Taj novi vrednosni sistem u domenu javnog opštenja u poslednje vreme ipak dobija svoje konture. Pod prividom slobode izražavanja, razne „medijske zvezde“ postaju promoteri jednog nasilničkog stila govora i ponašanja, a njihovo glavno oružje su ničim kontrolisani laž i kleveta, slobodno etiketiranje i, najzad, lično vređanje kao najefikasniji oblik zabave za masu. Važno je izreći nešto prljavo na račun nekoga, da li to ima veze sa istinom nema nikakvog značaja.
To sve ne bi imalo toliku težinu kada bi se zadržavalo u sferi novinarstva ili jeftine zabave, poznate kao „talk shaw“. Ali ovaj stil opštenja neminovno se prenosi na društvo u celini. Tu skoro smo imali prilike da posmatramo nastup jedne fašističke grupe u Novom Sadu koja neodoljivo, svojim rečnikom i shvatanjem komunikacije, podseća na svoje uzore sa televizije, naročito one sa BK i Pinka.
Jer ako imam osamnaest godina i vidim da stariji, „važniji“ mogu da javno povrede bilo koga, onda se postavlja pitanje zašto to ne bih mogao da učinim i ja!
Da, tu se svakako radi o fašistoidnoj atmosferi koja se, kao što je poznato iz istorije, iz jeftine zabave u jednom trenutku pretvara u skupu životnu dramu. To je stanje u kome naizgled bezopasna ikonografija kiča lako prelazi u malignu fazu iz koje kasnije nema izbavljenja. Neće trebati mnogo vremena da prođe pa da razni voditelji i zabavljači postanu političke vođe koje drže u svojim rukama sve poluge vlasti. Njihova glavna zasluga neće biti humanistička vizija nego nešto sasvim suprotno, svet mržnje u kome su oni već sasvim dobro obučeni da caruju.
Intelektualci su poznati kao mekušci koji se teško odlučuju na akciju, pogotovu na nešto konkretno, što im može uprljati ruke. Bojim se da su došla vremena kada će ljudi od digniteta morati da prihvate izazov i suprotstave se lavini nasilnog, primitivnog talasa. Ne vidim drugog načina da se spasu osnovne civilizacijske vrednosti. Gajim nadu da će taj otpor naići na prihvatanje ljudi u Srbiji jer verujem da velika većina mog naroda želi da živi dostojanstveno.
Goran Marković
Reč beogradskog reditelja na konferenciji „Nasilje kao opasnost za ljudska prava i ljudske vrednosti“