EN
Jovanović je kao primer funkcionisanja domaće medijske scene pomenula burnu reakciju vladajuće stranke na intervju ministarke energetike i rudarstva Zorane Mihajlović koji je dala „za dva zabranjena medija“.
Kako je ukazala, to je izazvalo buru u partiji, ali se Ministarstvo kulture i informisanja nije oglasilo, mada je reagovalo u ranijim slučajevima takvih „proganjanja“’.
Na delu je prosta činjenica, ocenila je Jovanović i predočila da nama vladajuća stranka, bez obzira koja je, određuje medijsku scenu, određuje gde ko sme da nastupi i šta da kaže ljudima.
Pre dve i po decenije gotovo ista nomenklatura je bila na vlasti, ali Jovanović smatra da se njena generacija novinara posle 2000. godine nije izborila za mnogo toga od značaja za medijske slobode, poput otvorenosti i profesionalizma medija, ali i rada u javnom interesu.
„Profesionalni mediji i udruženja nisu iskoristili ni mogućnost da uspostavimo medijsko zakonodavstvo, da insistiramo na profesionalnim kontrolnim i regulatornim telima… Da li smo bili naivni? Verovatno jesmo, jer svaka vlast želi medije uz sebe“, protumačila je Jovanović.
Osvrćući se na 25. godišnjicu lista Danas, ona je podsetila da se tada verovalo da je moguće praviti medij odgovorno i profesionalno, a da on dopre do javnosti, ni više, ni manje od toga.
Ista su očekivanja i danas, iste su i prepreke, a one se pre svega ogledaju u spoju visoke politike i visokog kapitala, uz značajan udeo kriminala, ukazala je Jovanović.
Digitalizacija jedan od „krivaca“ za manjak profesionalnosti
Smatra da je digitalizacija jedan od “krivaca” za manjak profesionalnosti u medijima, jer su bitni postali „lajkovi“ koji donose prihode, bez obzira na to koliko se trudiš da zadržiš profesionalnost.
Osim toga, traži se što kraća i „debilnija“ vest, uverena je Jovanović, koja misli da publiku na “digitalu” interesuje tek nekoliko tema.
Imamo, dakle, potpuno novu publiku i mediji se prilagođavaju tome, konstatovala je Jovanović i kao veliki problem označila to što danas „svaka budala“ može da bude novinar.
Ona “ne bi potcenjivala građansko novinarstvo, jer dosta doprinosi da se otvore značajne teme, ali danas ste preplavljeni blogovima i portalima koji nemaju nikakvo utemeljenje u smislu onoga što podrazumeva medij – strukturu, uređivačku politiku ili pristup radu na temama”.
Jovanović zamku vidi i u tome da se digitalna pismenost izjednačava sa medijskom i novinarskom pismenošću, za šta primer nalazi u gomili vesti koje nas obaveštavaju da je neko nešto izjavio.
| Većina vesti ko je šta rekao, a ne šta se dogodilo
Kada je ona počinjala, znalo se da je vest ono što se dogodilo, a ne šta je ko rekao, dok je danas većina vesti o tome ko je šta izjavio, pa vi trčite na nečiji Instagram ili Tviter nalog i onda se to objavljuje kao „teška ekskluziva“.
„To je potpuna zamena teze, jer se onda kao informacija plasira ono što centri moći žele“, ukazala je Jovanović i naglasila da je poražavajuće što „novi ljudi“ u novinarstvu tako rade zato što misle da je to normalno.
Rešenje je, prema njenom mišljenju, u medijskom i novinarskom opismenjavanju, jer mladi ne bi trebalo da ulaze u medije ako ne savladaju osnove profesije, ne nauče da prepoznaju šta je vest i kako da je naprave.
“Mediji to ne mogu sami da rade, već je to posao i fakulteta i srednjih škola koje školuju novinare, ali i šire društvene zajednice i posebno države, kroz finansiranje i sufinansiranje obrazovanja. Mladi imaju brze prste, to je u redu, ali je potreban i mozak”, poručila je Jovanović .
|
