EN
Prethodne dve godine za novinarku Jelenu Zorić bile su udarničke. Mnogo je radila i mnogo „zaradila“ – čak pet elitinih nagrada: Nagradu za istraživačko novinarstvo „Dejan Anastasijević“, Srebrnu medalju za posebne zasluge predsednika Republike Srbije za izveštavanje tokom prve godine pandemije, Nagradu za etiku i hrabrost „Dušan Bogavac“, priznanje „Aleksandar Tijanić“ za borbenost u novinarskom izražavanju i originalan novinarski potez tokom julskih protesta ispred Narodne skupštine, te povelju Srpskog filantropskog foruma za izuzetno profesionalno izveštavanje u 2020. godini. Smatra se najviše nagrađivanom novinarkom u regionu tokom 2020/2021. godine. Autorka je emisija u kojima su razotkrivane afere „Helikopter“, „Krušik“ i „Jovanjica“ i serijala potresnih emisija o funkcionisanju kovid bolnica tokom pandemije koronavirusa. Specijalizovala se za izveštavanje o bezbednosnom sistemu i pravosuđu. U javnosti je posebno zapažen njen profesionalni pristup u izveštavanju i iz vanrednih situacija kakvi su bili masovni protesti u julu 2020. godine.
Političari su smenjivi, mi ćemo uvek biti novinari, a novinarstvo ne treba ni pred kim da saginje glavu
Prošla godina bila je važna za Jelenu Zorić i zbog toga što je napustila televiziju N1 i postala deo ekipe Insajder TV, gde vodi i emisiju „Slučaj“ koja je posvećena nerazjašnjenim i kontroverznim kriminalističkim slučajevima.
Jelena Zorić u medijima radi od detinjstva. Već sa devet godina bila je voditelj dečjih emisija na lokalnom radiju i televiziji u Vršcu. Do 2014. radila je kao novinarka na Studiju B, a nakon toga, sve do lane, na N1.
Profesionalizam koji karakteriše njeno izveštavanje doneo joj je nagrade, ali i probleme. Zbog izveštavanja o slučaju „Jovanjica“ krajem 2020. godine, kao i u dva navrata početkom prošle godine, dobila je ozbiljne pretnje koje su predmet sudskih postupaka.
„Ne pamtim da su novinari ikada bili bezbedni“
Cenzolovka: Novinarska udruženja i Radna grupa za bezbednost novinara zabeležili su i ove godine veliki broj napada na novinare, i taj broj je konstantno u porastu. Kako vama izgleda okruženje u kojem novinari rade, koliko je danas ugrožena bezbednost novinara?
Interesantno je da niko nije zamerio predsedniku što je baš meni dodelio priznanje, ali su mnogi zamerili meni što sam primila to odlikovanje
Jelena Zorić: Kada bi sistem bio bolji, videli bismo još više pretnji i neprijatnosti koje novinari doživljavaju. Neprijatnosti u smislu da strahujete – da ako radite svoj posao, možete biti javno prozvani, čak i od drugih kolega koji će javno kritikovati vaš rad na neki posprdan način, kao i od predstavnika vlasti i opozicije, ili bilo koje interesne grupe koje ste se dotakli da istražujete. Okruženje za novinare u kojem rade biće bezbednije za njih kada to ne bude zavisilo od političke volje. Primera radi, porodica Slavka Ćuruvije doživela je da pravosudni postupak počne tek nakon druge promene vlasti (2014. godine ili 15 godina nakon ubistva, prim. a.), i to je, dakle, zavisilo od političke volje. Mi zapravo nikada nismo ni izgradili demokratski sistem i ne pamtim da su novinari ikada bili bezbedni. Decenijama smo imali propagandno ili kontrolisano novinarstvo. Zatim smo posle demokratskih promena počeli da izgrađujemo sistem, ali istovremeno i da ga urušavamo. Uvek je aktuelna krilatica „ubi me prejaka reč“ ili „dobih otkaz zbog jake reči“ – istina je uvek bila problem za novinare u svakom sistemu.
Cenzolovka: Da li su sada pretnje vidljivije?
