ENOd 2009, kada ih je pokrenula mala grupa entuzijasta, Južne vesti su prilično uspešno sticale poverenje građana i uvećavale svoj uticaj, zbog čega, između ostalog, danas nose epitet najčitanijeg i najcitiranijeg regionalnog medija u Srbiji.
Takav profesionalni uspon paralelno i „srazmerno“ pratili su pritisci vlasti i raznoraznih protivnika slobode medija, istraživačkog novinarstva i kritičkog izveštavanja. Ovom (ne)velikom portalu, sa sedištem u Nišu, nije preostalo ništa drugo do da nauči da funkcioniše uz ozbiljna ometanja.
Najnovije pretnje – da novinare Južnih vesti treba staviti „na kolac“, a članovima njihovih porodica „kupiti sanduke“ – stigle su od Sime Spasića, „čoveka sa megafonom“ bliskog Srpskoj naprednoj stranci. Ranije je tim istim novinarima poručivano da ih „treba obesiti uz javni prenos“, a za njihovu decu prirediti „divljačko silovanje od strane migranata“.
Na lažnom sajtu Južnih vesti, sa istim imenom, logom i dizajnom, mesecima je diskreditovana glavna urednica pravih Južnih vesti. Poreski inspektori su im se „uselili u redakciju“, kontrolišući duže od pola godine „svaki papir“, da bi godinama kasnije zaključili da zakon ni u čemu nije prekršen. Prvi glavni urednik je mesecima praćen, a do danas nije otkriveno da li je to radila policija ili ljudi iz tzv. sive zone…
„Slučaj Sima Spasić“ – test za postupanje države
Glavna i odgovorna urednica Južnih vesti Gordana Bjeletić i novinar Aleksandar Stankov, kome je Sima Spasić nedavno upućivao SMS pretnje, smatraju da bi upravo ovaj slučaj mogao da bude test za profesionalizam i nezavisnost pravosuđa, pošto je reč o čoveku koji se dovodi u vezu sa SNS vlašću.
Strašno je koliko je napada na novinare u malim mestima u Srbiji i šta sve oni preživljavaju. Ima redakcija od jednog ili dva čoveka, koji rade veliki posao, a izloženi su užasnim stvarima (Gordana Bjeletić)
Osim kao predsednik Udruženja porodica kidnapovanih i ubijenih na Kosovu i Metohiji, Spasić je široj javnosti poznat i kao čovek koji ispred institucija u Beogradu vikom preko megafona ometa okupljanja opozicije i kritičara aktuelne vlasti.
Stankov je Spasićeve pretnje prijavio policiji dva puta, prvi put krajem avgusta ove godine, a Osnovno javno tužilaštvo u Nišu ih je kvalifikovalo kao krivično delo proganjanja.
„Osetio sam uznemirenje i ugroženost, jer se u tim porukama pominju sanduci, kolac, naše porodice… Do sada su policija i tužilaštvo postupali profesionalno, ali ne znamo kako će biti dalje i da li će na njih neko vršiti pritisak. Možda je utopija, ali želim da verujem da će i ubuduće biti profesionalni“, kaže Stankov.
Gordana Bjeletić se slaže da su povodom ovog slučaja niška policija i tužilaštvo prilično brzo reagovali. Ne zna da li je to posledica institucionalnog delovanja ili rada savesnih pojedinaca. Podseća da je medijima iz tužilaštva prošle godine stigao signal da će novinarski predmeti imati prioritet i da je određena osoba koja bi, između ostalog, trebalo da se bavi slučajevima pretnji i pritiska na novinare.
„Bilo bi dobro da su profesionalni i da imaju stav da je potrebno zaštititi novinare od pritiska. Dosadašnje iskustvo nas je, međutim, uverilo da sistem ne sprovodi zakon u svim slučajevima i da to često zavisi od pojedinaca u institucijama. Istraživački tekstovi, korupcija u visokoj politici i slični predmeti se ne rešavaju“, kaže ona.
