EN
Osoba koja je predala terabajte podataka koji su kasnije, pod imenom „Panamski papiri“ (PP), iz temelja potresli finansijski svet poreskih rajeva, ostala je, srećom, anonimna. Ali ne i nema. Nakon što su 2016. godine prve priče ugledale svetlost dana, a samo par dana pre nego što je Dejvid Kameron, britanski premijer, čije je skriveno vlasništvo nad očevim biznisom takođe razotkriveno, trebalo da otvori antikorupcijski samit u Londonu, osoba koju ćemo ovde zvati N. N. objavila je Manifest.
Od tada je, međutim, prošlo nešto godina i N. N. se obratila Bastijanu i Frederiku Obermajeru, novinarima koji su prvi pristali da istraže PP, sa željom da dȃ intervju.
Naravno da je trebalo da se bavimo Panamskim papirima i pričama o svem tom skrivenom novcu otetom od državnih budžeta. Ovaj intervju, međutim, objavljen u Špiglu, za koji kolege Obermajer i Obermajer danas rade, važna je priča koju nismo videli od požara izazvanog sadržajem dokumenata. To je priča o osobi koja je rizikovala život, žrtvovala slobodu izbora u životu i bila u situaciji da gleda planetarni informativni zemljotres, a da (gotovo) niko ne zna da je ona odgovorna za sve to zajedno.
Došlo je, međutim, vreme da saznamo kome je sve osoba N. N. nudila Panamske papire i bila odbijena, šta je nemačka policija učinila kada joj je N. N. predala dokumentaciju, kako je osoba N. N. doživela dane kada su prve priče zapalile svet, od koga joj sve preti opasnost i još toga čime mediji nisu mogli da se bave a da ne ugroze bezbednost N. N.
Intervju je sproveden putem interneta, uz enkriptovanu konekciju, prisustvo nezavisnog svedoka i upotrebu softvera koji je izgovarao odgovore N. N. Nakon obrade teksta, osoba N. N. ga je autorizovala.
Ko je odbio PP?
Iako se često borila sa time da zbog anonimnosti nikada nije dobila zasluge za svoj rad, osoba N. N. kaže da slava „nikada nije bila deo jednačine“. U to vreme, jedina briga joj je bila da ostane živa dovoljno dugo da neko objavi priču.
„Donošenju odluke da obradim i predam medijima podatke koji su mi bili na raspolaganju prethodili su dani razmišljanja i osećaj je bio kao da gledam niz cev napunjenog pištolja, ali na kraju, to je moralo da se uradi”, kaže N. N.
Ovo ni na koji način ne može biti preterivanje. Pitanje bezbednosti N. N. prilično je kompleksno. PP su otkrili pranje novca više prekograničnih kriminalnih organizacija, od kojih su neke povezane sa vladama u svojim i drugim zemljama, kao i sa krupnim biznisom, da N. N. teško može i da zamisli da jednog dana otkrije svoj identitet.
Pa opet, čak i u odnosu na organizovane kriminalne grupe, mnogo opasnije su tajne službe autokrata, na prvom mestu Rusije. Na pitanje da li misli da Rusija traži način da joj se osveti, osoba N. N. kaže:
„To je rizik sa kojim živim, pošto je ruska vlada pokazala da želi moju smrt. Pre nego što je prisustvo (TV) Raša tudej srubljeno zbog napada Rusije na Ukrajinu, emitovala je dvodelnu dokumentarnu dramu o PP, u kojoj se pojavljuje i lik N. N., koji zadobija povredu glave izazvanu mučenjem tokom špice, nakon čega animirani brod zaplovi barom krvi tog lika, kao da je to Panamski kanal. Koliko god da je to bilo bizarno i neukusno, nije bilo ni suptilno.“
Uostalom, samo Mosak Fonseka (svojevremeno četvrta najveća ofšor pravna agencija na svetu, odgovorna za uspostavljanje više od 214.000 firmi) i njihove milijarde dolara za eventualnu pravnu akciju protiv N. N., kao i mogućnost pravne osvete stotina moćnih osoba i kompanija iz PP dovoljno su grozna perspektiva.
Pa opet, osoba N. N. je odlučila da preda materijal medijima. Treba reći da je svaki put kada je nudila materijal nekome, rizikovala život, slobodu i egzistenciju. Samo da bi, iznova i iznova, ne znamo koliko puta, bila – odbijena.
Škakljivo pitanje o medijima kojima je prvobitno nuđen materijal, dalo je neočekivan odgovor. Celom temom odbili su da se bave, pored ostalih koje osoba N. N. nije pominjala, Njujork tajms (koji se pridružio ICIJ-u, međunarodnom novinarskom konzorcijumu, u „drugom krugu” istraživanja) i Volstrit džornal. Vikiliks joj, sa svoje strane, nije ni odgovorio kada im se obratila.
