ENVisoki zvaničnici CIA u periodu Trampove administracije razmatrali su i otmicu, pa čak i ubistvo osnivača Vikiliksa, Džulijana Asanža, navodi se u tekstu, prenosi londonski dnevnik „Gardijan“.
Rasprave o kidnapovanju ili ubistvu Asanža vođene su 2017. godine, kada je odbegli australijski aktivista ulazio u petu godinu boravka u ambasadi Ekvadora u Londonu.
Tadašnji direktor CIA, Majk Pompeo i njegovi najbliži saradnici bili su ogorčeni i besni zbog objavljivanja Vikilkiks Trezor 7, tj. instrumentariuma za hakovanje CIA, jer je agencija to smatrala najvećim odavanjem podataka u svojoj istoriji.
Pompeo i rukovodstvo CIA „bili su potpuno odvojeni od stvarnosti jer im je bilo toliko neprijatno zbog Trezora 7“, preneo je „Jahu Njuz“ reči jednog bivšeg Trumpovog zvaničnika za nacionalnu bezbednost.
„Videli su krv i činilo se da nema granica“, izjavio je neimenovani dobro upućeni izvor „Jahu Njuza“, a neki visoki zvaničnici CIA i Trampove administracije otišli su čak toliko daleko da su zahtevali detaljne planove, skice i opcije za ubistvo Džulijana Asanža.
CIA je odbila da komentariše ove navode.
Otmica ili ubistvo civila koji je optužen za objavljivanje tajnih, klasifikovanih dokumenata koji nemaju veze sa terorizmom, izazvalo bi globalno negodovanje.
Pompeo je 2017. godine nazivao Vikiliks „nedržavnom neprijateljskom obaveštajnom službom“, a u izveštaju Jahua se kaže da je takvo označavanje podrazumeva davanje zelenog svetla za agresivniji pristup operativacima CIA.
Beri Polak, američki advokat Džulijana Asanža, nije odgovorio na zahtev za komentar, ali je za „Jahu Njuz“ izjavio da, „kao američki državljanin“, smatra da je apsolutno nečuveno to što je vlada SAD razmatrala da otme ili ubije nekoga bez ikakvog sudskog procesa samo zato što je objavljivao istinite informacije.
„Nadam se i očekujem da će britanski sudovi razmotriti ove informacije i dodatno ojačati svoju stav da ne izruči Džulijana Asanža SAD“, dodao je Polak.