NOVINARI U MALIM SREDINAMA IZLOŽENI RAZNIM UŽASIMA
„Uprkos svemu kroz šta prolazimo, apsolutno nismo podlegli autocenzuri. Zbog pozitivnog odnosa javnosti, odnosno građana prema nama, imamo čak neki lažni osećaj sigurnosti. Jer svi ti napadi stižu od političara ili onih koji su u vezi sa njima, a ne od građana, koji nam pružaju podršku. Zbog takve podrške, osećamo se nekako uljuljkano i zaštićeno“, kaže Gordana Bjeletić i dodaje da Južne vesti ipak ne propuštaju da budu glasne kada su izložene pritiscima. Ne ćute, već nastoje da ukažu na sve što predstavlja gušenje slobode medija.
„Strašno je koliko je napada na novinare u malim mestima u Srbiji i šta sve oni preživljavaju. Ima redakcija od jednog ili dva čoveka, koji rade veliki posao, a izloženi su užasnim stvarima. Napadaju ih na ulici, upadaju im u redakcije, sve dok im ne zapale kuću… Ti ljudi često ćute jer su verovatno svesni da će trpeti dodatne posledice ukoliko javno upozoravaju na to. Volela bih da se ohrabre i progovore šta im se dešava“, kaže Bjeletić.
Naglašava i da je prvi korak u rešavanju ovakvih problema da se za njih zna. Tek onda je moguća međusobna solidarnost ili podrška domaćih i međunarodnih profesionalnih organizacija, koja u slučaju Južnih vesti uglavnom nije izostajala.
Osnovno javno tužilaštvo je krajem septembra saslušalo Stankova u svojstvu oštećenog, ali ne i Spasića, koji se nije pojavio. U tužilaštvu su kazali da „nemaju dokaz da je Spasić uredno pozvan“, a on je tvrdio da nije primio poziv, ali da jeste – „sigurno bi došao“. Nakon saslušanja svih aktera, tužilaštvo će odlučiti da li će protiv osumnjičenog podići optužni predlog.
„Rekao sam i policiji da ja u tim porukama nisam nikome pretio smrću, ubistvom, silovanjem, niti sam mislio da nanesem zlo. Jesam pominjao sanduke, ali ja njih pominjem još od 2001. ili 2002. godine, kada su Koštuničina i Đinđićeva vlada oslobodili zločince iz UČK. Nisu ih čak ni razmenili za zarobljene Srbe. Od tada svima koji imaju takav odnos prema ubijenim i kidnapovanim Srbima sa KIM poručujem da kupe sanduke i za svoje porodice“, kazao je Spasić.
Udeo u čitanosti i gledanosti je u redovnoj situaciji 20 odsto, a kad je kriza, on poraste na 80 odsto. Južne vesti sada imaju istorijski rezultat u čitanosti, jer građani u vreme krize traže pouzdanu informaciju (Gordana Bjeletić)
Spasić je, inače, osumnjičen za proganjanje zbog slanja niza SMS-ova u kojima je navodio da su „svi iz Južnih vesti zlo Srbije, UČK lobisti i Đilasova bagra“, te da ih treba zabraniti jer su „nacisti“. On je naveo i da „strane plaćenike“ iz N1, Nove S, Danasa, NIN-a, Vremena i Južnih vesti „treba nabiti na kolac jer ruše državu Srbiju i bogate se na kostima Srba“. Nastavio je da preti i vređa Stankova i nakon što je saslušan u policiji, zbog čega je dodatno upozoren da to ne čini.
„Vas iz dosovske i Đilasove bagre treba na kolac… Ma tako mi je krivo što svima vama nije neko od porodice ubijen, znali bi’ jezik srpskih žrtava… Dabogda da ko prima pare od zapada da kupuje sanduk svojoj porodici“, jedna je od njegovih ključnih poruka.
Spasić je počeo da šalje poruke nakon medijskog izveštavanja o tome da ga je gradonačelnica Niša Dragana Sotirovski u maju ove godine primila u Gradskoj kući i najavila otvaranje kancelarije udruženja na čijem je čelu. Od Stankova i glavne i odgovorne urednice Bjeletić najpre je tražio da gostuje u emisiji Južnih vesti, a kada je dobio odgovor da gosti mogu da budu predstavnici tog udruženja koji nisu osuđivani – a on to jeste, usledile su poruke.
