Jelena Zorić, Sandra Petrušić, Natalija Jovanović: Samo radimo svoj posao, vlast to mora da shvati

Podsetimo, one su dobitnice ovogodišnje nagrade za istraživačko novinarstvo „Dejan Anastasijević“, koju dodeljuje Nezavisno udruženje novinara Srbije. One su u ne tako sjanim okolnostima za slobodne i nezavisne medije uspele da dođu do podataka o slučaju Jovanjica, broju zaraženih i preminulih od korone, podataka bitnih po javno zdravlje, vođene isključivo javnim interesom.

 

„Ja bih jako mnogo volela da kažem da su žene digle glas i da su hrabrije, ali imam utisak da ovo što se desilo sa nas tri je čista koincidencija. Mi u redakciji NIN-a imamo dve trećine žena, a 90 odsto nagrada je dobila ona trećina muškaraca. Moguće je da je ova godina koja je čudna, izbacila žene. Hajde da se nadamo“, poručila je Petrušić.

Jovanović je navela da je za neke od istraživačkih priča koje radi potrebno malo vremena, dok se neke priče nikada ne završe, zbog toga što se sagovornici ne jave ili zbog toga što institucije ignorišu pitanja.

Zorić je napomenula da je za neke priče neophodan dugotrajana rad, i navela da ona priču o Jovanjici još uvek radi.

„Jovanjica nije završena priča. Ja nju još uvek radim. Taj slučaj pratim otkako se pojavio u javnosti. Nisam ga ja uvela u javnost, ali kada se pojavio, istraživala sam ga, i toliko toga o Jovanjici nas još čeka“, najavila je Zorić.

Petrušić je podsetila da je ona podatke za nagrađenu priču o broju zaraženih i preminulih tokom epidemije koronavirusa dobila od svih lokalnih zavoda za zaštitu zdravlja jer se istraživanje zasnivalo na nepoverenju u odnosu na podatke koje objavljuje Institut „Batut“.

„Nisam očekivala da će reagovati nadležni, ali sam očekivala da će reagovati Krizni štab. Kada je Natalija objavila priču u BIRN-u, mi smo imali trenutak kada je Predrag Kon pokazao malo čovečnosti  i krenuo je u istraživanje. Došao je do tog nekog broja, objavio je taj broj i – porekao. Informaciju koju sam ja imala bila je da je on to uradio uz pomoć ljudi koji rade u Gradskom zavodu. Očito da je porekao da bi zadržao poziciju. Njemu evidentno da je bilo važno, i on danas ne bi bio tu“, naglasila je Petrušić.

Ona je ocenila da njegova ostavka ne bi značila pobedu nad koronom, ali bi značilo kada bi neko drugi radio na njegovom mestu, ili kada bi on radio svoj posao.

Jovanović, koja je takođe pisala o broju zaraženih i umrlih tokom prošle godine, kazala je da je posumnjala u zvanične podatke, kao i da je „uvek prva pretpostavka da to što imamo ispred sebe nije tačno“.

„Mi kao novinari trebamo da budemo sigurni u našu priču pre nego što je objavimo, i treba da uradimo sve što je u našoj moći da to proverimo. Ono što je stvaralo nesigurnost je da niko iz Kriznog štaba nije hteo sa nama da razgovara i da objasni kako dolazi do tog preklapanja. Podaci su bili autentični i sve provere su urađene koje smo kao novinari mogli da uradimo… Sve provere koje su bile u našoj moći su ukazivale na to da su podaci autentični“, rekla je Jovanović.

I Jovanović i Petrušić su izrazile sumnju da ćemo dobiti za vreme ove vlasti istinite podatke o broju zaraženih i preminulih od posledica koronavirusa.

Zorić: Priča o Jovanjici iz dana u dan postaje sve jača i snažnija

Zorić je otkrila da je u početku rada na priči o Jovanjici primala pretnje, i ocenila da je to posledica činjenice da „oni možda nisu znali kako da se izbore sa tim pa su se upustili u to da prete“.

„Kada vam neko preti, postoje nadležni organi za to i ja sam to uradila. Nije meni bilo najbitnije da se za to sazna. Ima toliko toga još da se nagađa i uradi o Jovanjici, pa i te pretnje kada su pitanju, radi se na tome i retko govorim u javnosti. Trudim se da nadležnim organima ne otežavam, s obzirom na to da vrlo insistiram kao novinar  na funkcionisanju institucija“, naglasila je Zorić.

Ona je dodala da je svaki dobar primer rada državne institucije „nada više, pokušavate nešto da gradite u sred haosa“.

„Pretnje su njihov način da odgovore na te priče, ali ta priča iz dana u dan postaje sve jača i snažnija“, poručila je Zorić.

Komentarišući trenutnu situaciju u slučaju Jovanjica, ona je navela da nisu uhapšeni svi koji bi to trebali da budu, „pošto prema zvaničnim podacima imamo dve osobe koje su u bekstvu“.

„Obe osobe su na međunarodnim poternicama. Jedna osoba je Saša Vujisić, iz VBA, i poslednji podaci govore da on boravi na teritoriji Amerike. Druga osoba koja je u bekstvu je Koluvijina desna ruka, njegov kum, Sergej Mrđa. Prvi čovek u svim poslovima sa Koluvijom. I on ima dve međunarodna poternice“, istakla je Zorić i dodala je su i policija i tužilaštvo u ovom slučaju „pokazali da su spremni da hapse“.

