Izveštaj o bezbednosti novinara: Ozbiljna zabrinutost zbog upotrebe špijunskog softvera, zlonamernih tužbi i novinara u egzilu

Nezakonito postavljanje špijunskog softvera protiv novinara, upotreba zlonamernih tužbi protiv novinara da bi se ometao njihov istraživački rad (SLAPP) i nesigurna situacija mnogih novinara u egzilu, posebno iz Rusije i Belorusije, neke su od glavnih zabrinutosti koje su izrazile Evropska i Međunarodna federacija novinara (EFJ-IFJ) i druge partnerske organizacije Platforme Saveta Evrope koja promoviše zaštitu novinarstva i bezbednost novinara u svom godišnjem izveštaju za 2024. godinu.

Izveštaj objavljen pod naslovom „Sloboda štampe u Evropi: Vreme je za preokret“, procenjuje glavna pitanja koja podrivaju slobodu štampe – ​​uključujući pretnje i zastrašivanje, pritvor, restriktivno zakonodavstvo, zlonamerne tužbe, zarobljavanje medija i napade na medije javnih servisa– i daje preporuke za njihovo rešavanje.

Partneri platforme su 2023. objavili 285 upozorenja o ozbiljnim pretnjama ili napadima na slobodu medija u Evropi u poređenju sa 289 upozorenja u 2022*. Iako je 2023. broj ubijenih novinara i ulično nasilje nad njima smanjen, upozorenja na platformi pokazuju rastuću raznolikost pretnji, pritisaka i ograničenja pod kojima novinari moraju da rade svoj posao.

Reagujući na objavljivanje izveštaja, generalna sekretarka Saveta Evrope Marija Pejčinović Burić je rekla: „Izveštaj Platforme za bezbednost novinara pokazuje sve veće rizike i prepreke sa kojima se novinari i mediji u Evropi suočavaju. Potrebna nam je odlučna akcija država da zaštitimo novinare i da se suprostavimo pretnjama slobodi medija, kao što su tužbe protiv zloupotrebe i nezakonit nadzor. Da bi poboljšale bezbednost novinara, naše države članice treba da pokažu snažnu posvećenost poštovanju standarda slobode medija i da promovišu kampanju Saveta Evrope „Novinari su važni“ na nacionalnom nivou.”

U izveštaju se naglašava da su sloboda medija i digitalna bezbednost novinara i dalje ugrožene kontinuiranom upotrebom špijunske tehnologije za praćenje novinara i medijskih aktera, a odgovornost za prijavljene zloupotrebe i dalje se izbegava.

Na predstavljanju izveštaja u Solunu, u Grčkoj, generalni sekretar EFJ Rikardo Gutijerez osudio je pasivnost javnih vlasti u slučaju slučajeva nezakonitog praćenja novinara i ponovljenog kršenja zaštite novinarskih izvora: „Dokumentovane su stotine slučajeva, ali do sada nije osuđena nijedna osoba odgovorna za postavljanje špijunskog softvera protiv novinara”.

Izveštaj takođe ukazuje na neviđeni broj medijskih radnika u Evropi – posebno iz Rusije i Belorusije – koji su oterani u izgnanstvo u inostranstvo zbog fizičkog rizika po život i slobodu, sudskog gonjenja, pretnji i zastrašivanja, koje se često nastavljaju  protiv njih i njihovih porodica i nakon što odu u egzil.

Još jedan trend istaknut u izveštaju je da je sloboda medija bila ometana zloupotrebom pravnih radnji, uključujući Stratešku tužbu protiv učešća javnosti (SLAPP), koju su pokrenuli političari i poslovni akteri na osnovu nacionalnih zakona o zaštiti ugleda, sa ciljem da uznemiravaju novinare i medije  izlažući ih krivičnim osudama, plaćanju visoke naknade štete i velikih novčanih kazni.

Godine 2023, ruski agresivni rat protiv Ukrajine nastavio je da ima značajne efekte na slobodu medija i bezbednost novinara. Dva novinara – Bohdan Bitik i Arman Soldin – poginuli su dok su izveštavali u Ukrajini, a nekolicina drugih novinara je povređena. U napadu na TV stanicu Top Channel u Albaniji poginuo je još jedan medijski radnik, obezbeđenje Pal Kola.

Od 31. decembra 2023. godine, 55 novinara i medijskih radnika bilo je u pritvoru u državama članicama Saveta Evrope – uključujući ukrajinske teritorije koje je okupirala Rusija – i 65 u Rusiji i žBelorusiji, gde je napad na nezavisne novinare intenziviran. Rusija se vratila praksi institucionalizovanog uzimanja talaca hapšenjem američkih novinara Evana Gerškoviča i Alsu Kurmaševe. Na listi od 120 novinara u zatvoru u Evropi nalaze se Džulijan Asanž u Velikoj Britaniji i Pablo Gonzales u Poljskoj.

U 2023. Platformi je dodato pet slučajeva nekažnjivosti za ubistva novinara, oni koji se tiču Sokratisa Gioliasa i Giorgosa Karaivaza (Grčka), Aleha Bjabenjina (Belorusija), Milana Pantića (Srbija) i Jurija Ščekočihina (Rusija). Do kraja godine bilo je 30 dojava o nekažnjavanju za ubistvo u vezi sa 49 medijskih radnika aktivnih na platformi. Slučaj ukrajinskog novinara Vjačeslava Veremija proglašen je zatvorenim. 

U izveštaju, partneri, uključujući EFJ i IFJ, izražavaju svoju podršku Kampanji Saveta Evrope za bezbednost novinara „Novinari su važni“, pokrenutoj u oktobru 2023. godine, i pozivaju države članice da sprovedu reforme policijskog i pravosudnog sistema da u potpunosti budu u skladu sa Preporukom Komiteta ministara iz 2016. o zaštiti novinarstva i sigurnosti novinara i drugih medijskih aktera.

Pročitajte izveštaj ovde. (engl.)

* Izveštaj Platforme obuhvata 46 država članica Saveta Evrope, kao i Rusiju, nakon njenog izbacivanja iz Saveta Evrope 2022. godine, i Belorusiju.

Izvor: EFJ, preod: NUNS