Spasiću, kao i gradonačelnici Sotirovski, zasmetalo je što je nekoliko medija, među kojima su i Južne vesti, u svojim izveštajima podsetilo da je on pravosnažno osuđen na kaznu zatvora od četiri godine i tri meseca zbog silovanja bivše supruge S. S., kao i krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti. Po izdržavanju kazne, izjavljivao je da mu je „sve namešteno“.
Istorijski rezultat u čitanosti – zahvaljujući krizi
Glavna i odgovorna urednica Južnih vesti Gordana Bjeletić kaže da je pre „slučaja Spasić“ bilo sličnih, ali i posve drugačijih pritisaka, kojima je zajednički imenitelj da nisu urodili plodom. Uverena je da vlast danas ne zna šta će sa profesionalnim medijima, koje doživljava kao opasnost.
„Pritisci na profesionalne medije išli su u ciklusima. Prvo je išla kupovina medija i ljudi. One koje nisu mogli da kupe, pokušali su da disciplinuju na drugi način, ne libeći se da u tome zloupotrebljavaju državne organe – u našem slučaju, recimo, Poresku upravu. Kad im ni to nije prošlo, odlučili su da nas ignorišu, odnosno da nam uskraćuju informacije. Mi smo, naravno, razvili druge načine da dođemo do potrebnih podataka. Ispostavilo se čak da su ti nezvanični izvori pouzdaniji od onih zvaničnih“, kaže Bjeletić i dodaje da sada „oni koji kreiraju kontrolu medija i pritiske na profesionalne medije – ne znaju šta dalje“.
Prvo je išla kupovina medija i ljudi. One koje nisu mogli da kupe, pokušali su da disciplinuju na drugi način, zloupotrebljavajući državne organe – u našem slučaju Poresku upravu. Kad im ni to nije prošlo, odlučili su da nam uskraćuju informacije (Gordana Bjeletić)
To ne znaju, međutim, ni profesionalni mediji, kao najinformisaniji deo društva. Ne znamo na šta su sve spremni, objašnjava ona.
„Profesionalni mediji nisu komercijalni, ali što je veća kriza u društvu, veća je i čitanost i gledanost takvih medija. Udeo u čitanosti i gledanosti je u redovnoj situaciji 20 odsto, a kad je kriza, on poraste na 80 odsto. Južne vesti, recimo, sada imaju istorijski rezultat u čitanosti, jer građani u vreme krize traže pouzdanu informaciju. To je za nas opasna situacija, jer postajemo ozbiljna pretnja, pošto prave informacije koje nudimo stižu do većeg broja ljudi“, ističe Gordana Bjeletić.
Dodaje i da joj se čini da su „protivnici“ profesionalnih medija shvatili da otvorene pretnje nisu način za zastrašivanje novinara, koji nastavljaju da pišu, a pritom i same pretnje postaju tema ili predmet sudskih sporova. Ranije su ih, kaže, i vređali i psovali, sada su ljubazni, ali uskraćuju informacije.
„Trpeli smo različite pritiske od kad postojimo. Ali ne treba zaboraviti da pritisak predstavlja i to uskraćivanje informacija, što nas ometa u radu. U takvim situacijama pišemo oslanjajući se na podatke koje imamo, a posle oni koji nisu želeli da nam ih dostave kažu da to što pišemo nije tačno ili da nije potpuno tačno. Mislim da je reč o organizovanoj akciji, u kojoj nam prvo ne daju informacije koje tražimo, a onda reaguju kako bi nas diskreditovali kao medij i novinare“, smatra Aleksandar Stankov.
On dodaje da aktuelna vladajuća garnitura u Nišu ide na ličnu diskreditaciju novinara, odnosno na njihovo omalovažavanje, najčešće kroz već izlizane floskule, kao što su „strani plaćenici“ i slično. Ili kroz licemerne prozivke „nekih medija“ i „nekih novinara“, a povodom tekstova u Južnim vestima, pa je jasno na koga misle.
KRATKI DNEVNIK NAPADA
- U februaru ove godine pojavljuje se sajt južnevesti.info sa istim imenom, logom i dizajnom kao prave Južne vesti, a u kojem se osim redovnih tekstova objavljuju i oni koji diskredituju njihovu glavnu i odgovornu urednicu Gordanu Bjeletić. U njima se, između ostalog, tvrdi da joj je navodno Dragan Đilas za pomoć u obaranju SNS-a sa vlasti u Nišu obećao stan vredan pola miliona evra.
