ENJočić je naglasio da je nalog koji je dobila „policija obavila krajnje profesionalno i veoma pažljivo“.
– Kao dugogodišnji opozicionar znam da su mediji veoma osetljiva oblast i najsrećniji bih bio da se policija nikada ne umeša u nju. Bilo bi najbolje da se mediji i medijske asocijacije dogovore sa Savetom Agencije o načinu na koji treba srediti medijski prostor. Ukoliko nema dogovora, mi naprosto moramo da izvršimo odluku – rekao je Jočić.
Ocenjujući korektnim obraćanje ministra policije, predsednica NUNS kaže za Danas da će narednih dana morati ozbiljno da bude preispitan rad Saveta RRA. Ona podseća da je i pre odluke o dodeli nacionalnih frekvencija, u čiju se validnost sve više sumnja, rad Saveta bio praćen ekscesima, počev od imenovanja članova.
Sa ocenom Svetozara Stojanovića, člana Saveta RRA, da je odluka ovog tela o privremenom gašenju TV BK Telekoma zakonita, ne slaže se Vladimir Vodinelić, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu, koji tvrdi da bi u slučaju sudskog spora, država morala da plati odštetu ovoj televizijskoj kući.
– Nažalost, u odluci Saveta Republičke radiodifuzne agencije o privremenom oduzimanju dozvole BK za emitovanje programa, nema kreativnog tumačenja zakona, nego samo protivparnosti i to nepopravljivih – kaže Vodinelić za Danas.
Prema njegovoj analizi, odluka Saveta RRA je formalno protivpravna zato što ne sadrži opis činjeničnog stanja, odnosno tačnih razloga zbog čega je BK kažnjena. On slikovito objašnjava da je to kao kada je u presudi o kazni za ubistvo, izostavljeno ko je ubijen, kada i kako. U odluci jeste navedeno da u prilogu postoji izveštaj „Stručne službe RRA“, ali kako naglašava Vodinelić, stručna služba nije državni organ. Odnosno, ovaj termin može da se odnosi i na čistačicu u Agenciji.
Inače, kako Danas nezvanično saznaje, u političkim krugovima tvrde da su, čelnici Saveta RRA odluku u vezi sa privremenim gašenjem BK Telekoma doneli uz konsultacije i saglasnost sekretara Vlade Dejana Mihajlova i šefa premijerovog Kabineta Aleksandra Nikitovića. Obojica su bila nedostupna za proveru ovih tvrdnji. Takođe, visoka je verovatnoća da će na sednici Vlade Srbije, koja je zbog jučerašnjeg praznika pomerena za danas u 13 sati, biti rasprave o medijskoj situaciji i postupcima Saveta RRA. U Savetu RRA nismo dobili potvrdu da je upućeno najavljeno pismo premijeru Vojislavu Koštunici, u kome se kritikuju izjave ministra Dragana Kojadinovića u čijoj nadležnosti su i mediji.
– Izostavljen je dakle, opis konkretnih radnji koje se BK stavljaju na teret, a umesto toga odluka sadrži jednu pravnu kvalifikaciju o tome koje su odredbe Zakona o radiodifuziji prekršene. U slučaju upravnog spora pred sudom, ovakva odluka bila bi poništena, jer predstavlja povredu pravnog postupka – ističe Vodinelić, dodajući da je ovo utemeljeno Zakonom o upravnim sporovima.
On navodi i da bi u slučaju da odluka Saveta RRA dođe do suda (a Vrhovni sud je nadležan za upravne sporove) BK Televizija imala pravo na odštetu.
Kako dodaje naš sagovornik i da nije pomenutog formalnog nedostatka, odluka bi opet bila poništena, jer sadrži i dve povrede Zakona o radiodifuziji. Prva se odnosi na to da je kažnjavanje privremenim oduzimanjem dozvole moguće tek posle opomene i javnog upozorenja. BK Telekom jeste opomenut i javno upozoren, ali zbog privilegovanja PSS Bogoljuba Karića, u izbornoj kampanji 2004, u kojoj je Karić bio predsednički kandidat. Međutim, kazna je izrečena sada dve godine kasnije, zbog nečeg sasvim drugog – nedopustivog pokušaja uticanja na rad Saveta.
– Kod građana najveću zabrinutost izaziva upravo ovo poslednje – uticaj na rad Saveta. Da podsetimo, odluka Saveta RRA o tome ko će dobiti nacionalne frekvencije je saopštena 20. aprila, a BK televiziji se na teret stavlja pokušaj uticaja na Savet od 20. do 25. aprila. Dakle, pošto je odluka već doneta. Ovde dakle nije reč o pokušaju pritiska i uticaja na regulatorno telo, jer se svi pravni instituti koji štite nekog od pritiska odnose na vreme dok ti organi donose ili usvajaju odluku. Posle toga, reč je o kritici te odluke. BK TV je nezavodoljna gubitkom frekvencije, kritkovala Savet, ali pošto je on već raspodelio dozvole za nacionalno emitovanje. I ta stvar je posebno tužna jer pokazuje da članovi Saveta RRA ne razumeju koncept slobode medija. Javni funkcioneri, po svim evropskim standardima, moraju da trpe i više javne kritike, jer to je način da se formira javno mnjenje koje kontroliše rad vlasti – objašnjava Vladimir Vodinelić.
On posebno ističe i da se na ovaj način kompromituje ideja postojanja Saveta RRA kao nezavisnog regulatornog tela, odnosno „četvrte“ medijske vlasti u državi, pored zakonodavne, izvršne i sudske. Zato se, prema zaključku našeg sagovornika, i priziva „čvrsta ruka“, odnosno Vlada ili parlament, koji bi presuđivali pošto je nezavisno regulatorno telo nesposobno da radi svoj posao.
R. D. – J. L
