Jelena Zorić: Priče kojima se bavim su mi važnije i od pretnji i od priznanja

Od našeg kolege Dejana Anastasijevića sam naučila da nije bitno koliko je veliki i opasan neko kom se suprotstavljaš dokle god pišeš istinu. Naučila sam da ne treba da se obazirem na to da li sam popularna ili ne, već je bitno jedino da mi se veruje kao novinaru. Dejan me kroz razgovore tokom, nažalost, malobrojnih susreta koje smo imali, učio gde je srž zla na ovim prostorima i objašnjavao mi kako će biti potrebne generacije beskompromisnih novinara da se bore kako bi slomile tu osovinu moći. Objašnjavao mi je kako se menjaju vlasti i opozicija, ali pojedini krugovi moći su već decenijama nepromenjeni, te tako zaustavljaju i otežavaju promenu samog sistema. Slične pouke izvukla sam iz tekstova, ali i detalja života i neprevaziđenih kolega Dade Vujasinovic i Jovana Dulovića, kaže za Dosije Jelena Zorić, novinarka nagrađena za praćenje afere Jovanjica na televiziji N1, koja je trenutno bez stalnog angažmana.

DOSIJE: Način na koji obavljaš posao, hrabro i uporno, podrazumeva da si opterećena pretnjama  i preprekama ?

JELENA ZORIĆ: Teško je kada ti upućuju pretnje, lep je osećaj kada te nagrađuju, a najopasnije je budem u nekim momentima vidljivija od priča na kojima radim. Priče kojima se bavim su mi važnije i od pretnji i od priznanja.

Koliki je teret odgovornosti i koliko je motivišući da odgovoriš zadacima koji se ispred tebe ispostavljaju?

– Odgovornost da iznosi samo istinu je na svakome ko za sebe kaže da je novinar. Svaka medijska kuća koja ceni nezavisne novinare i dozvoljava im da nesmetano rade svoj posao mora da bude spremna na to da će trpeti izuzetno jake pritiske. U suprotnom, u taj posao ne valja ni ulaziti. Važno je ne izneveriti profesionalizam u novinarstvu. Nedopustivo je prećutati, ali je nedopustivo i kroz hajke svetiti se nekim osobama ili organizacijama. Međutim, koliko god da se kamenica upućuje prema nezavisnim novinarima i medijima, sve je neophodno dostojanstveno izdržati. Na kraju dana, kamenice ostaju kamenice, a oni koji su izdržali sve udarce pred napadačima su i dalje kao stene.

Nagrađena si zbog izuzetnosti istraživačkog rada na slučaju Jovanjica, koji se našao i u izveštaju EU kao jedan od ključnih problema i kao paradigma upletenosti vlasti u kriminal. Nakon tog angažmana i svega što si prošla kako bi ispunila vrhunske kriterijume u postizanju javnog interesa, misliš li da ima izlaza za novinarsku profesiju danas, odnosno koji je tvoj savet kolegama, kako da izađu iz ovih drastičnih okolnosti apsolutne kontrole i prisile?

– Moje kolege moraju biti jedinstvene i da sve glasnije izgovaraju prisilu, a onima koji bi da ih kontrolišu jos glasnije da kažu – ne. Imam utisak da novinarski esnaf često zaboravlja da smo sedma sila i da, bez obzira na to koliko neko novca ili agresivnosti poseduje, nikada ne može da vas slomi ako reputaciju stavite na prvo mesto. Nadam se da će se moje kolege iz svih medija udružiti i pokazati tzv. moćnicima koliko su prolazne pojave.