ENЗакон о полицији је усвојен а медији ће, по свему судећи, остати далеко од правовременог и прецизног информисања о догађајима из надлежности МУП-а Србије. Наиме, усвојени амандман, који се односи на информисање, забрањује полицији да саопштава „одређене податке” из истраге без прецизирања о каквим информацијама је реч, тако да се таква формулација може широко тумачити. „Транспарентност Србија” дала је предлоге амандмана на Предлог закона о полицији. Један од њих односио се и на информисање о раду полиције. Немања Ненадић из ове невладине организације рекао је за „Политику” да се тај амандман односио на то да Закон о полицији не буде у супротности са Законом о слободном приступу информацијама од јавног значаја.
„Предложили смо да се, као правило, пропише дужност полиције да објективно и правовремено обавештава јавност о својим активностима, као и да то чини у складу са законом. То, такође, подразумева и нужне изузетке у случају постојања на закону заснованих разлога”, објаснио је Ненадић.
МУП Србије је контакте са медијима годинама градио преко информативне службе, али је до благовремених и прецизних информација одувек било тешко доћи. У периоду између 1998. и 2004. године пуковник Владан Чолић обављао је дужност портпарола и за сада је остао једини полицијски званичник на тој функцији. Након његовог пензионисања нови портпарол није именован.
Неформално, ову дужност обавља Драгана Кајганић, која је била дугогодишњи шеф информативне службе у београдској полицији. На локалном нивоу квалитет односа полиције и медија зависи од личности задужене за контакт са новинарима. Редакције су задовољне сарадњом са Стеваном Крстићем из СУП-а у Новом Саду, док се у већини других градова ништа није променило у односу на период деведесетих година када се од полиције могла чути само фраза: „Истрага је у току”.
Новинар „Времена” Милош Васић, иза кога је вишегодишње искуство покривања сектора безбедности, каже да је до марта прошле године однос његове редакције са полицијом био „пристојан”.
„После тога је дошло до трвења јер се нисмо уклапали у одређене догме. Онда се догодила реформа полиције и укидање информативне службе у СУП-у у Београду. Све што смо покушали да сазнамо преко кабинета министра унутрашњих послова није наишло на одзив, па смо се вратили на начин добијања информација из Милошевићевог времена. Мислим да је полиција наставила да мистификује свој рад”, рекао је Васић.
Одељење за спровођење закона мисије ОЕБС-а у СЦГ је, између осталог, у истраживању „Реформа полиције у Србији” изнело мишљење и практичне препоруке које се односе на рад информативне службе МУП-а Србије. Како је наведено у овом документу, не постоји политика МУП-а за односе са медијима у целини, не зна се ко је задужен да обавештава медије о збивањима на локалном нивоу.
„Потенцијално ангажовање медија у сузбијању криминала и криминалистичким истрагама углавном није схваћено на прави начин у Бироу за односе са јавношћу и медијима”, наведено је у истраживању.
Стручњаци мисије ОЕБС-а у СЦГ дали су и јасне препоруке за уређење области односа полиције и медија. Потребно је, како се наводи, преиспитати улогу Бироа за односе са јавношћу и медијима у оквиру МУП-а и утврдити јасну политику контакта са јавним гласилима и смернице за рад са њима са којима би требало да буде упознато целокупно особље овог министарства.
Једна од препорука је да би на нивоу секретаријата требало поставити портпароле, док би и на нивоу ОУП-а требало одредити особе за везу са медијима. Насупрот томе, и СУП у Београду, на чијем подручју се бележи половина од укупног броја кривичних дела у Србији, остао је без особе задужене за контакт са новинарима, па су редакције и због саобраћајне несреће која се догоди у престоници приморане да зову седиште МУП-а Србије.
Данијела Вукосављевић
