Ubistvo Slavka Ćuruvije je državno političko ubistvo, kaže sudija Vrhovnog suda u penziji Radmila Dragičević Dičić. Policijski pukovnik u penziji Dragan Kecman: U slučaju ubistva Ćuruvije pronađen svaki dokaz, osim škorpiona iz kog je ubijen. Novinar Vuk Cvijić: Vučić je samo iskoristio nameru dobrih ljudi da reše ubistvo Ćuruvije. Tužiteljka Bojana Savović: Tužioci danas odustali od borbe da se pobedi mafija.
„Moj tata je, nažalost, bio sam u svojoj borbi. Posle njegove smrti sam neko vreme i ja bila sama, ali ako se išta dobro desilo u ovih mnogo godina, to je što sam srela puno dobrih ljudi koji su stali uz mene”, rekla je Jelena Ćuruvija na otvaranju tribine „Ubistvo Slavka Ćuruvije, državni zločin bez odgovornosti i sudski utvrđena konfuzija“ u Centru za kulturnu dekontaminaciju u Beogradu.
Ona je istakla da ove godine puni 50 godina, a da je imala 23 kad je njen otac ubijen.
„Na raznim poljima u mom životu mogu da izmerim svoj uspeh. Ali kad je ova stvar u pitanju, koja je naravno jedna od najvažnijih u mom životu, vrlo često imam osećaj da nisam mrdnula bukvalno ni korak u potrazi za pravdom i istinom”, dodala je ona i objasnila da je ova pravna borba zapravo maraton.
„Mi smo spremni na taj maraton. Ja ga prva živim toliko godina i to će očigledno trajati još neko vreme. Ali ono što možemo da uradimo jeste da stojimo čvrsto na svom putu, da se okrenemo iza i da vidimo da sve više ljudi stoji i iza nas i pored nas. I to je najveća vrednost ovog puta, ako postoji ijedna vrednost”, zaključila je svoje obraćanje Jelena Ćuruvija.
Na tribini su učestvovali sudija Vrhovnog suda u penziji Radmila Dragičević Dičić, tužiteljka Posebnog odeljenja za suzbijanje korupcije u Beogradu Bojana Savović, policijski pukovnik u penziji Dragan Kecman, pravni savetnik Beogradskog centra za ljudska prava Vladica Ilić i novinar lista Radar Vuk Cvijić, dok je razgovor vodila Sofija Mandić iz CEPRIS-a.
Sagovornici ove tribine u organizaciji Slavko Ćuruvija fondacije su se zajednički osvrnuli na oslobađajuću presudu okrivljenima kojom je ovaj postupak zauvek zapečaćen, uprkos oceni Vrhovnog suda da je ta presuda doneta uz povrede zakona. Upoređujući današnje vreme i vreme s kraja devedesetih i početkom dvehiljaditih koje su obeležila velika državna ubistva, pa i Ćuruvijino, sagovornici se uglavnom slažu da je policiji, tužiocima i sudijama danas na određeni način teže raditi – imaju manje entuzijazma ili manje integriteta, a opstrukcije su velike.
Državno političko ubistvo i prolongiran postupak
Sudija Vrhovnog suda u penziji Radmila Dragičević Dičić rekla je da je ubistvo Slavka Ćuruvije bilo „prvo od četiri državna politička ubistva“, nakon koga su usledili pokušaj ubistva Vuka Draškovića u Budvi, ubistvo Ivana Stambolića 2000. godine, i ubistvo premijera Zorana Đinđića 2003. godine.
I dok su suđenja za ubistva Stambolića i Đinđića trajala relativno kratko za sadašnje uslove – suđenje za ubistvo premijera, na primer, trajalo je oko tri i po godine uz sve opstrukcije – u međuvremenu su se, prema njenom mišljenju, stvari promenile.
