[box align=’box-center’ id=’9208′]
Srbija je u vrhu Evrope po broju sati provedenih uz male ekrane, a RTS je već deset godina najgledanija televizija u Srbiji i jedina koja zastupa svih 13 žanrova – čulo se na Javnoj raspravi o programskom sadržaju Javnog servisa Srbije, održanoj u Gradskoj kući u Subotici.
„RTS svojim program gradi branu protiv šunda i kiča. Javni medijski servis zbog toga predstavlja medijsku normu jer kakav je danas njegov programski sadržaj takva će nam sutra biti Srbija“, kaže Dragoljub Kojčić, predsednik Programskog odbora RTS-a.
RTS proizvodi oko 10.000 sati novog programa godišnje, a sa jesenjom šemom emitovaće 20 sati novog programa nedeljno. Takav obim i kvalitet produkcije zahtevaju finansiranje između 90 i 100 miliona evra godišnje, te je neophodno da bude obezbeđena naplativost takse.
„Ako bi mesečna taksa bila 500 dinara, to bi značilo da građani za praćenje programa RTS-a treba da plate 6.000 dinara godišnje. Ukoliko, međutim, ne plate mesečnu taksu pa mi budemo morali da to svoje zakonsko pravo tražimo posredstvom sudskih izvršitelja, to bi nas koštalo 10.000 dinara mesečno! Jasno je da to nije pravo rešenje pa RTS od Vlade Srbije jedino očekuje da uspostavi mehanizme koji će obezbediti naplativost takse i uslove za normalno funkcionisanje RTS-a“, izjavio je Dragan Bujošević, generalni direktor RTS-a.
RTS je, uz podršku Misije OEBS-a u Srbiji, organizovao javne rasprave u Beogradu, Nišu i Subotici kako bi, u neposrednom kontaktu, čuo glas građana jer javni medijski servisi kreiraju program u skladu sa potrebama gledalaca i njima odgovoraju za ono što im emituju posredstvom malih ekrana.
RTS nezavisan medij, te da je njegov cilj da ta medijska kuća ima jake i samostalne urednike.
„Ako mislite na to da mene neko zove telefonom, niko me ne zove. Ja hoću da imam jake urednike rubrika. RTS je nezavisan medij“, poručio je Bujošević na Javnoj raspravi o programima RTS, koja je organizovana u saradnji sa misijom OEBS u Srbiji.
Na pitanje da li smatra da je u programima javnog servisa Srbije dovoljno zastupljeno istraživačko novinarstvo, Bujošević je kazao da smatra da je svako novinarstvo istraživačko.
„Uopšte ne volim pojam istraživačkog novinarstva, ono je istraživačko ili nije novinarstvo. Rad Vlade Srbije je svakog dana suštinski zastupljen na programima RTS i kroz vesti i kroz debatne emisije. Pravo pitanje je da li smo objektivni ili ne“, rekao je Bujošević.
Dodao je da će se opozicija uvek žaliti na to da nije dovoljno zastupljena u programima.
On je rekao da RTS-u fale emisije u kojima su zastupljene teme vezane za nacionalne manjine, jer „nisu do kraja sigurni kakav taj program treba da bude“.
RTS, za sada, ima samo jednu emisiju koja se bavi ovom tematikom pod nazivom „Građanin“.
Na skupu je raspravljano i o tome da li RTS dovoljno prostora posvećuje emisijama koje su usmerene na teme ratova devedesetih godina prošlog veka na prostoru bivše Jugoslavije, na šta je Bujošević prokomentarisao da je „takvih emisija uvek bilo koliko hoćete“.
„Toga je bilo koliko god hoćete na RTS, i sada i dok su drugi demonstrirali protiv RTS-a, a mi smo još pre nekoliko godina puštali filmove o Srebrenici i nedavno o Oluji“, rekao je on.
Dodao je da u narednom periodu RTS nema nameru da u velikoj meri menja programsku šemu, te da Vlada Srbije treba da obezbedi naplativost TV pretplate, koja bi trebala da iznosi 500 dinara mesečno, odnosno oko 6.000 dinara godišnje.
Na Javnoj raspravi o programima RTS je zaključeno da Prvi program RTS ima najveću gledanost „iako to nije njegova zakonska obaveza“
