Kablovski operater iz Srbije se bez dozvole širi južno od Ibra

Nakon što je 2019. godine kupila sve veće operatere na severu Kosova, gde živi većinsko srpsko stanovništvo, to isto je učinjeno i sa kablovskim operaterima koji posluju u srpskim sredinama južno od Ibra.

Međutim, iz kosovske Nezavisne komisije za medije tvrde da MTS nije jedini operater koji funkcioniše u srpskim sredinama na Kosovu i dodaju da poslednji zahtev operatera Herc da svoje nadležnosti prenese na pomenutu kompaniju, nije odobren.

Da li je MTS d.o.o. jedini operater?

Herc – jedan od najvećih kablovskih operatera južno od Ibra, je prošle nedelje svoj posao predao kompaniji MTS d.o.o., koji je iz ponude odmah, osim N1, izbacio i kanal Nova S koji je takođe u vlasništvu The United Group.

Međutim, ovaj drugi kanal je u međuvremenu vraćen i dostupan je gledaocima na centralnom Kosovu.

Iz kompanije Herc nisu želeli da daju nikakve izjave za RSE uz obrazloženje da je “sada za sve izjave zadužen MTS d.o.o.”, iako su pre samo nekoliko dana za lokalnu RTV KIM iz Čaglavice kod Prištine, rekli da je su kanali N1 i Nova S iz ponude izbačeni iz “tehničkih razloga”.

RSE se potom obratio Zoranu Milojeviću, koji je do pre par meseci bio direktor kompanije ćerke Telekoma u Severnoj Mitrovici, ali je on rekao da on nema veze sa pomenutom kompanijom i poručio kako je direktor Dejan Ognjenović.

Ognjenović, sa druge strane, nije želeo na pitanja RSE da odgovora putem telefona već je tražio da mu se pitanja dostave pisanim putem. Pitanja smo i uputili, ali odgovor na pitanje “da li je MTS d.o.o. jedini operater u srpskim sredinama na Kosovu” i “zašto je N1 izbačen iz televizijske ponude”’ do objavljivanja ovog teksta nije stigao.

Da li je data dozvola?

Nezavisna Komisija za medije Kosova (NKM) je za RSE potvrdila da je pre par meseci dobila zahtev od strane operatera “BB Herc” sa sedištem u Štrpcu, opštini sa većinskim srpskim stanovništvom, da svoje vlasništvo prenese na operater MTS d.o.o., ali napominju da im je taj “zahtev odbijen zbog nekompletne dokumentacije”.

Iz Nezavisne komisije za medije tvrde da MTS d.o.o. nije jedini operater koji funkcioniše u srpskim sredinama na Kosovu, već da postoje još četiri licencirana operatera.

Podvlače da je na osnovu Uredbe za distribuiranje audio i audiovizuelnih medijskih usluga, predviđeno da operateri moraju bez naknade da emituju kanale javnog servisa, kao i druge komercijalne kanale sa zemaljskim prenosom, koji imaju status obaveznog prenosa.

“Pružaoci audiovizuelnih medijskih usluga sa lokalnim i regionalnim zemaljskim prenosom uživaju status obaveznog prenosa kroz sve distributivne operatere koji funkcionišu u toj opštini ili odgovarajućem regionu”, navode iz NKM.

Ko stoji iza kompanije MTS na Kosovu?

Privredno društvo MTS d.o.o. je osnovano oktobra 2015. godine u skladu sa Briselskim sporazumom Kosova i Srbije o telekomunikacijama. Sedište društva je u Severnoj Mitrovici, a na čelu ove kompanije je do nedavno bio Zoran Milojević – Zelja, inače funkcioner u Srpskoj naprednoj stranci (SNS), na čijem je čelu predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Milojević je ranije bio angažovan i u Kancelariji za Kosovo Vlade Srbije.

Nakon što je preuzela sve veće kablovske operatere na severu Kosova, kompanija MTS d.o.o. se poslednjih meseci proširila i na srpske sredine, šest opština, južno od Ibra.

Komentar iz N1

Igor Božić, direktor televizije N1 za Srbiju, ocenjuje da je “kupovina malih operatera u srpskim sredinama na Kosovu od strane ćerke firme MTS-a, neka vrsta sprovođenja politike državnog Telekoma u Srbiji“. U izjavi za RSE on tvrdi da ta firma više od dve godine radi „na tome da suzbije vidljivost u samoj Srbiji, a sada vidimo i na Kosovu“.

Božić objašnjava da su srpski operateri na Kosovu imali mogućnost da prenose N1, iako oni sami nisu imali neki konkretan dogovor.

N1 se do pre dve godine, na osnovu ugovornih obaveza, emitovao kroz veliki nezavisni kablovski operater “Kopernikus”, koji je potom kupljen od strane kompanije Telekom Srbija.