Zorić: Znam mnogo kolega koji prate organizovani kriminal i suđenja, koji su dobijali pretnje i bili prebijani, da javnost za to nikad nije saznala, da nikada nisu prijavili, jer nisu verovali u sistem. Sada vlada veća agresivnost prema novinarima, posebno onima koji su nepristrasni, oni su ubedljivo najviše na meti. Oni se etiketiraju, sumnja se u njihovu objektivnost i nepristrasnost. Kolegama sa Insajdera i meni često se spočitava da dobijamo informacije od BIA. A istina je potpuno drugačija – istraživački rad je mukotrpan, sastavljen od stotina sati, podrazumeva napor da se dođe do informacija, provere podataka, slaganja i sklapanja informacija poput slagalice.
Moramo da ukazujemo na to sa kakvim se pritiscima i pretnjama suočavaju sudije i tužioci
Cenzolovka: Vaša nova emisija „Slučaj“ koju vodite i uređujete na televiziji Insajder, na analitičan i sveobuhvatan način rasvetljava kriminalističke slučajeve koji privlače pažnju javnosti i koji do sada nisu rešeni, sa akcentom na propuste nadležnih organa. S obzirom na to da dugo izveštavate o sudskim postupcima, kako komentarišete postupke u vezi sa napadima na novinare i da li ćete se baviti tim slučajevima?
Zorić: U slučaju Milana Jovanovića i paljenja kuće u kojoj je živeo, gde je nedavno Apelacioni sud vratio predmet na ponovno suđenje prvostepenom sudu, mislim da ne treba taj potez shvatiti kao poraz, jer Apelacioni sud nije poništio presudu, smanjio kaznu okrivljenima ili ih oslobodio. Oni su predmet vratili na ponovno suđenje, nadam se iz proceduralnih razloga. Znam da je tužilaštvo vrlo angažovano i prijatno iznenađenje bilo je to što je tužilac koji je vodio taj postupak izlazio u javnost i davao informacije. To bi trebalo da bude uobičajeno, jer tužilaštvo treba da bude najtransparentnije u tom istražnom pravosudnom sistemu. Ono što me je zabrinulo jeste to što je sudija koji je doneo osuđujuću presudu za Simonovića u prvostepenom postupku, i koji je otišao u penziju posle toga, u obrazlaganju presude napisao da je trpeo pritisak i da je dobijao neki vid pretnji. Ipak, niko na to nije reagovao, izostala je i reakcija javnog mnjenja i celog novinarskog esnafa. Ja sam prisustvovala izricanju presude i pratila sam ceo sudski postupak, i znam da je na jednom od ročišta prećeno i tužiocu – da posle tog predmeta neće više biti tužilac. I, evo, posle toga Predrag Milovanović jeste u Državnom veću tužilaca, ali nema nijedan predmet. Ako je nekome to prošlo, možda mu je to i zeleno svetlo da vrši pritisak i na sudije Apelacionog veća. Dakle, moramo i kao društvo i kao profesija da ukazujemo na to sa kakvim se pritiscima i pretnjama suočavaju sudije i tužioci. A da bi postojala adekvatna zaštita novinara, sudije i tužioci moraju da budu zaštićeni.
Cenzolovka: Dvadeset osmog i dvadeset devetog decembra 2021. godine navršilo se godinu dana od momenta kada ste dobili prve pretnje zbog izveštavanja o slučaju „Jovanjica“. Pretnje ste odmah prijavili Vladinoj Radnoj grupi za bezbednost i zaštitu novinara. Objasnite nam kako je taj postupak izgledao, kako bi čitaoci i kolege novinari stekli utisak o tome kako Radna grupa funkcioniše na terenu i koliko pomaže novinarima kada se osete ugroženima.
