ENPovodom teksta u pretposlednjem broju nedeljnika NIN pod naslovom SVE BIH IH POHAPSIO, objavljenog u formi razgovora sa mnom, želim da Vas, redakciju Vašeg lista ali i celokupnu javnost upoznam sa svim činjenicama koje mogu doprineti utvrđivanju potpune istine. Ne zbog toga što verujem da ću na taj način umanjiti sopstvenu odgovornost, već zbog toga što želim da je javno preuzmem.
Samo manji deo pomenutog neautorizovanog teksta u kojem sam govorio o vezama i zajedničkim interesima današnje vlasti i ostataka zemunskog klana u nastavljanju kampanje kompromitovanja Čedomira Jovanovića, pokojnog Zorana Đinđića i njegove Vlade, smatram svojim intervjuom. Većinu teksta, uključujući i sam naslov doživljavam kao podlost novinara, urednika i uredništva NIN-a i kršenje ne samo profesionalne već i ljudske etike s jasnom namerom da iz režiranog sukoba sa vašom redakcijom ja izađem onakav kakvi su zapravo svi moji prethodnici i naslednici, istinski kreatori dela naše medijske scene – nevaspitan, grub i bezobziran. A Vaš list uvređen i ponižen. To naravno ne čini lakšim teret moje nesmotrenosti. Ali ga jasno utvrđuje.
Komentarišući nakon, za mene okončanog razgovora postavljeno potpitanje o slučaju prisluškivanja novinara dnevnog lista Danas, Vuka Cvijića, NIN-u sam jasno odgovorio da zbog krivične prijave koju je BIA podnela protiv mene i Dušana Mihajlovića i stava nadležnih organa kojim je predmet proglašen državnom ili službenom tajnom, ne mogu javno da govorim o tome. Na osnovu ovoga, i novinar pripravnik, a kamoli urednik sa višedecenijskim novinarskim stažom, shvatio bi da je priča koja sledi ne samo nezvanična i neformalna, već da se ni u celini ni u delovima ne može javno objavljivati, niti koristiti u bilo koje javne svrhe. Svako ko želi da bude korektan. Ne prema meni već prema svojoj profesiji. Za redakciju Danasa i njegove čitaoce uopšte ne treba da bude važna opravdanost odnosno neopravdanost mog uverenja da se sa predstavnicima novine čiji urednici učestvuju u kolektivnom uklanjaju i prikrivanju nestručnosti i nesposobnosti direktora BIA Radeta Bulatovića, može očekivati da oni prema meni budu drugačiji nego on.
Bili kako bilo, tokom tog „neformalnog i nezvaničnog“ razgovora govorio sam da se preko leđa novinara Danasa prelamaju mnogo širi i ozbiljniji problemi od onih na koje se navodno ukazuje. Bio sam vrlo jasan kada sam opisao sukob dve političke ideje i dva politička bloka u Srbiji. Na isti način na koji sam to uradio u stotinama novinskih, radijskih ili televizijskih razgovora. Ovo je bio prvi put da me novinari nisu razumeli. Naravno, epilog je pokazao da do toga nije došlo ne zato što sam ja bio nejasan već zbog toga što je NIN jasno želeo incident.
Ali, od kada je medija i onih koji za medije govore, postoje i postojaće sporadične nesuglasice i polemike oko toga da li je nešto preneto onako kako je rečeno, da li je promenjen smisao, da li je nešto istrgnuto iz konteksta, da li je sve trebalo napisati baš tako ili nekako drugačije. Danas tome ne mogu da dodam ni ništa novo ni ništa pametno. Ponajmanje nešto originalno. To što sam dosad sa novinarima i medijima imao sjajne odnose ne može umanjiti značaj problema u kojem sam se našao protiv svoje volje. Tu ne mislim na svoj problem sa onima koji su kroz pozicije na vlasti groteskna personifikacija naše nesrećne stvarnosti i preteće budućnosti. Mislim na povređena ljudska prava i pogaženu slobodu, ponižene građane. Na Vas i Vašu redakciju. Na Vašeg novinara Cvijića. Jer koliko god to bilo daleko od mojih namera i onoga što sam u svom životu učinio, ne želim da se povlačim pred saznanjem da sam svojim postupkom makar i na trenutak povredio nečije ljudsko pravo, pogazio nečiju slobodu i ponizio nekoga. Zbog toga želim da se iskreno izvinim i Vama i Vašem novinaru, i svima koje je ovaj tekst, čije autorstvo u celosti ne priznajem ugrozio, razočarao ili oštetio.
I ovo naravno ne može i ne sme biti kraj. Ni za Vaš list, ni za Vašeg novinara, ni za mene, pogotovo ne za one koji u našim međusobnim nesuglasicama i nesporazumima traže šansu za sebe. I Vi i ja građanima Srbije dugujemo pristojan i normalan život. Svako na svoj način. Nikada neću dozvoliti da taj cilj bude u drugom planu, iza nepotrebnih sukoba i obračuna izazvanih manipulacijama onih koji se plaše istine. Govorio sam i govoriću slobodno. Siguran sam da ću u takvom svom nastojanju uvek moći da se oslonim na Vaš profesionalizam. A očevi i čuvari nacije će i pratiti i prisluškivati i podmetati sve dok to efikasno čuva njihovu vlast. Javnost je zato najbolji odgovor. A on će u mom slučaju sutra biti kvalitetniji za ovo ružno iskustvo.
Goran Petrović