Vlasnik domena lažnog sajta Južnih vesti je firma TV Super-Sat communication iz Beograda, registrovana juna 2020, u vlasništvu Ivice Golubovića. Prema javno dostupnim podacima, Golubović iza sebe ima nekoliko firmi koje su zatvorene, u stečaju ili blokirane, a urednik je i TV Info 24. Golubovićeve firme, kao i nekoliko firmi čiji je vlasnik Marko Aćimović, pripadaju mreži radio-stanica, televizija i portala Info 24 media d.o.o. Predsednik ove medijske mreže je Zoran Majdak, koji se javno deklariše kao član Srpske napredne stranke.
Južne vesti zbog „portala dvojnika“ pokreću sudske postupke, koji su u toku. Plagirani sajt Južnih vesti ugašen je pre par meseci.
- U decembru prošle godine Južne vesti prijavljuju niškoj policiji više pretećih poruka sadržanih u komentarima ispod teksta koji govori o tome da je radnik obezbeđenja jedne firme u Nišu upozorio nekoliko mladića da se udalje sa placa firme, a kada oni to nisu učinili, pucao je i jednog od njih ranio. Poruke su upućene jer u tekstu nije navedeno da su mladići bili migranti. Autor poruka je naveo: „Najiskrenije želim celoj redakciji Južnih vesti divljačko silovanje njihove dece od strane migranata dok ne crknu,“ Dodao je da novinare ovog portala „treba obesiti uz javni prenos“ i „pokačiti na jelku kao ukrase“ jer su „antisrpska go.na“.
Osnovno javno tužilaštvo poruke kvalifikuje kao ugrožavanje sigurnosti, a o slučaju obaveštava Tužilaštvo za visokotehnološki kriminal. Prema dostupnim podacima, poruke su upućene sa iste IP adrese.
Premijerka Ana Brnabić letos saopštava da je sudska presuda o ovom slučaju doneta, ali javnost ostaje uskraćena za odgovor na pitanje zašto je ona imala informacije o presudi pre nego što ju je sud dostavio učesnicima u postupku. Premijerka se tada na konto ovakvog podatka samopohvalila da se „napadi na novinare u Srbiji rešavaju brže nego u zemljama Zapada“. Južne vesti i glavna i odgovorna urednica Bjeletić do danas nisu dobili presudu.
- Na dan izbora, 21. juna prošle godine, na biračkom mestu u Osnovnoj školi „Stefan Nemanja“ u Nišu jedna osoba preti fotografu i novinaru Južnih vesti i, između ostalog, poručuje da će ih „ubiti“ i „polomiti im noge ako ne obrišu snimke njegove žene“. Fotograf je prethodno slikao suprugu osumnjičenog ispred samog biračkog mesta sa spiskovima glasača SNS-a.
Južne vesti prijavljuju pretnje niškoj policiji, koja o tome obaveštava Osnovno javno tužilaštvo. Ono u januaru ove godine zaključuje da nema osnovane sumnje da je osumnjičeni pretio i ugrozio sigurnost fotografu i novinaru Južnih vesti, na šta one ulažu prigovor Višem javnom tužilaštvu, koje ga prihvata. Gordana Bjeletić je pozvana da da izjavu. Prema dostupnim podacima, niko od nadležnih ne proverava kako su se na biralištu našli spiskovi glasača SNS-a.
- Tokom 2018. godine nepoznate osobe prate i snimaju prvog glavnog i odgovornog urednika Južnih vesti Predraga Blagojevića. MUP odbija da odgovori na upit redakcije da li su te osobe radnici MUP-a, uz obrazloženje da je reč o „službenoj tajni“. Pre „tajnog“ snimanja i praćenja, lokalni funkcioneri, kao i visoki funkcioneri vladajuće stranke, optužuju Južne vesti da „rade za interese stranih zemalja“. Blagojević od 2019. godine živi u Kanadi, a kao razlog odlaska ne navodi pritiske, već „izvesno zasićenje celom tom situacijom, u kojoj Južne vesti kao medij rastu, a paralelno sa tim jača i ta neograničena politička moć i nema nikakvih promena u društvu“.
