kuhinja u 72 opštine. Kada je reč o broju korisnika, on se nije značajno povećao u poslednjih godinu dana. U Srbiji (bez Beograda) bilo je prošle godine 31.500 korisnika, dok ih je 2010. bilo oko 30.000. „Budući da se očekuje novi talas ekonomske krize, broj korisnika usluga narodnih kuhinja neće se smanjivati“, rekao je Martinović. Govoreći o etičkom izveštavanju o sistemu socijalne zaštite i korisnicima socijalnih usluga, potpredsednica Nezavisnog udruženja novinara SrbijeJelka Jovanović istakla je da novinari koji se pridržavaju Kodeksa novinara Srbije nikada neće doći u sukob sa zakonom, dok je Jasmina Ivanović upozorila da novinari koji krše Kodeks istovremeno krše i zakone i međunarodne konvencije čiji je Srbija potpisnik. Najčešća greška koju novinari čine izveštavajući o korisnicima usluga socijalne zaštite je otkrivanje njihovog identiteta. „Policija često pomaže medijima da krše zakon i prava, pre svega žrtava zlostavljanja. Ako već novinarima ne da puno ime i prezime žrtve, policija im sve to lepo ’nacrta’“, rekla je Jelka Jovanović i podsetila na tragediju koja se nedavno desila u Batutovoj ulici u Beogradu: „Razvlačenje deteta preko naslovnih strana i u udarnim televizijskim terminima potpuno je odredilo njegovu budućnost. Da li je iko ko je izveštavao o tragediji pomislio kakav će biti život tog deteta kada jednog shvati šta ga je snašlo?“ Ona je savetovala kolegama da pišu i posebno daju naslove kao da je reč o nekom ko im je blizak i drag i upozorila da žrtve moraju biti posebno zaštićene. „Novinari vrlo često imaju probleme sa urednicima, posebno kada je u pitanju oprema tekstova. Trebalo bi da vodimo računa o zaštiti ljudi koji su već samim svojim životom ugroženi i bez našeg pisanja o njima“, rekla je Jelka Jovanović. Urednike je interesovala ocena izveštavanja medija o silovanju dečaka u Požarevcu. Jelka Jovanović je rekla da se na tom primeru vidi da ima prilično pomaka u izveštavanju o osetljivim temama, ali da se i dalje postavlja pitanje zaštite u ovom slučaju i žrtve i nasilnika koji je mlađi od 14 godina. „Meni je, međutim, neshvatljivo da su prosvetne vlasti za taj slučaj saznale posle 15 dana, a ono što mi je zasmetalo u izveštavanju je pominjanje da je žrtva dečak romske nacionalnosti, što sa celom pričom nema nikakve veze, a dodatno ga identifikuje“, rekla je potpredsednica NUNS-a. Jasmina Ivanović je upozorila da etnič ko poreklo građana spada u naročito osetljive podatke prema Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti. Većina urednika navela je da „ispadaju smešni“ kada prilikom izveštavanja štite privatnost žrtve, a konkurencija objavi podatke o identitetu. Prilikom izveštavanja o incidentima u ustanovama socijalne zaštite, može se napisati dobar tekst a da se izostave „pikanterije“ i podaci koji bi upućivali na identitet žrtve, smatra Jelka Jovanović: „Ako u tekstu i prilogu imamo statistiku nisu nam potrebni detalji. Uostalom, socijalni radnik ne sme da daje podatke o konkretnom slučaju, ali svaka ustanova za socijalni rad i zaštitu ima statistiku koja može da nam kaže koliko je bilo incidenata tog tipa“, rekla je Jelka Jovanović. S druge strane, Jasmina Ivanović je istakla da je svesna da novinari često imaju problem da dođu do informacija iz ustanova socijalnog rada. „Shvatam da naše kolege u Trgovištu ne znaju kako da rade s vama, ali morate da shvatite da je sistem socijalne zaštite nastao 1961. godine, kada je napravljen prvi centar za socijalni rad, i da se u tom sistemu smatra da je sve što socijalni radnici rade tajno. Oni su decenijama toliko brifovani da je sve što rade tajna, a sad ih mi učimo da čak i korisnik ima pravo da zna šta su o njemu pisali“, rekla je Jasmina Ivanović.
ZORAN MARTINOVIĆ: KRUNA DESETOGODIŠNJE REFORME
Državni sekretar Ministarstva rada i socijalne politike Zoran Martinović istakao je na brifingu za urednike da je jedan od najznačajnijih rezultata tog ministarstva u ovom sazivu donošenje Zakona o socijalnoj zaštiti koji je „kruna desetogodišnje reforme sistema socijalne zaštite“. On je posebno pohvalio sve medije u Srbiji jer su u fazi javne rasprave i donošenja Zakona pružili značajnu podršku pravnom aktu „koji na sveobuhvatniji i moderan način definiše usluge socijalne zaštite“. „Novim zakonom omogućeno je znatno većem broju korisnika da dobiju novčanu socijalnu pomoć i ti su iznosi uvećani u odnosu na rešenja iz prethodnog zakona“, rekao je Martinović. Prema ranijem Zakonu o socijalnoj zaštiti najveći iznos koji je korisnik mogao dobiti na ime novčane socijalne pomoći bio je 12.000 dinara, dok prema novom zakonu ta pomoć može dostići 25.000 dinara. Kada je reč porodičnoj pomoći, u novembru prošle godine isplaćena je pomoć za oko 72.000 porodica ili oko 180.000 pojedinaca, dok je u januaru ove godine novčanu socijalnu pomoć primilo 86.000 porodica, odnosno 214.000 pojedinaca. „Takav rezultat delom jeste posledica ekonomske krize, ali i boljih rezultata u socijalnoj zaštiti. Istakao bih i da su naši korisnici u najvećem broju dobro informisani o svim pravima koja im pripadaju, što je rezultat dobre saradnje Ministarstva i medija“, naglasio je Martinović. Ministarstvo rada i socijalne politike pruža novčanu pomoć za ukupno oko 835.000 lica – reč je o korisnicima iz oblasti boračko-invalidske zaštite, dečije i porodič ne i socijalne zaštite. Prema njegovoj proceni sistemu socijalne zaštite gravitira više od milion ljudi u Srbiji. Ministarstvo rada i socijalne politike participira u Budžetu Srbije sa oko 12 odsto, što znači da ovogodišnji budžet Ministarstva iznosi 111,6 milijardi dinara. Kao jedan od najvećih uspeha Ministarstva Martinović je naveo činjenicu da uprkos ekonomskoj krizi nema kašnjenja isplata za sve vidove pomoći. Takođe, Ministarstvo je obezbedilo i posebne vidove pomoći sredstva za rad narodnim kuhinjama, podelu lanč-paketa korisnicima u ruralnim i teško dostupnim predelima, a obezbeđeno je i 200 miliona dinara za konkurs za najsiromašnije opštine za pružanje usluga socijalne zaštite.