„Imamo urušavanje institucija, pravosuđa, policije. To smo sve imali i tada. Imali smo učešće struktura bezbednosti, i policije i državne bezbednosti u vršenju krivičnih dela. Ali ubistvo premijera je bio tako drastičan događaj da je došlo do mobilizacije društva i nas sudija i tužilaca, koji smo se dobrovoljno tada prijavili da odemo u Specijalni sud.”
U presudi za ubistvo Ivana Stambolića, kaže ona, kao nalogodavac navodi se Slobodan Milošević. Sudija naglašava da je to zato što je tužilaštvo imalo snage da ga imenuje. U slučaju Ćuruvije, sud nije utvrdio ko su nalogodavci.
„Morate da imate dobru optužnicu. Sud je to prihvatio zato što je to tako bilo dokazano. A da to nije bilo uopšte u optužnici, sud to ne bi mogao da utvrdi”, objasnila je sudija.
A koliko snage ima današnje tužilaštvo?
„Mislim da je opao taj entuzijazam, momentum iz tog vremena, i jednostavno mislim da se izgubio i integritet sudija i tužilaca i osećaj da oni vladaju postupkom, da su oni glavni, da su oni ti koji upravljaju (…), da to pokažu u sudnici, da deluju, a da pri tome imaju podršku. Istrage koje je tada vodila policija su bile usmerene na otkrivanju ovih zločina, a sada postoje velike opstrukcije“, objasnila je sudija Dragičević Dičić.
Odustalo se od borbe da se pobedi mafija
I tužiteljka Posebnog odeljenja za suzbijanje korupcije u Beogradu Bojana Savović rekla je da je danas tužiocima teže nego ranije i da su ostali sami oni koji žele da se bore za ispravne ciljeve.
„Tada je postojao opšti društveni konsenzus za borbu protiv nekih stvari. Imam utisak da se odavno već odustalo od te borbe i od ideje da treba da se pobedi mafija, da se pobede oni koji vrše krivična dela”, objasnila je tužiteljka Savović.
Ona smatra da tužioci nemaju osećaj da su deo državnog aparata ili društva iza njih, već kao da vode lične borbe.
„Nama se često dešava da tužioci koji su predani poslu i pripremaju se za posao, prva stvar koju mu okrivljeni kaže je šta vi imate lično protiv mene, ko vas je toliko napujdao da tako stručno i žustro radite svoj posao”, objasnila je Savović i dodala da predvorje nezavisnog suda koji može da donese neku dobru i sveobuhvatnu presudu jeste hrabri tužilac koji će pre toga reći i upustiti se u to ko je pozadina nekog zločina, ko je nalogodavac i jedino pod tim uslovima sud može o nečemu da raspravlja.
KECMAN: SVI DOKAZI NAĐENI SEM ŠKORPIONA KOJIM JE IZVRŠENO UBISTVO
Kako je izgledao rad na prikupljanju dokaza u slučaju ubistva Slavka Ćuruvija, ispričao je policijski pukovnik u penziji Dragan Kecman, koji je istakao ulogu policije i Komisije za istraživanje ubistava novinara u tom poslu.
On je objasnio da je Ministarstvo unutrašnjih poslova početkom 2000-ih nosilo veću ulogu od Resora Državne bezbednosti i da su policajci „na svojim ramenima izneli sve“.
„Za slučaj ubistva Slavka Ćuruvije došli smo do motiva, videli smo kako stvari idu, sve se to u vazduhu osećalo, ali nije se imao nijedan materijalni dokaz koji se mogao potkrepiti i odbraniti na sudu”, objasnio je Kecman.
Kako je rekao, policajci su tokom istrage „prošli pakao“, ali da mu nije žao.
„Skupili smo dovoljno dokaza, po meni sve je skupljeno sem škorpiona s kojim je izvršeno krivično delo. Čak mogu sad sa ovog mesta da kažem da sam došao i do broja škorpiona koji nedostaje na određenom mestu i nisam mogao da ga nađem. Kad smo došli kao radna grupa do čoveka kod koga bi taj škorpion trebalo da bude, taj posrednik, taj čovek je stradao u kafani”, rekao je Kecman.