Zorić: Neposredno pre nego što se taj napad desio, predstavnici Evropske unije imali su sastanke sa Vladom Srbije o tome kako da Radna grupa ozbiljnije pristupi napadima na novinare i ja sam, čini mi se, bila prva koja je nakon toga prijavila pretnje. Namerno sam izabrala Radnu grupu pri Vladi Srbije, jer poštujem institucije i smatram da su one tu da zaštite svakog građanina, pa i mene. Ispoštovala sam proceduru i nisam odmah izašla u javnost sa tim informacijama. Radna grupa me je uputila na policiju i tužilaštvo, i kada je ono preuzelo predmet, a to je bilo već 31. decembra, dakle brzo se reagovalo, onda sam obavestila javnost. Moje iskustvo je, dakle, pozitivno, ali ima i drugih iskustava kolega koji kažu da Radna grupa nije reagovala kada su joj se obraćali.
Osećaj ugroženosti nakon „Koluvijinih molitvi“
Cenzolovka: Prve pretnje dobili ste usmeno od Svetislava Bojića, advokata Predraga Koluvije (kojem se sudi za neovlašćenu proizvodnju i stavljanje u promet opojnih droga, prima. a.), ispred Specijalnog suda, kada ste pratili suđenje. Taj predmet je stigao do tužilaštva, kako ste rekli, ali pretnje su se nastavile. Kako ste shvatili te poruke?
Zorić: Nisu to bile prve pretnje koje sam dobila tokom svoje karijere, ali su bile prve za koje sam smatrala da treba da ostanu zabeležene i da mi je to možda jedina šansa da se zaštitim. Bilo je ranije pretnji koje su mi izazivale nelagodu, ali ih prećutite, gledate na njih kao na sastavni deo posla i nadate se da neće biti ostvarene. Ove pretnje koje sam dobila, od prve, pa se to samo nastavljalo, u meni su izazvale osećaj ugroženosti, od „Koluvijine molitve“, da se on moli za mene, policajca koji ga je uhapsio i tužioca, i da je „Bog kaznio sve koji su se ogrešili o njega“, pa do pretnji na Fejsbuku mojoj porodici i meni. Dakle, nakon što sam 28. i 29. decembra 2021. godine dobila pretnje od Svetislava Bojića, Koluvijinog advokata, već za Božić mi je na vratima stana u kojem živim ostavljena cedulja na kojoj je pisalo „da to ne može da se završi drugačije nego kako mora da se završi“, a za Uskrs prošle godine je na Fejsbuk stranici televizije N1, na kojoj sam tada radila, drugookrivljeni u slučaju „Jovanjica“ Sergej Mrđa, koji je u bekstvu, pretio meni i mojoj porodici.
Moramo i kao društvo i kao profesija da ukazujemo na to sa kakvim se pritiscima i pretnjama suočavaju sudije i tužioci. A da bi postojala adekvatna zaštita novinara, sudije i tužioci moraju da budu zaštićeni
Cenzolovka: Sve navedene pretnje su deo različitih sudskih postupaka. U kojoj su fazi ti predmeti?
Zorić: Postupak protiv Svetislava Bojića vodi se pred Višim sudom u Beogradu. Optužni predlog je brzo podignut, prvo ročište je održano u septembru prošle godine, a zatim naredna tri nisu jer se na jednom nije pojavio optuženi, na drugom sam ja izostala zbog sumnje na kovid infekciju, a poslednje ročište, zakazano za 28. decembar prošle godine, odloženo je zbog štrajka advokata. Slučaj ostavljenih pretnji na cedulji vodi Prvo osnovno tužilaštvo, a zbog nedostatka dokaza i dalje se istraga vodi protiv N. N. lica. Ipak, tužioci daju sve od sebe i redovno me obaveštavaju o postupku. Pretnje upućene preko Fejsbuka u nadležnosti su Tužilaštva za visokotehnološki kriminal i o tom slučaju nemam nijednu povratnu informaciju. Protiv Svetislava Bojića se vodi i disciplinski postupak pred Advokatskom komorom Beograda, ali ni za taj postupak nemam povratnu informaciju kako je završen.
Cenzolovka: Zbog pretnji kojima ste bili izloženi zatražena je i procena vaše bezbednosti od strane policije, koja je pokazala da vam bezbednost nije ugrožena. Smatrate li da je procena objektivna?
