EN
Akcioni plan za Strategiju razvoja sistema javnog informisanja u Srbiji od 2020. do 2025. godine, usvojen prošlog decembra, predviđa izmene 13 zakona, najviše Zakona o javnom informisanju i medijima – čak 36.
Rok za izmene je četvrti kvartal ove godine, ali se sa prvim aktivnostima počelo tek pre desetak dana, kada je formirana Radna grupa koja će raditi na nacrtu zakonskih promena.
Grupu čine 34 predstavnika novinarskih i medijskih udruženja, državnih organa i institucija. Nekoliko dana kasnije, odluka o obrazovanju Radne grupe je izmenjena tako što joj je dodata jedna članica – Olivera Zekić, predsednica Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM).
Zekić je potvrdila za Cenzolovku da je deo Radne grupe, ali nije mogla da precizira koje predloge za izmenu zakona će predložiti REM. O tome se u REM-u, kako nam je rekla, još nije razgovaralo, pošto je Radna grupa nedavno formirana.
Iz Ministarstva za kulturu i informisanje objašnjavaju za Cenzolovku da je odluka dopunjena pošto je naknadno utvrđeno da greškom nije uvršten predlog kandidatkinje REM-a za članicu Radne grupe.
Stručnjaci za medijske konkurse nepoznati u zaštiti medijskih sloboda
Među 35 članova Radne grupe, četrnaestoro ih je iz državnih organa. Predsednica RG je Slavica Trifunović, vršilac dužnosti pomoćnika ministra u Sektoru za informisanje i medije MKI, a članovi su i predstavnici Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, Ministarstva za evropske integracije, Ministarstva za rad, zapošljavanje i boračka pitanja, Ministarstva pravde, Ministarstva za ljudska i manjinska prava, Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, Ministarstva finansija.
Tu su i predstavnici Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama, Privredne komore Srbije, Agencije za privredne registre (APR), kao i savetnica predsednice Vlade.
Među predstavnicima novinarskih i medijskih udruženja uočljiv je veliki broj nereprezentativnih udruženja, takozvanih GONGO organizacija koje rade u interesu vlasti, kao što su: Udruženje lokalnih i regionalnih emitera Nova mreža, Udruženje medija i medijskih radnika, Društvo novinara Vojvodine i Društvo novinara Niša, Pronus.
Tu su i udruženja bliska vlastima, kao što su Udruženje elektronskih medija ComNet i Asocijacija radio-televizija Srbije, čiji će predstavnik biti Vladan Stefanović, poznat po tome što je bio član u nebrojeno mnogo komisija za ocenjivanje medijskih sadržaja i po bliskosti sa SNS-om.
Reprezentativna udruženja upozoravaju
Na to su u jučerašnjem zajedničkom saopštenju skrenuli pažnju Udruženje novinara Srbije, Koalicija za slobodu medija i ANEM, upozorivši da su odlukom ministarke Maje Gojković u sastav Radne grupe ušli i predstavnici organizacija koje su najbrojnije u komisijama za raspodelu budžetskog novca, pogotovo na lokalnom nivou vlasti, ali nisu prepoznate u zaštiti novinarskih i medijskih prava i sloboda.
Oni navode da su pozivi za dostavljanje predloga za članove Radne grupe upućeni „organizacijama civilnog društva za koje se smatra da mogu doprineti izradi nacrta zakona“ i da je jedini kriterijum za izbor bio da predstavnik organizacije bude pravnik po struci, s obzirom na to da se radi na normativnim poslovima.
„Iz odluke ministarke jasno se vidi da taj uslov samo Ministarstvo nije poštovalo i da su u Radnu grupu za izradu nacrta medijskog zakona izabrane i osobe koje nisu pravnici“, upozoravaju predstavnici novinarskih udruženja.
