A
šteta. Jer taj tekst sadrži i izvinjenje, ali je objavljen pod naslovom
„Programska izjava UO RTS”, počinje pozivanjem na član 1. Ustava Srbije i potom
se navodi niz vrednosti koje suštinski iz njega slede, i to onih koje rado nazivamo
opštecivilizacijskim, kao što su vladavina prava, ljudska i manjinska prava i
slobode, ali i očuvanje kulturnog i nacionalnog identiteta srpskog naroda, kao
i svih nacionalnih manjina i etničkih grupa koje žive u Srbiji.
Mnogo
toga je devedesetih godina kršeno i ima logike prema ovome se odrediti.
Naravno, odmah su se javili oni koji nam kažu kako nije kršeno samo u Srbiji,
što je tačno, ali je tačno da je kršeno i u Srbiji a da nije kršeno samo na
programima RTS-a.
No,
UO nije intelektualni forum i nije na njemu da se bavi svim pitanjima i van
Srbije i u njoj. Ali njegovo jeste da se odredi prema kršenju koje se dešavalo
u okviru firme za koju danas snosi odgovornost. I tu se javlja opet postavljano
pitanje – a zašto ovakav tekst danas – ali to i nije pitanje koje treba
postavljati ovom UO koji je rekao šta je imao na samom početku mandata.
Izvinjenje
za programsku politiku devedesetih je, od strane većine, pročitano tek
delimično da bi se izveo onaj zaključak kako se, eto, mi jedini opet
izvinjavamo što je inače, sa manjim varijacijama, standardno mesto koje možete
naći i u delu hrvatskih medija, dakle hrvatskim generalima se sudi, a
izdajnički intelektualci se izvinjavaju. U našem slučaju, preskače se početak
izvinjenja, onaj namenjen drugomislećim građanima Srbije. Svojevremeno su od
Vardara pa do Triglava školski horovi pevali jednu pesmu sa stihovima „ko
drukčije kaže, kleveće i laže”. Stih je jasan, ne ostavlja i ne dozvoljava
nikakvu sumnju, zato je i ispevan i nepromišljen je onaj koji se čudi zašto će
devedestih brojni pitomci vojnih akademija činiti ono što su činili, makar u
ime drukčije proklamovanih vrednosti.
Duh
toga stiha, logika toga mišljenja, jeste ono prema čemu se moramo odrediti i,
ako nam je makar do nekih ustavnih vrednosti – kažem makar jer bi one, po
prirodi stvari, trebalo da sadrže tek one minimume ispod kojih se ne sme ići –
taj duh i tu logiku moramo pobediti.
Oni
koji danas kliču da je Ratko Mladić srpski heroj ne čine to zato što ne veruju
u srebreničku optužnicu i što je smatraju klevetom generala. Naprotiv.
Autor: Radoslav Petković
