EN
Metodologija
Od aprila do jula 2022. godine Slavko Ćuruvija fondacija (SĆF) je pratila izveštavanje pet portala – Alo.rs, Republika.rs (portal lista Srpski telegraf), Informer.rs, Kurir.rs i Objektiv.rs o kritičkim novinarima i medijima. Portali su odabrani prema poslednjem izveštaju Saveta za štampu koji pokazuje da su listovi Alo, Srpski telegraf, Informer, Kurir i Objektiv od 1. jula do 31. decembra 2021. godine najviše kršili Kodeks novinara Srbije.[1]
Pored toga što često ne poštuju etičke i profesionalne norme, ovi tabloidi sprovode kampanje protiv kritičkih novinara, diskredituju ih, vređaju, omalovažavaju, i tako, uz gotovo svakodnevne napade političara, stvaraju atmosferu u kojoj nije bezbedno baviti se novinarskim poslom na profesionalan način.
Za monitoring su korišćeni tagovi na sajtovima kao što su: novinar, novinarka, medij (u svim padežnim, rodnim i brojnim oblicima)…
Monitoring je pokazao da analizirani portali često ponavljaju identične uvrede kada izveštavaju o pojedinim medijima, pa je SĆF tokom monitoringa naknadno počela da posmatra i da li se pojavljuju novi tekstovi pod tagovima ili ključnim rečima, poput: tajkunski mediji, tajkunski ološi, Šolakovi mediji, Đilasovi mediji, Šolakova mašinerija, Šolakov mehanizam, tajkunska glasila, opozicioni mediji i slični.
Kako je dnevna produkcija ovih onlajn medija visoka, nemoguće je tvrditi da su za monitoring SĆF iskorišćeni svi tekstovi i prilozi koji pokazuju odnos analiziranih medija prema kritičkim novinarima i medijskim kućama – sasvim je moguće da je tekstova u kojima se pojedini novinari diskredituju bilo više.
Za monitoring nisu uzimani samo oni tekstovi u kojima su mediji ili novinari direktno vređani već i oni u kojima se označavaju kao mediji ili novinari konkretne političke stranke, političkog aktera ili biznismena, te oni u kojima se uređivačkoj politici kritičkih medija pripisuje mržnja prema Srbiji i „svemu što je srpsko”, mržnja prema predsedniku RS, širenje antivladine propagande itd.
Dakle, svi tekstovi u kojima se novinari ili mediji negativno targetiraju, spominju ili diskredituju smatrani su relevantnim za ovaj monitoring. Evidentirano je i koji novinari su najčešće kritikovani.
Tokom monitoringa bilo je pet tema koje su dva ili tri portala (Alo, Informer i/ili Objektiv) obrađivali na gotovo identičan način, ali bez pozivanja na druge izvore, već su isključivo prikazivani kao prilozi sopstvene redakcije. O tim temama na dva ili sva tri navedena portala objavljeno je 11 tekstova. U tim tekstovima navedeni mediji promenili su naslov/podnaslov ili tu i tamo poneku reč, ali je očigledno da potiču iz istog izvora.
Pored toga, još osam tema su dva ili tri navedena portala obrađivala na slične načine – u okviru njih objavljeno je 18 tekstova. Svi ovi tekstovi – ukupno 29 – u ovom monitoringu računati su kao autonomni, jer se ne pozivaju ni na jedan izvor.
Analizirani portali nisu u svim tekstovima navodili konkretna imena medija koje napadaju, ali su ubacivali fotografije naslovnih strana ili snimke ekrana portala. Pošto se sa fotografija jasno može zaključiti o kojim se medijima radi, ovi napadi pripisani su njima.
NAPOMENA: U ovom monitoringu reč „napad” podrazumeva svaki oblik pritiska, targetiranja, diskreditacije, omalovažavanja i negativnog govora o kritičkom mediju ili novinaru.
Više od 30 napada mesečno na kritičke medije i novinare
Monitoring Slavko Ćuruvija fondacije pokazao je da su tokom četiri meseca na portalima tabloida Alo, Srpski telegraf, Informer, Objektiv i Kurir objavljena najmanje 132 teksta u kojima se napadaju kritički mediji ili novinari.
S obzirom na to da se u nekim tekstovima često napada više njih, u 132 teksta uočeno je najmanje 197 negativnih pominjanja kritičkih medija ili novinara. Među medijima koji su napadani, najčešće su se pojavljivali portal, novine i televizija Nova (najmanje 66 puta), TV N1 (najmanje 47) i list Danas (najmanje 41 put).
U analiziranim tekstovima ove medije Junajted grupe kritikuju najčešće zbog uređivačke politike, ali i zbog izbora sagovornika, gostiju ili kolumnista, ponašanja njihovih novinara, pa čak i – tvitova tih novinara.