Iz odgovora N. N. se čini da je na ovoj listi bilo još medija. Svi su oni, kao što je osoba N. N. ustvrdila još u Manifestu iz 2016, strašno podbacili u svojoj ulozi zaštite javnog interesa. Koje god da su razloge imali, od kojih su neki i sasvim razumljivi. Ovako velika priča mora da se prihvati, čak i ako je jasno da će medij platiti visoku cenu za to. Inače – šta je njihova svrha?
N.N. dalje navodi da su ubistva Dafne Karuane Galicije i Jana Kucijaka počinili ljudi sa vezama sa ofšor firmama.
„Njihova ubistva su me duboko pogodila i pozivam EU da obezbedi pravdu za Dafne i Jana i njihove porodice. I da nam omogući vladavinu prava na Malti, jednoj od ranijih oblasti rada Mosak Fonseke.”
Reakcija nemačke države
Nemačka policija je 2017. godine, kada je većina priča u medijima već bila objavljena, primila ogromnu količinu dokumenata o Mosak Fonseki, takođe iz anonimnog izvora.
„Da, to sam ja”, kaže N. N.
Smatrala je da je bilo potrebno da se podignu optužnice za zločine opisane u PP. Kasnije je usledio dramatičan upad policije u Dojče banku, optuženu za učestvovanje u pranju novca, kao i još nekoliko otvorenih istraga koje su dovele do niza optužnica, suđenja i presuda. Pa opet…
„Nemačka vlada me je uveravala da će obezbediti mene i moju porodicu i, posle izvesnog vremena, uspeli smo da napravimo dogovor koji se čino poštenim”, kaže N. N. „Nažalost, vlada je ubrzo prekršila dogovor i tako, po mom mišljenju, dovela moju bezbednost u opasnost. Nažalost, ne preporučujem drugima da veruju u uveravanja nemačke države.”
Mediji su izvestili i da je osoba N. N. nagrađena sa pet miliona evra, pa su novinari pitali zašto je onda nezadovoljna nemačkom policijom.
„Postojala su tri glavna problema. Prvo, čim je nemačka savezna policija dobila podatke, suštinski mi više nije pružena nikakva zaštita. Osećanje je bilo da to nije bilo mudro, s obzirom na to da pretnje po moju bezbednost nisu uopšte bile manje, nego su, ako ništa drugo, postale veće. Nedugo zatim je FSB (ruska tajna služba) usred bela dana počinio ubistvo u Berlinu. To se moglo dogoditi i meni. Drugo, nemačka vlada nije zapravo poštovala finansijski sporazum koji smo postigli. To je izazvalo dodatne probleme koji su me ugrozili. Treće, nemačka savezna policija je više puta odbila priliku da analizira više podataka o ofšor svetu, izvan onoga što je u PP, što je šokantno, iskreno.“
Osoba N. N. kaže da hoće da bude poštena prema policiji i da su joj ponudili izvestan, nizak nivo zaštite, sa kojom se iz više razloga nije osećala bezbedno, kao ni ukupnim pristupom prema N. N. i čitavom slučaju, posebno kako je vreme prolazilo.
Smatra da bi nemačka vlada mnogo drugačije postupala da je zaista razumela značaj PP, kao i američka, koja danas zaplenjuje jahte ruskih oligarha, što ima samo simboličan značaj, umesto da pretresa ofšor korporacije povezane sa njima, koje rade na njenom tlu, ali da se to nije dogodilo.
„Putin je veća pretnja za SAD nego što je to ikada bio, i ofšor kompanije su njegovi najbolji prijatelji. One finansiraju rusku vojsku koja ubija nevine civile u Ukrajini, u kojoj Putinovi projektili ciljaju šoping-centre. Ofšor kompanije skrivaju i kineske konglomerate, koji ubijaju maloletne rudare u rudnicima kobalta u Kongu. Ofšor kompanije omogućavaju horor uklanjajući odgovornost iz društva. Ali bez odgovornosti, društvo ne može da funkcioniše.”
Na pitanje da li je zadovoljna ishodom objavljivanja priča o Panamskim papirima, osoba N. N. kaže:
„Ishod PP je kod mene izazvao zapanjenost. To što je ICIJ (Međunarodni konzorcijum istraživačkih novinara) postigao je nezabeleženo i osećam veliko zadovoljstvo, čak ponos što su sprovedene važne reforme kao rezultat. Činjenica da je kasnije došlo do novih projekata novinarske saradnje sličnih razmera, takođe je pravi trijumf. Nažalost, to još uvek nije dovoljno.”
Osoba N. N. kaže da se nikada i nije nosila mišlju da će objavljivanje podataka jedne advokatske firme konačno rešiti globalni problem korupcije, o ljudskoj prirodi da se i ne govori.
„Političari moraju da deluju. Potrebni su nam javno dostupni registri kompanija u svakoj zemlji, od Britanskih Devičanskih Ostrva, preko Anguile, do Sejšela, Labuana i Delavera. Sada. I ako čujete otpor tome”, kaže N. N., „to je zvuk političara koji mora da bude otpušten.”
Na kraju su novinari pitali osobu N. N. da li bi, da može da vrati vreme, ponovo dunula u pištaljku.
„Bez razmišljanja.”