Podsećaju da, kao što je UNS pisao u martu posle sastanka ministarke Gojković sa predstavnicima (kako je tada zvanično saopšteno) „novinskih udruženja Prouns, ComNet, Društvo novinara Srbije, Asocijacija radio-televizija Srbije, Društva novinara Vojvodine i Udruženja medija i medijskih radnika“, da pojedine organizacije pod tim nazivom ne postoje, nemaju kontakt podatke, aktivne veb-sajtove, da ne mogu da kažu koliko članova imaju, odnosno koje organizacije ulaze u sastav udruženja, kao i da se isti ljudi kao funkcioneri u jednim organizacijama pojavljuju i u drugim.
Ministarstvo kulture i informisanja odmah je juče reagovalo na istup medijskih udruženja, tvrdeći da nema nameru da deli novinare, novinarska udruženja, niti da odvaja podobne ili etiketira nepodobne i da su svi koji žele da rade na unapređivanju sistema javnog informisanja u našoj zemlji dobrodošli.
Podsećaju i da su u Radnu grupu pozvani i predstavnici Slavko Ćuruvija fondacije, Transparentnosti Srbija i Fonda za otvoreno društvo, od kojih je samo TS to prihvatila.
O izmenama Zakona o javnom informisanju i medijima odlučivaće i predstavnici reprezentativnih novinarskih i medijskih udruženja – Udruženja novinara Srbije (UNS), Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS), Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV), Asocijacije onlajn medija, Asocijacije medija, Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM), predstavnici Poslovnog udruženja Lokal pres, RAB Srbija, Sindikata novinara Srbije (SINOS) i predstavnik organizacije Transparentnost Srbija.
SADAŠNJI ZAKON IDE NA RUKU GONGO ORGANIZACIJAMA
Radna grupa ima zadatak da do 30. septembra ove godine dostavi Ministarstvu kulture i informisanja tekst radne verzije Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom informisanju i medijima, nakon čega će biti sprovedena javna rasprava.
Akcionim planom za Strategiju razvoja sistema javnog informisanja predloženo je 36 izmena Zakona o javnom informisanju i medijima. Zakon treba da pretrpi promene i u oblasti kontrole medijske koncentracije i sprečavanja monopola nad medijima, tako što će u postojećem registru medija biti precizno definisan obim podataka koji se tiču samih medija, vlasničke strukture izdavača medija, svih novčanih i drugih davanja iz javnih prihoda iz svih izvora – podaci o donacijama, poklonima i sponzorstvima.
Predviđa se i uvođenje sankcija za nepoštovanje novih zakonskih odredaba i utvrđivanje kriterijuma za merenje pragova medijske koncentracije.
Planirano je i formiranje registra produkcija, gde će se slivati podaci o sredstvima dodeljenim pravnim licima, odnosno preduzetnicima koji se bave proizvodnjom medijskih sadržaja.
Predložen je čitav niz odredaba radi unapređenja sistema konkursnog finansiranja, kao što su propisivanje kriterijuma za izbor članova komisija u postupku projektnog sufinansiranja, njihov način rada i odlučivanja; obaveza nezavisne evaluacije sprovedenih projekata; efikasne sankcije za nepoštovanje obaveza koje se tiču projektnog sufinansiranja; isključivanje mogućnosti da projektno sufinansiranje služi za pokrivanje troškova van pripadajućih troškova i propisivanje kazne za nepoštovanje ovih odredaba; obavezan kriterijum poštovanje Kodeksa novinara Srbije, tako da štampani i onlajn mediji koji konkurišu za javna sredstva moraju da prihvate nadležnost Saveta za štampu; da prednost pri projektnom sufinansiranju imaju mediji koji poštuju zakonske propise i Kodeks novinara Srbije, odnosno oni koji imaju manje izrečenih mera od strane REM-a i donetih odluka i javnih opomena od strane Saveta za štampu.
Zasad je neizvesno da li će ove brojne izmene u konkursnom finansiranju podržati predstavnici GONGO organizacija, s obzirom na to da im trenutne odredbe idu na ruku, a još je manje izvesno da li će se, ako i budu usvojene, nove odredbe zakona poštovati.
Osim Zakona o javnom informisanju i medijima, u okviru Akcionog plana planirane su i izmene još tri medijska zakona – Zakona o elektronskim medijima (rok je drugi kvartal 2022), Zakona o javnim servisima (rok je treći kvartal 2022) i Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, koja je u toku.
