Ne znamo tačno kada, nadamo se da će biti pre plata od 500 evra i letećih automobila, ali doći će sigurno.

Ne znamo ni kolika će ta sloboda tačno biti, ali što bi ekonomisti rekli, kad je baza niska, svaki rast je veliki. Naša baza je toliko niska da možemo očekivati neverovatan skok, nešto poput skoka srpskog BDP-a ili nivoa predsednikove neprijatnosti što nam toliko dobro ide.

Iako ne znamo kada će nam sloboda medija stići i mnogi se za sada bave samo njenim osvajanjem, treba malo gledati i u budućnost. Ne bi valjalo da nas ta sloboda zatekne nespremne. Kao što bi pregladneli čovek, kada se najzad dočepa hrane, trebalo da jede polako a ne halapljivo, da mu ne bi pozlilo, tako ćemo i slobodu medija morati da konzumiramo postepeno, u malim, odmerenim zalogajima, nikako sve odjednom.

Zamislite samo jednog prosečnog današnjeg urednika u Srbiji. Kako zapravo izgleda njegov posao? Dođe ujutru u redakciju, krene da zakaže kolegijum, ali onda se seti da se redakcijski kolegijum više ne održava u redakciji već na nekom drugom mestu. I šta će, spremi kafu, zasedne i uzme da u miru prelista današnji broj svojih novina, da vidi šta je objavljeno. Kako se dan zahuktava, mejlovi polako počinju da pristižu. Šalju mu sutrašnju naslovnu stranu, tekstove…

Eventualno, kad je baš neka gužva, puste ga da nešto i on napiše, pošalju mu ekskluzivne informacije od neimenovanog izvora, a on to samo treba upakuje, lupi znake uzvika na svaku rečenicu i ubaci reči „fašista“, „tajkun“ i „lopov“ gde treba, što mu je i prilika da pokaže svoju kreativnost, da tekstu da autorski pečat.

I zamislite sada da takvom uredniku odjednom kažete „Slušaj, od sutra moraš sam da praviš svoje novine. Možeš da objavljuješ šta hoćeš, ne moraš nikoga da pitaš ni za kakvo odobrenje, od danas je iznad tebe samo zakon o informisanju. Uređuj novine po svojoj savesti i profesionalnoj etici.“ A on vas gleda belo, kao da ne razume apsolutno ništa od onoga što ste rekli, i sve što uspe da izgovori je „Profesionalnoj šta?“

Zato, kolege novinari, kada sloboda medija jednom dođe, nemojte se prepasti. Budite spremni. Jeste, biće šokantno. Verovatno ćete se neko vreme ponašati poput onog slona koji je celog života bio vezan lancem, a kada su lanac zamenili koncem, on je već bio prestao da pokušava da se oslobodi. I to je u redu. Ali nikako neće biti u redu, štaviše, biće neoprostivo, ako i tada budete prihvatili da ostanete vezani koncem.