Na
osnovu odluke Upravnog odbora od 28. februara 2011. godine, generalni direktor
RTS-a Aleksandar Tijanić potpisao je dokument o izmeni i dopuni Akta o
unutrašnjoj organizaciji, po kome se iz člana 10 stav 3 brišu reči Muzička
redakcija. Istim aktom Muzička redakcija Televizije Beograd pripojena je
Muzičkoj produkciji. Zašto je učinjena ova, na prvi pogled, samo organizaciona
promena?
Smatramo
da je ovom odlukom dugogodišnje delovanje Muzičke redakcije Televizije poslato
u istoriju. Ovom redakcijom su upravljali, kroz više generacija, istaknuti
muzički stručnjaci koji su dali vidan doprinos našoj muzičkoj kulturi.
Muzička
produkcija, sa svoje strane, okuplja „proizvođače” muzike (nju čini sedam
ansambala – Simfonijski orkestar, Mešoviti i dečji hor, hor Kolibri, Džez
orkestar i dva Narodna). I Muzička produkcija je svojevrsna kulturna
institucija. Bila!
Spajanje
i utapanje jedne u drugu upozorava da se radi ili o neznanju ili o lošoj
nameri. Jer, posao Muzičke produkcije je da proizvodi muziku, a posao redakcije
da proizvodi emisije o muzici. Muzička produkcija je u funkciji programskih
potreba, Muzička redakcija u funkciji muzičkih sadržaja. Muzička redakcija
premeštena je u sektor bitno različite fizionomije i funkcije i otcepljena od
prirodnog okruženja, ostalih redakcija TV. Takođe, ona je i diskriminisana jer
se to isto, srećom, nije dogodilo i sa muzičkim redakcijama Radija.
Mislimo
da se ovim novim „paket aranžmanom” zamazuju oči. Zašto? Ono što se može videti
golim profesionalnim okom, a što vidi i kulturna javnost jeste da se sa
Muzičkom produkcijom u poslednje vreme nešto dešava. Broj koncerata Hora i
Simfonijskog orkestra se za poslednje tri godine smanjio do mere koja zabrinjava,
nema objavljene i planirane koncertne sezone, snimci svih ansambala ne stižu u
Fonoteku, nerad se obrazlaže nemanjem „repromaterijala”. Umesto da se podiže
kvalitet i program kreira pažljivo i na više godina unapred, ansambli rade bez
ikakve vidljive politike. Posledično, ovo otvara pitanje: kome je ovakva
Muzička produkcija potrebna?
Razlog
da o ovom pitanju govori UKS je taj što je na programima RTS-a sve manje mesta
za kulturu, posebno muzičku, i posebno savremenu, srpsku („Ma ko će to da
sluša!”). Pored koncerata, uloga Muzičke produkcije je da proizvodi snimke
kojima se obnavlja fundus Fonoteke RTS-a, koja je, podsećamo, nacionalni
muzički arhiv Srbije!
Smatramo
da je Upravni odbor Televizije, priključujući Muzičku redakciju Muzičkoj
produkciji, doneo odluku dalekosežno lošu po kvalitet programa Nacionalnog
javnog servisa. Zato zahtevamo da se odluka preispita, da se Muzička redakcija
vrati tamo gde joj je i mesto, među ostale programe.
Nadamo
se da programska i upravna tela RTS-a neće prenebregnuti glas upozorenja i
protesta UKS-a čiji su članovi i članovi Srpske akademije nauka i umetnosti,
profesori Fakulteta muzičke umetnosti, naučni saradnici Muzikološkog instituta
SANU, nosioci Vukove nagrade, priznanja Grada Beograda, nacionalnog priznanja
Ministarstva kulture za vrhunski doprinos kulturi.
Za
Upravni odbor
Udruženja
kompozitora i muzičkih pisaca Srbije, Ivana Trišić, predsednica