U najmanje devet tekstova analizirani mediji bavili su se generalno Junajted grupom, bez isticanja konkretnog medija, ali sa posebnim negativnim fokusom na vlasnika Dragana Šolaka. Svi ti tekstovi napisani su tako da o medijima Junajted grupe stvore potpuno negativnu sliku.
Retorikom kojom pokušavaju da vlasnika Junajted grupe dovedu u vezu sa liderom opozicione Stranke slobode i pravde Draganom Đilasom, analizirani mediji, koristeći istu retoriku kao predstavnici vlasti, stvaraju sliku u javnosti da su redakcije i novinari kritičkih medija povezani sa pojedinim političkim strankama i da rade u njihovom interesu.
Alo
Najžešći je tokom ova četiri meseca bio portal tabloida Alo, sa skoro 70 negativnih pominjanja medija ili novinara u 47 analiziranih tekstova.
Medije Junajted grupe nazivali su: tajkunski ološi, tajkunski plaćenici, tajkunski poslušnici, tajkunski lažovi, tajkunska medijska imperija, pa i – tajkunske podguzne muve.
Alo ih naziva i Đilasovim medijima, a njihove novinare – šolakovcima.
Za njih je Junajted grupa – medijska hobotnica ili Šolakova centrifuga.
Istom ili sličnom vređanju medija Junajted grupe skloni su i ostali analizirani portali.
Kritički mediji za Alo su „dostigli zlatne standarde Gebelsove propagandne mašinerije”, „rade samo na ispunjenju agendi svojih političkih gazda” i – nanose štetu Srbiji.
Kritički novinari su, prema istom portalu, „ogrezli u autošovinizmu”, spletkare, manipulišu, brutalno lažu, podmeću, obmanjuju i ne biraju sredstva kako bi naneli štetu Srbiji, ali i – Vučiću.
Osim toga, Alo tvrdi da su, sudeći prema medijima koji kritikuju vlast, „svi nevini dok se ne dokaže da su Srbi”, da Srbiji priželjkuju teška i tmurna vremena, pa čak i da – „sarađuju sa ustašama”.
Jedini cilj ovih medija je, kaže Alo, da udaraju tamo gde Vučića najviše boli, da Srbiji lome kičmu, surovo blate i vode hajku na Vučićevu porodicu.
Kritički novinari su „od mržnje oslepeli srbomrsci”, koji „nemaju ni stida ni srama”.
Ista matrica
Sve navedeno za Alo preslikava se i u ostalim analiziranim medijima.
I oni označavaju kritičke novinare kao: đilasovske hejtere, pokvarene đilasovske lažove, domaće licemere, Đilasove plaćenike, lešinare, drugosrbijance, srbomrsce i spin-majstore.
U evrovizijskom duhu, u maju su kritički mediji često nazivani i – lažovizijom.
Kritički novinari i mediji, prema ovim portalima, ne vole svoju državu i njenog predsednika, rade protiv nje, lažu, izvrću činjenice u svoju korist, licemerni su, menjaju stavove u skladu s tim šta im u kom trenutku odgovara.
Analizirani portali složni su i u tome da su kritički mediji daleko od objektivnih, da su licemerni, da imaju dvostruke aršine, da podržavaju „ustaše”, da su im „Srbi krivi za sve”, da su „sahranili profesionalizam”, kao i da im je „jedina preokupacija da pljunu na sve dobro što predsednik Vučić uradi za građane”.
Iako se analizirani mediji najčešće bave medijskim kućama generalno, u pojedinim tekstovima su targetirali konkretne novinare. Najčešće su to bili Jelena Obućina, Slobodan Georgiev, Željko Bodrožić, Marko Vidojković i Dragoljub Draža Petrović.
U nekoliko tekstova napadali su i Savet za štampu (SŠ) i Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS).
SŠ je nekoliko puta napadnut zbog nedonošenja odluke o kolumni Marka Vidojkovića, a Ištvan Kaić je, u jednom tekstu portala Republika, NUNS nazvao „medijskim kišobranom za zaštitu glasila Junajted grupe”.
Na portalu Republika istakli su i da je Nezavisno udruženje novinara Srbije „nezavisno samo od istine i objektivnog izveštavanja, a i te kako zavisno od opozicionih spinova, poluinformacija i dezinformacija i stranih donacija”.
Analitičari, kolumnisti i – Detektor laži
Analizirani mediji nisu samo prozivali novinare ili medije, već pokušavaju da ih diskredituju i tako što prozivaju njihove sagovornike ili goste.
U svojim tekstovima oni ponekad sami prozivaju novinare ili medije, a ponekad zovu analitičare/sagovornike. Povremeno su se pojavljivale i kolumne čije su teme bili kritički novinari ili mediji i njihov rad, po pravilu – u negativnom kontekstu.
Ponekad su prenosili izjave sagovornika drugih medija, u kojima je izražen negativan stav prema nekom kritičkom mediju ili novinaru.
