ENBiranim rečima od kolege Vučinića oprostila se generalni sekretar Nezavisnog udruženja novinara Srbije Svetlana Preradović, koja je rekla da je Perica Vučinić „kao urednik bio jedinstven po prirodnom autoritetu koji nije morao da dokazuje povišenim tonom ili suvišnim rečima“.
– Bio je izuzetan novinar kome nijedan zadatak nije mogao da se odbije, baš zbog toga što je sve što je tražio od svojih saradnika znao sam da izvede – rekla je Preradović.
Ona je pročitala nekrolog koji je svom prijatelju i kolegi napisao Slaviša Lekić, dugogodišnji saradnik Perice Vučinića. Lekić podseća da je „svoj prvi tekst Perica objavio u Borbi novembra 1990“, da se šalio „da je, kao anarhopoljoprivrednik, kako je sebe određivao, lakše baratao motikom u ranoj mladosti, nego šlajfnom u najranijoj starosti“.
– Stavljaju li se u nekrolog tiraži? Od početnih 750 primeraka prvog broja Reportera, do 15.000 zajedničkog izdanja Reportera za Bosnu i Srbiju. Ulaze li u nekrolog anegdote o distribuciji: od čamca, preko Drine, do magaraca preko srpskocrnogorskih planina. Jesu li saslušanja i privođenja prikladna za nekrolog? Ili „hapšenje“‘ novina i kombija? Trpi li nekrolog njegovo priznanje da se nakajati neće što nikad nije uspeo do da kraja balansira između dva svoja jedina blaga, bogme i krajnosti: sina, kćerke i supruge u Beogradu, i redakcije u Banjaluci? Sme li se, u oproštaju od kolege i prijatelja, pomenuti da dugo nije smeo da poseti porodicu, da je u „oslobađanju“ Beograda učestvovao preko CNN-a, da je žudeo da tri dana, posle odlaska Miloševića, proživi „u tišini i plakanju“: nije imao vremena da izbaci sav svoj gnev, napisao je Slaviša Lekić u oproštaju od Perice Vučinića.
Sahrani na Novom groblju u Beogradu prisustvovali su koleginice i kolege Perice Vučinića iz više beogradskih redakcija, Predrag Marković, predsednik Skupštine Srbije, brojni narodni poslanici i ugledne ličnosti iz javnog života.
Na komemorativnoj svečanosti u Nezavisnom udruženju novinara Srbije Dragoljub Žarković, urednik Vremena rekao je da Vučinić pripada plejadi vrsnih reportera koje je okupio ovaj nedeljnik.
– Njegov talenat da opiše ono što se događalo na prostorima bivše Jugoslavije, sa ratišta, sa izgorelih ljudskih domova bio je neverovatan. Njegove reči bile su odmerene i tačne, nikad suvišne. Imao je „manu“ koja reportere često košta glave; ono o čemu je pisao duboko je u sebi preživljavao i to je sa sobom nosio. Gubitkom Perice Vučinića izgubili smo vrsnog reportera, dobrog čoveka i odličnog urednika – rekao je Žarković.
U ime Reportera od Vučinića se oprostio Vladimir Lazarević.
– Perica Vučinić zauzima jedno od počasnih mesta u galeriji novinara koji su svoj život posvetili ovoj mukotrpnoj profesiji. Tokom devedesetih godina prošlog i početkom ovog veka bio je jedan od stožera nezavisnog novinarstva. Čovek koji je u ovoj profesiji video mogućnost da se menja društvo, ma koliko to izgledalo i izgleda izuzetno opasno. Vodio je svoj Reporter kroz tamu represije, u vreme kada mu je bilo zabranjeno da u svojoj zemlji živi, a kamoli da izdaje novine u kojima će se suprotstaviti režimu, ljudskoj gluposti, porocima vlasti i zločinima u ime naroda – rekao je Lazarević.
B. T.
