Iako
RTV Kraljevo ima uredno pribavljenu dozvolu za emitovanje programa i plaća
odgovarajuću nadoknadu državi, jedno vreme veliki broj Kraljevčana nije mogao
da prati program ove medijske kuće. Razlog za to bio je „nestanak” RTV Kraljevo
iz ponude kablovskog operatera SBB. Davor Čičić, vlasnik i glavni i odgovorni
urednik ove medijske kuće, objašnjava da je do toga došlo zbog zahteva SBB-a
da, ukoliko žele da budu deo njihove mreže, tu uslugu moraju i da plate.
–
Tražili su da potpišemo ugovor prema kome se obavezujemo da ćemo plaćati 500
evra mesečno kako bi program naše kuće bio dostupan Kraljevčanima preko njihove
kablovske mreže. U prvi mah nismo želeli da pristanemo na to. Međutim, bili smo
primorani da promenimo odluku, jer smo shvatili da veliki broj naših sugrađana
spada u njihove korisnike i da je to jedini način da prate naš program – kaže
Davor Čičić.
U
sličnoj situaciji početkom jula bili su i Novosađani, kada je isti kablovski
operater izbacio iz svoje ponude TV Kanal 9. Za ponovno uključenje SBB je
tražio da ova televizija plati 2.000 evra i mesečnu rentu od 700 evra u
dinarskoj protivvrednosti. Zbog toga ta medijska kuća je predložila, a
Udruženje novinara Srbije njihovu ideju je i podržalo, da Republička
radiodifuzna agencija (RRA) i Republička agencija za elektronske komunikacije
(RATEL) obavežu kablovske operatere da kroz svoj sistem emituju program
televizija koje imaju dozvolu za emitovanje programa.
Goran
Karadžić, zamenik predsednika Saveta RRA, objašnjava da Zakon o radiodifuziji
nalaže kablovskim operaterima da besplatno prenose samo Javni servis, ali takve
odredbe ne postoje za regionalne i lokalne emitere.
–
S druge strane, u Strategiji razvoja radiodifuzije navodi se da građani imaju
pravo na nacionalno, regionalno i lokalno informisanje. To znači da kablovski
operateri rade suprotno, ali ovaj dokument nema obavezujuću snagu. Zato je RRA
zatražila mišljenje Ministarstva kulture koje treba da razjasni da li mi možemo
da napišemo pravilnik koji bi uredio ovu oblast. Ako to nije moguće, zahtevali
smo da vlada donese uredbu kojom će se regulisati ova problematika, pre
predviđene izmene seta medijskih zakonskog – kaže Karadžić i naglašava da je
RRA poslala apel kablovskim operaterima da u program uvrste programe
regionalnih i lokalnih emitera na područjima za koje imaju dozvolu.
Iako
je slovom zakona nameta kablovskih operatera spasena samo RTS, od ove obaveze
oslobođene su i komercijalne televizije visoke gledanosti, jer je njihov prenos
u interesu operatera.
–
Može se naći čak tri vrste odnosa: da neke stanice plaćaju svoje prisustvo u
kablu, da operateri plaćaju određenim stanicama mogućnost da ih prikazuju u
svom paketu i onaj gde niko ništa ne plaća. Ipak, smatram da je za lokalne
televizije to ogroman namet i da je neophodno da se njihov odnos reguliše
propisima – istakao je Karadžić i naglasio da treba razlikovati plaćanje
frekvencije od plaćanja infrastrukture kablovskim operaterima kao privatnim
kompanijama.
Tanja
Tatomirović, direktorka sektora za korporativne komunikacije SBB-a, obrazložila
je da je ovaj kablovski operater uslove emitovanja kroz njihovu mrežu objavio
na vebsajtu još pre nekoliko godina.
–
Usled dalje modernizacije naše mreže i servisa, ponuda analogne kablovske
televizije mora da se menja i oslobodi neophodni frekventni opseg. Dodatni
kapaciteti su neophodni i za dalje poboljšanje naše analogne ponude uvođenjem
novih atraktivnih kanala. Iako SBB koristi najširi mogući opseg u analognom
spektru, on je ipak ograničenog kapaciteta te je moralo doći do gašenja odnosno
premeštanja kanala iz analogne u digitalnu ponudu. Odabir kanala je urađen na
osnovu podataka o njihovoj gledanosti. Tako neki kanali svoje mesto dobijaju u
ponudi D3 digitalne kablovske televizije, što je, zapravo, i jedina tehnička
mogućnost – kazala je Tanja Tatomirović.
Autor: Višnja Dugalić