“Kada su oni kupili te operatere, bukvalno su čekali da istekne ugovor i onda su ukinuli naš program. U Srbiji nam praktično smanjuju vidljivost sa nekih 300.000 domaćinstava, koliko je u tom trenutku moglo da nas vidi domaćinstava preko ta dva operatera koji su kupljeni”, kaže Božić.

On dalje objašnjava da je Telekom ponudio da se N1 emituje besplatno “što je suprotno kablovskom biznisu koji postoji u Srbiji”.

“Jasno je bilo da vlasnici našeg kanala ne mogu da daju besplatno, ponuđena je minimalna cena za N1, ali Telekom je to odbio”, navodi Božić.

Ima li sličnih primera?

Upravo pre oko dve godine je iz kablovskog sistema isključena i RTV Mir iz Leposavića na severu Kosova a nakon što je ćerka firma MTS d.o.o. kupila najveće kablovske mreže u tom delu (VGN, Impuls i SAT).

Potom je ovoj lokalnoj televiziji, koja važi za nezavisnu, isključen i internet, pa im je onemogućeno emitovanje programa.

RTV Mir je potom tužio MTS d.o.o., da bi se dve strane na kraju ipak dogovorile oko svega. RTV MIR odustaje od tužbe i nadoknade štete, a MTS d.o.o. je ovaj kanal vratio u svoju ponudu.

“Ja više neću potraživati ništa što se tiče nadoknade štete, oni su izvršili to što su doneli kao odluku i vratili su RTV MIR u kadar”, kaže direktor televizije MIR, Nenad Radosavljević.

On i dalje tvrdi da je prvobitni razlog za isključivanje RTV MIR iz kablovskog sistema bio političke prirode, iako su mu tada kao obrazloženje dali “konsolidaciju kablovskih operatera”.

“Kupljeni su ti kablovski operateri i onda to treba da se objedini, to je bilo njihovo obrazloženje. Međutim, neke lokalne televizije kao što je TV Most, nisu bile isključene”, kaže Radosavljević i ponavlja da je to zapravo bilo “iz političkih razloga jer je MIR nezavisna televizija, koja je ravnomerno davala prostor opoziciji i poziciji”.

“Ja sam sa time nastupio i na sudu, ali eto došlo je do promene stavova i na kraju smo došli do zajedničkog dogovora”, kaže on.

Iz Nezavisne komisije za medije za RSE navode da su upoznati sa slučajem RTV MIR i dodaju da ova televizija ima pravo na zemaljski prenos, regionalne kategorije, te da svi licencirani operateri, koji funkcionišu u tom regionu, moraju da je uključe u svoj paket kanala jer “uživa status obaveznog prenosa”.

Navode da je NKM vodila razgovore sa pomenutim stranama kako bi problem bio rešen, te da su 6. avgusta 2021 godine obavešteni da su vraćeni u listu kanala i “da je problem rešen”.

Direktor RTV KIM iz Čaglavice kod Prištine Isak Vorugučić smatra da nije problem to što će u narednom periodu možda postojati samo jedan kablovski operater ali napominje “da ne bi bilo dobro da se taj status zloupotrebi i da oni određuju ko ide i kabl, a ko ne”.

On ipak smatra da do ovakvih problema neće doći jer RTV KIM moraju da emituju svi kablovski distributeri.

“Koliko ja znam i koliko imam informacije, sve što se tiče televizije KIM i novih vlasnika će ostati isto, kako je bilo i do sada”, kaže Vorgučić.

Koliko je medija na srpskom na Kosovu?

Na Kosovu postoji drugi kanal Radio-televizije Kosova (RTK2), koji funkcioniše u okviru Javnog servisa, a koji emituje celodnevni program na srpskom jeziku.

Takođe, u okviru Javnog servisa funkcioniše i Radio Kosovo, a dvosatni program na srpskom jeziku se emituje svakodnevno na talasima drugog kanala tog radija.

Osim Javnog servisa, tu su i lokalni televizijski kanali i radio stanice, te portali, koji su uglavnom nastali uz podršku međunarodne zajednice u cilju informisanja srpske zajednice.

Tu je i javno preduzeće „MrežaMost“ Beograd, osnovano odlukom Vlade Srbije 2010. godine, a u okviru kog funkcioniše šest medija, tri televizije i tri radio stanice, na prostoru Kosova: TV Most iz Zvečana, Radio i TV Puls iz Šilova, Radio Kosovska Mitrovica i Radio TV Gračanica.

Predsednik Nadzornog odbora preduzeća “Mreža Most” bio je i Igor Simić, funkcioner Srpske liste, koja je formirana 2013. uz podršku Beograda.