O tome šta bi danas imao da poruči policajcima koji rade na ovakvim slučajevima, Kecman je odgovorio:
„Ako postupe, ostaće bez posla. Nema nikog da ih zaštiti. U celoj toj priči nema nikog da stane iza njih. Znači ovde treba kompletno menjati zakon i za oštećene, i za žrtve, i za sve.”
Ilić: Kako do ponovnog suđenja?
Pravni savetnik Beogradskog centra za ljudska prava Vladica Ilić komentarisao je presudu Vrhovnog suda i dalje korake u pravnoj borbi.
„Prosto mi je kao građaninu i kao pravniku bilo nedopustivo da imamo situaciju gde će Vrhovni sud da utvrdi da je pet ključnih izjava svedoka netačno interpretirano i onda sam se setio ranijih slučajeva da se tako završavalo. I shvatio sam da naš zakon apsolutizuje princip zabrane ponovnog gonjenja i suđenja”, objasnio je Ilić.
Taj princip, smatra on, ne treba da bude apsolutan: mora da postoji jedan mali prostor u kojem se ipak može doći do otvaranja postupka u ovakvim slučajevima, uz poštovanje pravnih principa.
„To ne znači da će on nužno dovesti do nekog novog drugačijeg ishoda, ali znači obavezu države da se u odnosu na tako bitne nedostatke ne ponaša nezainteresovano i da na njima stane”, rekao je Ilić.
Pravni sistem je trenutno takav, objašnjava on, da nije dozvoljena žalba u slučajevima kad je prvostepena presuda osuđujuća, a drugostepena oslobađajuća.
„Vi možete da podnesete samo ono što je za istoriju i literaturu pravni mehanizam – zahtev za zaštitu zakonitosti. Pa da mi nakon toga jadikujemo i pričamo šta je sve moglo i nije moglo, ali vi u suštini nemate efikasan pravni lek”, objasnio je Ilić.
Sve i da se utvrdi, navodi on hipotetički, da su sudije donele takvu presudu jer su primile mito ili bile pristrasne prema optuženima iz nečasnih pobuda, „mi ćemo možda te sudije osuditi ali presudu ćemo ostaviti“.
On je dalje objasnio da je ćerka Slavka Ćuruvije, oštećena u ovom postupku, tražila od Ustavnog suda da ove odredbe oglasi neustavnim i protivnim Evropskoj konvenciji. Ako bi Ustavni sud rekao da presuda nije u skladu sa Ustavom, onda bi ona imala pravo, navodi Ilić, na poništenje drugostepene presude. U slučaju da Ustavni sud ne donese odluku, jedino preostaje da se obrati Evropskom sudu za ljudska prava.
CVIJIĆ: VUČIĆ SAMO ISKORISTIO NAMERU DOBRIH LJUDI DA REŠE UBISTVO ĆURUVIJE
Novinar Radara Vuk Cvijić se osvrnuo na 2014. godinu kada je Aleksandar Vučić najavio da će slučaj Ćuruvije biti rešen.
„Svi smo obmanuti tada“, rekao je Cvijić i dodao da je cilj bio da se zapravo sakrije sve što se devedesetih godina dešavalo.
„To je jedno od obećanja koja nisu ničim ispunjena. Vučić je samo iskoristio nameru dobrih ljudi da taj slučaj reše. I to je bilo to”, objasnio je i napomenuo da je sve posle toga zapravo čin opstrukcije.
Cvijić se zapitao kako se u sudskom veću našla žena koja je donela ovu problematičnu i nezakonitu presudu, a koja traži da novinari KRIK-a idu u zatvor jer su objavili javno dostupne podatke o njenoj imovini, a čiji je suprug, sada advokat, u vreme ubistva Ćuruvije, kako tvrdi Cvijić, bio visoki funkcioner DB-a. I da baš ona sudi u ovom predmetu.
Izvor:Cenzolovka