Ona je povodom spekulacija o legalizaciji marihuane i uticaju na predstojeće suđenje u slučaju Jovanjica, podsetila da je na tome i radio prvooptuženi Predrag Koluvija.

„Ministar Lončar je izašao i rekao da će marihuana biti skinuta sa liste narkotika, da bi se ispoštovale odluke UN. A onda u optužnici ‘Jovanjica 2’ stoji da je policija pronašla u Koluvijinom stolu Elaborat o legalizaciji marihuane koji je napisao pre nego što je uhapšen. Bio je adresiran na Ministarstvo zdravlja, nije bio potpisan i nije bio poslat, sprečilo ga je hapšenje u tome. Posle izjave ministra Lončara, nismo imali prilike da ga čujemo ponovo, zašto je to rekao, da li je napravio neki lapsus, da li je dao pogrešnu informaciju, ali smo čuli ministra policije koji je rekao da će hapsiti i za džoint“, napomenula je Zorić.

Petrušić: Suđenje sa Stefanovićem izgleda veoma veselo

Petrušić je povodom sudskog procesa koji je pokrenuo Nebojša Stefanović rekla da nije imala pretnje, ali je navela da je „imala redovne tužbe“.

„To su interesantne tužbe, kada oni dovedu autobus sa SNS-ovcima koji naprave špalir i dobacuju i kliču. Pojavi se i obezbeđenje SNS-a, ne suda, onda se meni zabrani da uđem unutra jer me ne prepoznaju, tako da suđenje sa njima izgleda vrlo veselo“, opisuje novinarka NIN-a.

Dodaje da uprkos brojnim zahtevima Ministarstvu unutrašnjih poslova i tadašnjem ministru Nebojši Stefanoviću, nije dobila odgovor.

Jovanović je kazala da se za istraživačko novinarstvo odlučila tokom studiranja, jer su „to teme koje su veoma značajne za naše društvo“.

„Nijedna grana novnarstva ne leži meni toliko, koliko ova. To mi je najzanimljivije. U toj sferi novinarstva rade i dosta ljudi od kojih dosta imam da učim. Baš sam bila vođena tim mladelačkim kriterijumima“, kaže Jovanović.

Govoreći o priči koju je N1 juče objavio, a koja se tiče optužbi Beograđanke da ju je fizički napao i pretukao vladika Jovan Ćulibrk, Zorić je navela da je ona nije insistirala na priči, ali da je sagovornica odlučila da govori za našu medijsku kuću.

„Pročulo se da ću ja raditi razgovor sa njom, i poslednjih dvadesetak dana sam dobijala dobronamerne pozive da ne treba to raditi i da je vladika jako dobar čovek. A to nismo ni rekli. Nismo rekli da nije dobra osoba. Zapravo, žena je ispričala šta ima, i ispričala je o svom susretu sa njim. To nije napad na Srpsku pravoslavnu crkvu. Nije napad na vladiku… Ono što je meni bilo najpotresnije je nereagovanje institucija. Da ona ode u policiju, sve to prijavi iste večeri, i da joj se kaže da je tužilaštvo odlučilo da neće pokretati postupak zbog lakih telesnih povreda. To je sve tako prošlo na tom nivou bez da su vladiku ikada pozvali na razgovor“, objašnjava Zorić.

Za koga ti radiš?

Otkrila je i da je pre objavljivanja priče od nekoliko osoba koje su joj poznanici i koji su bliski sa političkim kruigovima dobila poruke tipa: „Ko zna za koga ti radiš, ako si spremna da napadneš vladiku“?

„To je uvredljivo. Zato što nezavisni novinari svi mi radimo u javnom interesu i onda vas neko stalno optužuje: ‘Ko zna za koga ti radiš’ ? Novinari koji rade u javnom interesu nemaju potrebu da se posebno dokazuju , da peru svoje biografije i da izlivaju žuč sa nekim posebnim napadima na sagovornike. Prosto, znanju gde su. Nismo dužne da budemo popularne. Mi se bavimo poslom od javnog interesa, nismo mi toliko javne ličnosti. To postajemo silom prilika“, podvukla je Zorić.

Petrušić je naglasila da je njoj postalo teško za rad onog trenutka kada je „SNS shvatio da apsolutno želi sve medije“. On je rekla da je za potrebe istraživanja priče zbog koje je nagrađena, morala da radi po više od 10 sati dnevno zbog velike količine informacija, kao i do pojedine podatke, kao što su oni iz Vojvodine, još uvek nije dobila.

„Pre neki dan mi je stigao odgovor da ne žele da uznemire javnost. Nedavno sam davala izjavu za nemački nacionalni servis, i oni su bili šokirani činjenicom da institucija može da kaže da broj smrti može da uznemiri javnost“, rekla je Petrušić.

Jovanović je konstatovala da je tokom pandemije dobijala veoma mali broj informacija od državnih institucija.

„Tokom pandemije ne znam da li mi je na jedan mejl odgovorilo Ministarstvo zdravlja. To su stvari koje se tiču i brojeva o kojima smo pisali, ali i drugih važnih stvari za pandemiju. Na sličan način se sada ponaša Agencija za lekove, tako da je moj lični utisak da je najveći značaj novinara u ovoj situaciji rad sa kredibilnim izvorima koji su spremni da rizikuju i svoj posao da bi nešto saopštili javnosti. To je nešto što je veoma važno“, zaključila je Jovanović.