- Od oktobra 2017. godine Poreska uprava detaljno proverava poslovanje Južnih vesti, odnosno njihovog osnivača, firme Simplicity, u maratonskoj kontroli koja traje i po sedam meseci. Četrnaest inspektora tada ne izlazi iz Južnih vesti, radeći i vikendom. Pored toga, inspektori posećuju članove porodica vlasnika firmi koje su bile klijenti Južnih vesti, odnosno njihovog osnivača, i pokazuju im njihove ugovore sa stranim organizacijama, poput Delegacije EU, OEBS-a, UN-a ili nekih stranih ambasada, uz priču „vidite sa kojim izdajnicima vaši iz porodice sarađuju“. Nekima od zaposlenih se najavljuju hapšenja.
Poreska inspekcija 2018. godine donosi rešenje po kojem osnivač Južnih vesti mora retroaktivno da plati državi oko milion dinara na ime poreza i doprinosa na zaradu glavnog i odgovornog urednika Predraga Blagojevića u periodu od oktobra 2010. do 31. januara 2018. Dug je obračunat po uredbi koja se odnosi na javni servis, a ne i na privatne medije, i uprkos tome što Blagojević nije bio formalno zaposlen u Južnim vestima. Bio je to jedini „prekršaj“ koji je pronađen u obimnoj kontroli.
Upravni sud u martu ove godine donosi zaključak da je poreska inspekcija neosnovano obračunala dugovanja Južnih vesti po ovom osnovu, što znači da one ne moraju da isplate državi ni dinar. Poreska uprava u junu, a nakon skoro četiri godine od prvih kontrola, priznaje grešku i zaključuje da osnivač Južnih vesti nema nikakav poreski dug.
Uredništvo i menadžment Južnih vesti ocenjuju da je reč o perfidnom pritisku poreskih organa koji je mogao da postane novi obrazac za gušenje medija u Srbiji.
- U martu 2014. godine visoki funkcioner SNS-a Bojan Marinković, zvani Bojzi, upućuje ozbiljne pretnje glavnom i odgovornom uredniku Južnih vesti Predragu Blagojeviću. Marinković ga poziva telefonom i „upozorava“ da više ne piše o direktoru Vodovoda Dejanu Andrejeviću i njegovim saradnicima, inače će imati posla s njim. „Skrati jezik, da posle ne bi bilo kasno“, kaže između ostalog. U razgovoru se poziva na Igora Mirovića, svog brata i visokog funkcionera SNS-a, koji je bio na različitim funkcijama u Vojvodini. Osnovni sud u Nišu u avgustu 2016. godine nalaže Marinkoviću da Blagojeviću isplati 250.000 dinara odštete, na šta on ulaže žalbu. Prema podacima iz sudova, više se „ne zna gde se nalazi dokumentacija u vezi sa ovim predmetom“.
- U aprilu 2013. godine tadašnji direktor Gradske toplane Milutin Ilić, inače funkcioner SNS-a, preti glavnom uredniku Južnih vesti Predragu Blagojeviću, nezadovoljan serijom tekstova o korupciji u tom javnom preduzeću. On ga u telefonskom razgovoru između ostalog pita: „Da ste takvu stvar objavili u Americi, da li biste živi dočekali jutro?“ Ilić u martu 2016. godine biva pravosnažno osuđen za ozbiljne pretnje na uslovnu zatvorsku kaznu od šest meseci, koja će se izvršiti ukoliko u roku od dve godine izvrši isto ili slično krivično delo. Vrhovni kasacioni sud ga, međutim, u septembru 2016. godine oslobađa svih optužbi.
Na uslovne kazne zatvora od šest meseci kažnjavaju se i Dobrivoje Stanimirović, Ilićev bliski saradnik u Toplani i funkcioner SNS-a, kao i „privatni detektiv“ Mija Janković. Oni su, takođe, pozvali Blagojevića zbog tekstova o Toplani, predstavljajući se kao „pukovnik Dobrivoje iz Prištine“ i „telohranitelj Mija Janković“, i upozoravajući ga da se „ne igra vatrom“ i da je „državi napravio problem“. I njihova presuda je preinačena u oslobađajuću, nakon čega oni, početkom 2018, traže naknadu štete od po 350.000 dinara. Navode da su im „povređeni čast i ugled“ zbog toga što su Južne vesti izveštavale sa suđenja.