Zorić: Nakon niza pretnji, televizija N1 je podnela zahtev za procenu moje bezbednosti. MUP je mesec dana vršio bezbednosnu procenu i nakon toga mi je usmeno saopšteno da sam bezbedna u smislu da ne postoji opasnost zbog koje bi trebalo da dobijem policijsku zaštitu. Posle toga, a to je bilo početkom februara, u aprilu dobijam nove pretnje od Sergeja Mrđe, ali se policija nakon toga nije oglasila. Volela bih da je policija u pravu, i ja radim u skladu s tim, pišem nesmetano kao i ranije. Na neki način oni svojom procenom iza koje stoje garantuju za moju bezbednost.
„Prihvatanje državnog odlikovanja je sasvim normalan postupak“
Cenzolovka: Povodom Dana državnosti, u februaru prošle godine, dobili ste Srebrnu medalju za posebne zasluge, državno odlikovanje koje vam je dodelio predsednik Srbije. Nakon što ste primili nagradu, u javnosti se podigla velika bura, a reakcije na to da li je trebalo da primite tu nagradu bile su podeljene. Kako objašnjavate tu svoju oduku?
Zorić: Javna rasprava koja je pokrenuta zbog odluke da primim državno odlikovanje zapravo govori o tome koliko je naše društvo u teškoj situaciji. Jer to je zaista jedan normalan postupak, da novinarka koja se zalaže za poštovanje institucija, i čitav život objavljuje proverene, istinite informacije, dobije državno odlikovanje. Poštujem državu Srbiju, njene institucije, imam samo jedan, crveni pasoš, i drugačije ne mogu. Interesantno je da niko nije zamerio predsedniku što je baš meni dodelio priznanje, ali su mnogi zamerili meni što sam primila to odlikovanje. Ipak, ja razmišljam samo o svom ličnom činu. To što neki političari daju sebi za pravo da novinare nazivaju svakakvim imenima, uključujući i mene, to ne znači da ću i ja na to isto tako odgovoriti. Naprotiv – uvek odgovaram sa poštovanjem.
Sada vlada veća agresivnost prema novinarima, posebno onima koji su nepristrasni, oni su ubedljivo najviše na meti
Cenzolovka: Nedugo pošto ste dobili tu medalju, odlučili ste da napustite televiziju N1 čije ste bili zaštitno lice. Spekulisalo se da su u pitanju bile nesuglasice sa kolegama upravo zbog primanja državnog priznanja. Koji je zapravo bio razlog odlaska sa N1?
Zorić: U reporterskom načinu izveštavanja postigla sam određene uspehe, a jedan od njih je da postanem i, kako ste naveli, zaštitno lice televizije na kojoj sam radila. Petnaest godina sam provela u dnevnom informativnom novinarstvu, najpre na Studiju B, potom na TV N1. Nisam se umorila, već sam rešila da se izveštim i u istraživačkom novinarstvu, koje se često smatra „najuzvišenijim“ oblikom novinarstva. Ako i u tome budem uspela, onda ću konačno biti zadovoljna postignutim. U dnevnom novinarstvu neretko afere diktiraju tempo neke priče, a mene zanima da, kada se sva magla raziđe, sakupim činjenice i od njih napravim priču, da i gledaoci saznaju pravu istinu i donesu svoj sud, a ne da im neke interesne grupe, obično političke, serviraju istinu.
Cenzolovka: Novinarstvo je u Srbiji danas, i prema izveštajima raznih međunarodnih organizacija i prema podacima domaćih udruženja, „na kolenima“, sloboda medija zapravo ne postoji. Takođe, sve je više propagandnih medija i novinara koji se svakoga dana ogreše o profesionalne norme i novinarsku etiku. Kao iskusna novinarka, sa dugom karijerom koja je potvrđena brojnim nagradama za hrabrost i etičnost u izveštavanju, koju poruku možete da pošaljete kolegama?
Zorić: Kolegama bih poručila da nikada ne dozvole da oduzmu snagu novinarstvu koju ono ima. Ko god da je stao ispred novinara od političara, videli smo mu i lice i leđa. Političari su smenjivi, mi ćemo uvek biti novinari, a novinarstvo ne treba ni pred kim da saginje glavu.