Povremeno prozivanje kritičkih medija ili novinara uočeno je u kolumnama „Bez rukavica” na portalu Kurira, koje potpisuje N. N., te Dragana J. Vučićevića i Ištvana Kaića na portalu Informera.
Među analitičarima koji govore o kritičkim medijima često se pojavljuju izvršni direktor Centra za odgovorne medije Marko Matić i Mario Spasić, koga predstavljaju kao generalnog sekretara Saveta za monitoring, ljudska prava i borbu protiv korupcije „Transparentnost”. Sagovornik je često i sam Ištvan Kaić.
Kritičke medije komentarisali su i članice i članovi Srpske napredne stranke Sandra Božić, Suzana Vasiljević, Milenko Jovanov, Aleksandra Tomić…
Među analitičarima u analiziranim tekstovima bili su Predrag Sarapa, Milomir Marić, Nebojša Krstić, Ilija Životić, Stevica Deđanski… Svi njihovi stavovi prema kritičkim medijima bili su negativni.
U gotovo četvrtini tekstova koji su analizirani (23,5%) korišćeni su kao povod tvitovi sa naloga Detektor laži (@LaziDetektor). Na njemu se svakodnevno objavljuju isečci TV emisija ili delovi intervjua sa akterima i analitičarima društveno-političke scene u Srbiji.
U opisu ovog Tviter profila piše: „Proveravamo informacije koje se objave u medijima i na društvenim mrežama. Podsećamo na izgovoreno i obećano.”
Tekstove koji se pozivaju na tvitove sa ovog naloga objavljivali su svi analizirani portali, osim Kurira. Gotovo trećina (31,9%) analiziranih tekstova na portalu tabloida Alo kao povod za napade koristi tvitove sa ovog naloga.
Pojedini mediji pozivali su se i na tvitove funkcionera SNS-a Gorana Vesića i Vladimira Đukanovića. U ovaj monitoring nisu uključeni tekstovi o tome kako su politički funkcioneri napadali novinare i/ili medije. Uračunati su samo oni tekstovi u kojima, pored političara, napadi dolaze i od samog analiziranog medija ili njihovog sagovornika koji nije politički funkcioner.
Slavko Ćuruvija fondacija je o napadima političara vodila poseban monitoring.
Tabloidi očigledno koriste isti izvor
Tokom monitoringa, više puta se dešavalo da isti ili sličan tekst bude uočen na više analiziranih portala, ali da svaki kao izvor navodi – sebe. U njima se često ponavljaju isti naslovi ili delovi naslova, najveći delovi teksta su isti ili veoma slični. Razlikuje ih to što npr. Informer povremeno donosi neki zaključak – „Sve nam je jasno” – ili npr. Alo ubaci antrfile.
Postoje i fraze koje se preslikavaju – npr. za neke medije su napisali da „grčevito brane” Zoranu Mihajlović ili da „po svaku cenu žele da se dodvore ustašama”.
S obzirom na to da je oko 22 odsto svih analiziranih tekstova isto ili slično, osnovano je posumnjati da ovi mediji dobijaju gotove tekstove iz nekog izvora, a potom ih prilagođavaju svojoj uređivačkoj politici i tako ih objavljuju.
U ova četiri meseca, pored najčešće napadanih medija Junajted grupe, vređani su i diskreditovani i Cenzolovka, NIN, Nedeljnik, Vreme, Dojče vele, Glas Amerike… I ove medije su analizirani portali tretirali na isti način kao i N1, Novu i Danas.
Tokom monitoringa je uočeno da su u analiziranim medijima u samo dva navrata kritički novinari spomenuti u kontekstu koji nije uvredljiv.
Kada je Jelena Zorić izjavila da, prema njenim istraživanjima, „Andrej Vučić nema veze s Jovanjicom”, analizirani mediji izveštavali su o tome ne kritikujući ovu novinarku, ali predstavljajući brojne kritičke medije kao lažove čije je tvrdnje Zorić navedenom izjavom demantovala.
Kurir je u tekstu u kom Cenzolovku naziva licemernom iskoristio komentar Zorana Kesića upućen portalu Nova.rs da ga je „ponekad baš sramota” što su „(kao) ista firma”.
Istovremeno, portal Republika je Kesića opisao kao „Šolakovu pudlicu”.
Podsećamo da su, prema podacima Slavko Ćuruvija fondacije, izdavači Alo, Kurira, Informera i Republike (Srpski telegraf) dobili više od 95 miliona dinara iz budžeta na medijskim konkursima od 2017. do 2019. godine. Izdavač Objektiva, koji je s radom počeo 2021, te godine je na jednom konkursu dobio 150.000 dinara, navodi Raskrikavanje.
[1] Izvor: https://savetzastampu.rs/lat/wp-content/uploads/2022/02/Monitoring-jul-decembar-2021..pdf
